Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
с' бели, сад престаде, Бели с' опет, али саде Би ањина и нестаде, И венчића неколика Вијући се нада њоме, Као урес, као дика На венчању јађаноме. Но и они с' већ згубише, Кô да и то би сувише.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
станиште бивше, разорног ритма, његов крешендо, финални удес када га шкропи кишица ситна, смислених капи бесмисла урес. С Крстовог пута скруњуј се у ме, светрајем кружним, Свевишњи уме. БЛАГО БОЖИЈЕ БЛАГО БОЖИЈЕ Михољско лето.
Ћипико, Иво - Пауци
На прозорчићу, у окренутој и распуцаној лопижи, зеленио се је босиљак, једини урес уоколо. Доље наниже. у цунцу и осјену иза , виших стабала, су кућице.