Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
ствари, за саме безделице, за нерасудну шалу, за напраситу реч, за печење и којекакво неподобно и непристојно мицање усна и лица, код добрих људи у омразу меће. Но малена је вешт, вели. Ако ће најмање бити, што не ваља, не ваља.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Паде ми на ум што су ми Турци приповедали: да се цар не може видити, и који га год види, мора му од стрâ доња усна препући.
Но одма помислим: ја видо’ цара у авлији и усна ми не препуче, а и није страшнији ни од једног београдског везира. Хајде, па што Бог да.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Баци поглед на груди које се једва дизаху. Он приђе ближе и смотри како доња усна модри и пада... — Дајте свећу!... — рече и нехотице. Све се ужурба. Наста запевка.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” да рече. Само кад га понеше из куће, а баби заигра доња усна, дркће, дркће; прислонио се на врата, блед као крпа, па ћути. Што рекне, неће попустити ни за главу.
Доња му је усна мало висила, а горња је мало уздигнута, те се виде бијели као снијег зуби, мало искривљени као плот који је посрнуо.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
потајнички и огорчено; нос мрдао, жиле набрекле, чело мрштило, а полуотворена влажна уста блесаво зјапила, горња усна грчила и подрхтавала, зној цурио са образа и цело лице преображавало у неку ружну маску која је шмрктала кроз нос и
Африка
Лишће придржава једна мрежа од црних узица којом су опасане. Доња усна је пробушена; кроз њу је провучен дуги штапић од слоноваче.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Скромност, повученост, Исаковича била му се допала. Валдензер је покушавао да сакрије своју несрећу, али му је усна подрхтавала. Његова жена и ћерка ћутале су пред Валдензером, али са сузама у очима.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
²¹ Када је трудници дебља горња усна, сматра се да ће родити мушко дете, а је дебља доња — родиће женско.²² У Црној Гори верују да „која жена кад је бређа
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
слађана А о драгој мојој, Кад на руци млађана Лежаше на мојој, Кад јој срце куцаше Да пробије груди, Кад јој усна муцаше: „Та ево те туди!
(1845, март) ? Никад није вито твоје тело Рука моја млада обавила, Ни с' у твоју усницу упила Моја усна икад, чедо бело!
119. Удри пламен о пламена, Упи с' усна у ту усну, Не зна усна од време(на), Све јој с' чини, сад тек кусну — У заборав тако сташе, Док се једва не
119. Удри пламен о пламена, Упи с' усна у ту усну, Не зна усна од време(на), Све јој с' чини, сад тек кусну — У заборав тако сташе, Док се једва не расташе. 120.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Па те његове сиве, готово блесасте очи, доња посувраћена усна, струља и улепљена коса, све је То изгледало гломазно, неспретно, тромо и дивље!
Димитрија устрепта и зажмури. Одједном се његово лице преобрази. Мишићи око јагодица, доња усна, подбрадак, све то задрхта и устрепта. — Тодо! — шану он. — Их, та доста!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У смерној тузи ромори гора. Зелени бреже, дугом заблистај и пламен свуци низ лице створа. Са усне усна латице спира: цвати ми, цвати Роѕа цаніна.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Сва природа би оштра и плава као умрла усна. Једна звезда паде чим се поврати мрак. Засењен, не видим ни тамне профиле дрвећа и блискога брега: свет се сузио на
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Наш растанак можда ће бити дужи. Ти ћеш доћи... не сумњам... али ја сам стар... осећам... — доња му усна задрхта. — Не говори о томе. Све ће добро бити. — Људи смо... ти знаш... пази мајку и сестре — он се опет уозбиљи.
Распитивао се уз пут за команду свог детета, и, најзад, чуо страшну вест... Задрхтала му доња усна, а из очију му потекле само две капи.
— Ти си се одужио отаџбини... Хвала ти хтеде још нешто рећи, али му заигра доња усна, он трепну неколико пута и брзо проговори: — Срећан ти пут! — Журно се окрете и оде на осматрачницу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
да се смеши, очи му се засвет лише радосним сјајем, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.
ничега, ничега!... Само вечни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему, и само једна усна малко... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединствени израз на
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
омиришеш је па приђеш шептелији, загризеш онако на грани, па осетиш како ти усна за усну пријања а кроз грло пролази сама медовина. Сит си, трбух хоће да се провали, па опет штрпкаш.
Некакво зелено, необично бледило прели се преко Љубишина лица, заигра му усна, па онда га обли руменило, и он тупо, несвесно климну главом.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Обронком, сунце гази На високим штиклама. Свиће дан, без порупца. Куцају звонки минути. Дан: усна без пољупца Која слути и ћути. ФЕБРУАР У хладном сумраку, кукурек Сам самцит, бди у ували.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Органи за репродукцију се нагло развију. Код мужјака глава постаје још шиљастија, и то тиме што се смежура горња усна.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Из груди опет полази нешто врело и необично ... јури кроз грло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће... И одједном потекоше из очију две вреле крупне капи. Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи.
Узима попину руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... — Опрости ми, попо!... — шапуће он нарочито, да га нико други не може чути.
Петровић, Растко - АФРИКА
Лишће придржава једна мрежа од црних узица којом су опасане. Доња усна је пробушена; кроз њу је провучен дуги штапић од слоноваче.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
ми сусрете два велика, црна, необично сјајна ока, где се зорно упиру у ме, а са јадних блеђаних и усанулих детињих усна опет слабачко прозвучаше речи: — Је ли да ћеш ме пустити, чичо?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ни подобна твом лицу није кармин боја, рубин-усна ружицу превосходи твоја, бело тело — белило, обрвице — мастило, чело — зрачни дан; дични стас међ женама к'о што је
Све ми шала слана, и лак несташлук весели, Ал’ на зло ти моје послуша усна срце. Што ми је живља шала, и што су веселији други, То све лице у ње гушћи увија облак.
Ал’ ми у исто доба и мајке вера и кћери Света чистота вољу несташну тесно сапну. Неће усна моја са лица т’ росу сатрести, Сам у себи рекнем. Мајке је вера света!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Тад јој дрхте руке увеле и жуте, Које многа усна квасила је врела У дане трептања крви и мишића, И набрана уста још једном би хтела Да окусе младост разблудних
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
4 Ходом то у неходе, у беспуће непутем, и броди да се не преброде. И стопом то, и скутем, врелини врео, усна кад усну испијајући прокази, на крају нестати цео, ал’ проклијали трази. 5 Ходим, јер ходило туда.
7 Ходом то у неходе, у беспуће непутем, и броди да се не преброде. И стопом то и скутем, врелини врео, усна кад усну испијајући прокази, на крају нестати цео, ал’ проклијали трази. ВЕСТ 1 Заплáви на крила жар.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
тамо видим сушчество с замршеном брадом, с босим ногама, гди је преко голог тела јапунџе пребацило и злобни смеј с усна не може да сакрије? Он се к мени приближује, даје ми разумети да ме познаје, да га познајем. »Ах, ви сте, г.
(Шта је то критикер, то ће најбоље знати онај који једнако туђа дела одговара.) Она заиста оштри усна, и с неким смешењем које ми није баш ласкало, овако почне перорирати: »Г.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Један талас лупи и праменови воде сунуше преко крова. Мића се унезверено окреће, а доња му усна опуштена, готов да заплаче. Посматрам острво Видо... Једна кућа на њему, онда неке бараке, шатори.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
чини ми се да ми се опет збивају оне чудне ствари што као да се прикрадају са другога света; уста ми ево пуна крви, а усна напета, распињу ме ужасни болови и срам, груди побледе а трбух зажари; а увек сам тада у гужви неке гомиле, патећи
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Но песма дрхтати мора Кô пољуб усна јој страсни, Што ми га дарова негда У час слатки и красни. 8 Непомично, тамо горе.
Јер с усна ти дршће и скривен бол љути, Притајена суза сјај ти ока мути, Тајни уздах цепа горде груди твоје; Моја драга, ми