Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Срамота! Од другарица и света срамота ме, тато! — И мене је срамота! Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, И то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: | — Зар мене