Ћипико, Иво - Приповетке
Напољу непрекидно киши, а, сва је прилика, неће задуго престати, јер јесење кише, кад навале, не устављају се лако. Засве што је већ пун дан, у кући је тек сутонска свјетлост, а тако је увијек кад је небо натуштено.
Краков, Станислав - КРИЛА
Постају све чешћи, јачи. Бујица и њих носи низ падине са собом, али је они коче, устављају. Гласови су очајни, одлучни. А одлучност делује на слабе. Издвајају се сенке, које неодлучно стају.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Залуд Вила са планина биљем Ђорђе диже, Притиснута сад Сербија веће слабо дише; Нит’ се грудма устављају громовни ударци: Ђорђе броди преко Саве, и деца и старци. Главе кад није, Ни срца није Сербији.