Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
букет кликера трешња зрела Тамо, на крају моје улице На ограду је ниску села, Од млаког сунца сија јој лице Па је устрептала као стрела, Ко топла јара на крају села, Та трешња зрела, невесела ...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
га жустро песничала, а пријатно јој што је толико тежак, јер никад на себи није имала толику снагу, па му се мека и устрептала подметнула да што дуже остане на њој. Не види му лице и задовољна је. Једно је мушко.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Издигне се изнад ње, разгосподари се чак и над њом: истим часом чим је престао бити њена устрептала жртва, њен беспомоћни објект, почне он њу правити својим објектом, „објектом своје мисли”.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Никад нисам погледао у небески свод, а да нисам осетио овај божански дах и да ми душа није устрептала. Али ту се морам зауставити. На себи осећам тешку руку верског фанатика која ме вуче доле.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
да се на више места час када чула замиру обликује као једна врста јунакове смрти, насупрот часу када су она сва устрептала и јунак је вазнесен у једно посебно стање.
Краков, Станислав - КРИЛА
Носе их са собом напред у клање, у смрт. Грми свугде. Цео фронт пламти као сјајна, устрептала пруга. Свуда ураган бесни. На гребену се мрке сенке ковитлају. Запаљене бомбе описују сјајне пруге у лету кроз таму.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Очи су продируће и ужагрене. — Напред! И гомила, устрептала и напрегнута, сручи се на реку. Таласи запљуснуше. Ја пропадох у неки бездан.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Прокисла сам, видиш, скроз. — У тај мах се чуло јако ручно звоно на капији. Јулица, сва устрептала, скочи. — Седи, и причекај. — Госпа Нола изађе и брзо оде у правцу кујне. Врата на кујни, и онда мртва тишина.