Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Ми смо, дођите. Долазе троје; две женске прилике, од којих једна свакако девојчица, и с њима неки деран. Утапају се у помрчину испод мојих ногу где су већ људи и чамац. — Била је већ ноћ када сте пошли? — А не, смркавало се.