Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Кад јест!... Тај ти син пред вече изашао из честара, увијен као була, па право војводи Ђорђу... — А што се увио? — упита Јова Јуришић. — Свега га изрешетали турски куршуми!... Тринаест рана на њему! — Тринаест?!
Африка
Он је престао бити „цивилизован“ црнац, одбацио са сабе салопет и обавио само „пањ“ око бедара. Кад је добро увио свог оца и сестрицу, да би их заштитио од хладноће, он пређе код нас.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Јесте ли видели како је лепа? Обукао сам се, увио девојчицу у мараму и отишао право у ноћ. Ево по овој истој води сам газио.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ни Бог није свог сина, кад му се родио, увио у свилу и кадифу. Родио се у тору, кажу. да није било магараца и оваца да га загреју, ако не лажу, дете би скапало,
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
А онда је дошао историјски моменат: велики цар умро је 9. марта 1888. године. Берлин се увио у црно и почео да се припрема за велику сахрану какву до тада Немачка није видела.
Краков, Станислав - КРИЛА
Опет су мало доцније тихо јаукнула врата. Опет се кревет увио под теретом, и мртвац је могао да слуша песму металних опруга. Крај врата је нешто гребло и скикало љутито.
Петровић, Растко - АФРИКА
Он је престао бити „цивилизован“ црнац, одбацио са сабе салопет и обавио само „пањ“ око бедара. Кад је добро увио свог оца и сестрицу, да би их заштитио од хладноће, он пређе код нас.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Он збаци џак са главе и поче да ми се извињава. — Откуда ти тај кожни џак? — Од телефона. Њега сам увио у мој шињел и ставио на предњак, а кожну навлаку сам себи ставио на главу. Тако ја увек радим. Зато сам сада сув.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Шта може код магарца бити оригинално? Но како гођ што се онај магарац лавовом кожом увио, тако и ми с туђима мислима враније перо наше увивши, врану с туђим перјем представљамо. »Г.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Шапћу му другови и добацују, а Стамболић се ознојио, поцрвенио, дигао једну ногу и увио је око друге, па најзад, кад дочу реч коју су другови добацивали, он дрекну: — У авлију!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— пита га потпоручник Драгиша. — Ево... прво на ногама: једне чарапе, друге чарапе, назувице, ноге сам увио крпама и онда навукао чизме. Затим горе: једне гаће, друге гаће... „унтерциг“, једне чакшире и друге чакшире.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
АРСА Ама и мени није лако! Не знаш ти. Поред општине и кућа ми пуна. Те овај, те онај дошао. Механџија дошао. Главу увио, руке обесио. Пиће му све источено. Таван, прозори, све куршумима изрешетано. И вели: »Још су тамо!