Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пролећа једног, у јутро тихо, док златан дрен је на сунцу цвао, млин је три пута уздахнȏ тужно, пљуснуо водом, а затим — стао. Смирен је жрвањ још топал био и мирисао на брашно меко.