Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Сад полегоше и 'шенице јâре Покривају их врси уздрхтани И, росни, лако у зори се жаре. И косци косе, и док вјетар рани Повија класје, са жилава врата Мрсе се, вију
Овдје ми је као да сам гдје у страни Високо, под сводом дуга уздрхтани' У којима рано прољеће се купа... Ово је крлетка топла душе моје; Кроз њен мали прозор она лети, поје, И сјај