Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“, али ништа друго; Па г' онда пусти, гледну за њим мало, Док њеном оку драгога нестало. Тад уздркта се, у избу поита, Па као мртва на душек се ита, И тако леже, и времена прође, А она тужна још себи не дође.
Доба веће? зар већ зори? Спази свећу е још гори. Онда глену украј себе: „Кога видим, тебе — тебе“ — Па с' уздркта и укочи, Онда боље упр' очи, — Већ му лакше срце бије, Ког мишљаше, онај није; Сад познаде, крај њег' ево Стоји
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И како то учини, таки нападе на њега страва и уздркта се сав и препаде се у својој мисли. И кајао се је зашто је он то дрзнуо учинити и таки га преузе срчана болест ...