Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И пође сандуку да извади пређу. — А... јест, јест!... Знам!... Нека, нека, немој вадити! Јелица, видећи како се ушепртљила, приђе ближе и, загледа јој се у очи... — Мајко!... — рече она и сва задрхта. — Ти нешто страшно кријеш од мене!...