Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
— све једнако, То га мучи, то га мори. Веће сунце нагло јако, Коњиц му се веће смори, Вања дома да се врати, — Заш баш данас, то га прати. XИИ Стиже дома пунан праа, А уморан и сувише.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Баш утом она жена устаде и сасвим сама пође средином сале. Неисказано узрујан ја се обратих овамо, ја рекох: „Вања, да ли случајно познајете даму која пролази ено онамо?“ Ја не знам какав сам тада изгледао.
„То што заједно патимо од ноге, шта ли“, и очи му се овлаже. Признао ми је да му је и мала студенткиња Вања трипут доносила цвеће. „А ова слика, а ова слика, шта ће ова слика овде?“ Он се збуни.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
камзама алем, драги камен; даде њему сабљу оковану, на којој су три балчака златна: на свакоме алем, драги камен, — вања сабља три царева града.
Млогога сам тако напојио, па кад заспи, више се не диже“. Уз хумор вања поменути иронију. У народном стваралаштву ње нема много, јер је за њу потребан јадан виши духовни развитак.
у чисто заљевене злато; о бедри му сабља окована, на сабљи су три балчака златна и у њима три камена драга, — вања сабља три царева града; у крилу му лежи павталија, на њојзи је тридесет карика, свака павта од десет дуката, код
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЛОВЦИ АДОВИ По округлому колу овога света, којено се ласно окреће, вања нам по том колу опипом ходити. Опасно ходите, не како немудри, него каконо и премудри, и скупљајући време, зашто дни
и човек је целокупан и поштен, а кад се што мало душа с памећу занесе, тело остане несвесно: гази по буњишту, по блату вања се, а не зна. Штарад и Давид паде с туђом женом, а својих жена доста је имао — цар је.
и телу с брлога земљана, и небесни је ово станак, се молити, слушати књижне песме и учити се о закону, дознањивати се вања што Бог иште од нас, да не гинемо с душама у незнан.
Пише се у многом животном писму да ће се отворити књиге на оном страшном и праведном Божијем суду и вања да ми и сад знамо које и какве ли ће оне књиге бити што ће се пред нама отворити.
Толико се не мешају с људском грајом; вама више позор на себе вања имати јерно ви у овом свету тако ка у морској пучини гњурајући се пливате много у свачем згрешујете.
Довољите се с вашом провендом што вам од цара иде, а друго што вам одвише вања, прирађујте с послом трудећи се снагом, са својим добаљати рукама, те тако се живите.
Зато свакад на опрезу вања нам бити. Мало и ретко се то находи који дуго логом мру; више их скоро и напрасно одлази те неки исто хлебом, с кошћу,
Низашто они не знаду, нити које хвајде више од њих има, ни плаће а ни враће, свега су се одужили и доставање им не вања, спомен им је заборављен, добро им и зло шњима је заједно отишло.