Употреба речи велика у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Та ти си већ велика девојка! Па што те тетка не пушта у коло? Ја ти већ идем, и момци веле да ја најбоље играм“. „А ја ти, Алекса, и не

његовом совром се пије шампањер, малага и токај; на његовој госпођи је свила и брилијант; његови су свакидашњи гости велика маџарска, немачка и српска господа... Али просјаку још није уделио...

Све сам то ушила у једно мало ћилимче, како ћу лакше на мојим слабим леђима носити. Пут беше далек, жега велика, а моја снага слаба.

Та ћелија беше на горњем боју. Велика, пространа соба. У горњем челу, на загасито измолованоме зиду, висила је слика св.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Разуман човек нити је страшив, нити пак преко мере слободан. Ко би рад да никад ништа не изгуби, мучно ће што добити. Велика је различност с разумом или без разума што изгубити. Што други вредни и паметни чине, зашто не би и ми чинили?

У призорју сретне га један мршав курјак. Да удари на њега, — не сме, видећи га велика и здрава; намисли дакле с њим познанство учинити; поздрави га и упита далеко ли је наклоњен.

И паки: „Аре ис аре, тхоугх хе Ье ин силк: Мајмун је мајмун, ако | ће бити и у свили”. У варварству и у глупости сва велика господа страшна су и ужасна, а гди света мудрост и просвештеније царствује, онде највећа господа најбољи су људи.

— „При пићу ко најмање зна, највише говори.” Смислен се стиди пачати се у то чему није вешт, а несмислену се велика срамота чини ако он свуда свој нос не увуче.

” Наравоученије Никад нико не може знати откуда га беда и напаст може наћи. Многократно избегнемо велика бједствованија; а онде гди мислимо да смо у безопасности, изненада и напрасно нађе нас невоља.

На велике људе често се и велика завист диже. Његови зависници оклеветају га и налажу на њега да је он с неправдом и грабежом собу једну злата напунио

оне који за показати се само да су храбри јунаци не маре на који ће начин погинути, а ово је сасвим лудо и бесловесно. Велика је различност: законо и праведно за отечество војујући кров пролити, или само за инат, за бесловесну јарост и

Све историје, откад су људи почели што се год међу њима чини писати, о овој нас истини сложно уверавају: да велика царства и силни народи, док су се словесностију и разумом како надлежи владали и управљали, цветали су и прослављали

Истукли, па ето ти га, нек зна други пут како ће писати! Чуда, људи! Зар се и томе хоће велика наука за истући слабијег од себе? Али он добро зна да ви то не би учинили, његовом срцу слатки људи!

Но тако хоће обичај и мода! Велика господа морају великољепно живити, а ово се не може без просипања, а откуд би се просипало кад се не би поданим цедио

Вишњи боже! Кад ћеду те једанпут и велика господа познати? Правдо! Человечество! Добро|дјетељи! Кад ћеду вас већ једном и велможе чувствовати?

Он из џепа ни из трбуха науку не извади. Али ће те учити како зна. О, велика ти хвала на такој речи! Гди си ту мудрост почерпао?

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Више је превезла дрвена кашика, него корабља! ЗДРАВИЦА Дабогда ти догодине била зрна пасуља велика ко јаја, јаја ко тикве, тикве ко планине!

Било је много јесењих послова! Једну по једну, изнесем алатке! И лепо му кажем: Ако ти је ова лопата тешка и велика! Ако ти је и ова тешка и велика! Ако ти је и ова најмања велика! Ако ти је и ова најлакша тешка!

Једну по једну, изнесем алатке! И лепо му кажем: Ако ти је ова лопата тешка и велика! Ако ти је и ова тешка и велика! Ако ти је и ова најмања велика! Ако ти је и ова најлакша тешка! Најбоље би било да копаш кашиком!

И лепо му кажем: Ако ти је ова лопата тешка и велика! Ако ти је и ова тешка и велика! Ако ти је и ова најмања велика! Ако ти је и ова најлакша тешка! Најбоље би било да копаш кашиком!

Ја га посадим у чело трпезе! И лепо му кажем: Ако ти је ова кашика мала! Ако ти је и ова велика мала! Ако ти је мала и ова највећа! Најбоље би било да једеш лопатом! 2.

је у Српском рјечнику цео овај плави планински венац сажео у две речи и написао: „Сињајевина, голетна и безводна велика планина у Херцеговини између Колашина, Дробњака и Мораче“. Питам се шта значи реч Сињајевина.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

донесу нешто барута и један добош, и кажу ми да и’ је цар послао да се дижемо на Турке, да и’ тучемо и гонимо, док и велика војска не пређе.

(Не знам зашто се зове Рељино Поље, а имају два камена велика, и врло у далеко стоје, и то причају да је скакао Реља Крилатица, и да се онде свагда брала за Турака скупштина од

Познајемо и сами да нас од зулума бранити не можеш без војске, а војске без новаца држати не можеш. Али је велика мука и невоља што новаца у сиротиње нема, нити се откуд добити може, а ако упустимо јаничаре видинске на овако

Дођем у логор, опет се искупе старешине, и Карађорђе пита ме: „Е, којекуда, шта си добио?” — „Добио сам три велика олмаза”, одговорим ја, „неће паша сведока”, и по реду све искажем. — А Карађорђе, кад све саслуша, рече: „Ене-де сад!

У једној пештерици нађемо где се служи литургија, само један одговара, а један старац седи, велика му брада као снег, пред њиме књига колико велики триод и све миче уснама и тајно говори, а у оној књизи све сама

Около седе све старешине и Карађорђе. А кад се накупи на јапунџету велика громила новаца, дуката и бели̓, онда Карађорђе рече: „Ето, којекуде, је ли ово право оволике силне новце давати

А и од Босне долазе гласови, да ће летос велика сила ударити на нас, а шабачка нахија збркала се: једини с нама, а једни с Турцима.

Ми са брда сви углас повичемо, и неколико пушака опалимо: чуше и видеше Турци нас и помисле да за нама велика војска иде, пак побегоше натраг, а наши, како и ми сретосмо, окуражише се и за Турцима.

Док се Карађорђе бавио код Ваљева, а ми горе око Хаџи-бега, босански везир и сва велика војска од Шапца крену се путем к Београду (Асан-паша држао је десно крило преко села и палио), дође у село Месарце где

Но по несрећи обадва су та пута и шуме окрчени и у ливаде и њиве обраћена, и то је велика штета за Србију. Дозна Афиз-паша, да га Карађорђе чека да само преко Мораве пређе, да га дочека, а Миленко, који је

за мојим петацима, помислим: ја нисам ником крив, а неће мене арамбаша посећи; вратим се око брда, дођем кући, ал̓ то велика громила оружати̓ људи, дуге пушке о шљивама висе, једни седе, други ̓одају.

” Међутим, казали смо му, како нас је император добро примио, и како нам је казао дати одговор. 23. маја била је велика парада зато што је Неапољ добивен. 24. маја. Одемо у 12 сати и причекамо у сали. Изађе државни советник г.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— прихватиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.

Ех, господине, зар ја то да заборавем! — Само штета што је онај лола окрњи... — Баш штета, господине. Онако велика глава... Нисам је веће видео... Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...

— Видиш и сам, данас су оскудна времена; тешко се долази до паре. — Све је тако. Ама газда-Милунова кућа је велика; ту ћу ја имати двапут више посла него у другога. — Да ти дам тринаест — повиси мало Милун.

над носом, очи мале и удубљене — нису најживље, бркови мали а ретки, нос му прилично заковрчен навише и шиљаст, уста велика — скоро до ушију. Ако му буде 29 година, више нема. — Него чекајте да вас нешто упитам!

Јамачно га не знате? Видите, била је у селу Јасиковцу, чак горе негде око Ивице или Букова, једна велика и јака задруга, која је од вајкада још носила име Пупавци.

— У току времена опадала је и та велика задруга те напослетку спала на једног Митра Пупавца, поштеног и доброг човека, који у своје време склопи мирно очи, а

на поласку, не може ни то, јер кмет моли да власт што пре дође: село се узнемирило, не знаду људи шта ће Заиста, велика незгода! Дуго се Живан премишља, па најпосле науми да причека до сутра. Дотле ће ваљда што измислити.

биров — сеоски послужитељ; извршава наредбе општинског кмета болта — дућан болтаџија — трговац, дућанџија брадва — велика и широка секира којом раде тесари бразлета — гривна бременица — мало пљоснато дугуљасто буре које се лако може

народ лепим речима) гогофил — онај који воли речи — гог голавер — непоуздан млађи човек гран — зрно гранда — велика гривоња — коњина, ђаво гроница — свињска болест, врста ангине гуд, сер — добро, господине густ — укус, воља

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Тако су текли себи пријатеље. И зато су јадни Срби морали клањати и метанисати. Власт субашина беше велика. Могао је узети живот човечији на душу, па - ником ништа! Коме да се жалиш?

Он застаде, дршћући, а хладан зној поцури низ слепе очи и лице... Ватра је била велика, сјајна; пробијала је кроз густу шуму... а пламен је лизао све више и више... И он осети топлоту тога пламена...

А... то му не може опростити! И он осети мржњу, силну, страшну мржњу према Лазару... Она беше велика. Он није хтео само да убије Лазара, он је хтео да га уништи, да ниједна љуљка од њега не остане!...

Срамота!... Иван оборио главу. Сад тек беше му јасно колики је грех учинио; сад је тек потпуно осетио колико је велика мржња коју је на се навукао!... Реч му се узела.

Вода је жуборила. Он се предао својим осећањима, па га то уљушка као у бешици — он заспа... Широка, велика равница прострла се пред њим, али ту равницу Турци притиснули... А њих неколико против толике силе.

Дрина је бесна, хучна и валовита, али није велика. Омање чете турске, па и појединци, дуж целе обале имали су своје бродове и навозе: где су хтеле, могле су прелазити

Војске има много, али то није ништа!... Наша војска није онако велика, нема ни онолико оружја, али има више срца!... Ја сам гледао како неколико људи разгоне читав буљук. — Дакле, сутра?

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ПЕСМА 169 НАША СРЦА 171 МОЈА ЉУБАВ 172 ОЧИ 174 ЧЕДНОСТ 176 НОМАДИ 178 ВЕЛИКА НОЋ 180 ЗА ЗВЕЗДАМА 181 СТВАРАЊЕ 183 МИРНА ПЕСМА 185 ТРЕНУЦИ 187 НЕПРИЈАТЕЉ 189 КРИЛА 191 ПЕСМА ЉУБАВИ 193 ПЕСМА

И откуд на ове брегове, куд које Падате, о срца, као вихор вила, И сунчате тамна и велика крила, Безумно пијући све звуке и боје.

Од суза просутих у велика бдења, Те бескрајне очи сијају се стога, Далеким и чудним сјајем усхићења, Као неке очи што видеше Бога.

Чувају на својој бесконачној мрежи Све тамне екстазе снова које сања, Очи непрегледне, на чијем дну лежи Велика и мрачна сабласт очајања.

Очи су ми као очи у номада, Звезда очајања у којим је сјала; И велика суза која из њих пада, Не познаде никад земљу где је пала.

очи у номада, Звезда очајања у којим је сјала; И велика суза која из њих пада, Не познаде никад земљу где је пала. ВЕЛИКА НОЋ Кад геније ноћи на крилима сјајним, Крилима од ватре, преко реке мину, Невидљива вода усхићено сину, И запева

Нек се само један с раскршћа широка Врати са крвавом рукавицом: ходи! Мој непријатељу с два велика ока, Сви су пути празни и мрак је на води. Да те видим, страшни!

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Сутра ће, мислим. Ја скочих: — Шта? Сутра већ! — Сутра, богу хвала! Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком

— коју си ти јуче први пут видео!... Само немој да мислиш да ја имам што против ње! Не, богами! Бог је велика заклетва!... Али ви, данашњи младићи!... Онда се пљесну руком по челу: — Ох, шта ја, грешна у бога, радим!...

То је била велика реткост, и ето тако се он смејао кад се десило штогод где би неки други развалио вилице да би се чуло у Тетребову

Ама ја сам слушао од старих људи да не ваља деци кварити така посла. У нас је, хвала богу, велика кућа. Не верујем те нас неће бити осамдесет душа. — Има, богами, и више! — Има, хвала богу!

све редом, а Мићу заповједио да све црквене чарапе, тканице и рубље изнесе у порту и разда сиромашноме народу. Велика је служба била тај дан, дивно је поп пјевао. А послије службе весеље на све стране.

— Узми ту књигу па читај код куће! — На поклон? — рече Мара изненађена. — На поклон! Бјеше то једна велика пјесмарица, сва у злато увезана. Поп нагнуо главу, а од милине све му сузе капљу у тањир.

Тако он, вели, и не гледа, већ пљуцка испред себе. Кад случајно обрне очи, а на патосу стоји једна велика пјесковница, замал', вели, што није у њу пљунуо.

— Природу! — рече он замишљено. — Да! Тој сам се мисли и сам поклонио! Велика је то књига! Ко њу чита, тај се ближи богу! Да, али поп не зна од колико се руку може читати та књига. Дани измичу.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Брже, господине, малер... несрећа, велика несрећа... — Наопако! Каква несрећа? — излети поп Спира. — Како, како? Да се није откинуло клатно, па поубијало јадну

Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама. И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.

И нога од неких стари маказа којима су некад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице, и пола »штогла«, — и опет му ништа не помаже, он тера

нам је дао бог, фала богу, доста, и поздрављамо га сви, и баба и нана и брáта и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом«. Тако је негда диктирано и писано писмо.

Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку. Лепа, велика кућа, а на њој ни крајцаре дуга. Пет прозора са сокака, а прозори пуни цвећа, а међу цвећем два кавеза са канаринкама.

Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда, а испод дудова је клупа, а на клупи испод оног дивног хлада, врло згодног за претресање и оговарање свега

И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда, али не јалова. као она на сокаку, него родна, која су сваке године доносила род и стократно наградила негдашњи

У соби два велика тешка орахова шифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.

— О молим, молим — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде. — А не, госту припада велика кашика — рече гђа Сида и окрену кашику на г. Перину страну. Г. Пера извади у тањир и поче јести.

И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била да нешто као поп остане удовац, да му — не дај, боже, — умре таква попадија!

Али то је још била велика тајна. За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка, и Онај што све радње људске зна.

Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка Мáкре коју је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

На капију гробљанску не може да се уђе. Ма да је она велика, двокрилна, на свод, увек широм отворена, ипак, кад се уђе, не може од света: жена, деце, слугу, слушкиња које с

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Та ово девојче је баш њена слушкиња! Ако изволите, може вас онамо одвести. Ено онде она велика кућа и дућан — онде седи. — Ако хоћете, ја ћу вас онамо одвести, — рече слушкиња.

Ону сам недавно купио. И малу гвожђарницу. — Све је то добро! Од мале гвожђарнице може бити велика; а јесте ли сами? — Само матер имам. — Ништа зато; имате у њој највећег пријатеља, као моја Перса у мени.

— Хајд’мо! — Али рад сам да нико не зна куда идемо. Знате, чика-Гавро, да идемо онако — како кажу оно — кад велика господа кудгод иду па неће да свет зна? — Још ни то не знаш! Инкогнито! — Да, инкогнито!

Госпођа Макра Мрачевићка била је мало јача од четрдесет година; велика, крупна жена, лице и све мало позамашније; није била ружна ни сад, али имала је мушки глас — сва је као нека мушкара

Три велике собе, све пуне, свуд кожна канабета и столице; кујна пуна бакра; башта велика; велика штала пуна коња и крава; авлија пуна сена и сламе. Види се да нема ни у чем оскудице.

Три велике собе, све пуне, свуд кожна канабета и столице; кујна пуна бакра; башта велика; велика штала пуна коња и крава; авлија пуна сена и сламе. Види се да нема ни у чем оскудице.

Једно вече сусретне се са Пером берберином. Где су се сусрели, ту је нека качара, одушка велика, а грдна каца у дубљини уста баш пред одушком разјапила.

Мица је испрошена, бруји глас да је Марко Рогозић испросио фрајлу Мицу Кицошићеву. У вароши Х. велика рестаурација. Цео магистрат се мења.

Друга је акција проптер дехонестатіонем уxоріс меае — повреда учињена части моје супруге. Ту би по Вербецији била велика казна прописана, но по садањој пракси — усус-y — од три до осам дана аришта. И то је за госпођу доста. Још нешто.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

пред Министарством гомила је расла све више, и кад се Јуришић приближио оној згради настало је неко комешање и жива и велика узрујаност. Са свих страна људи су испружали вратове и питали поверљиво: — Шта је? Шта има? Шта каже?

писаћу вереници да јој признам погрешку што се нисмо венчали пре мојих испита; и ако би, ко зна, и то, можда, била велика моја погрешка...” А тамо у другом шатору очајно и лудо кидао се Христић.

Вели: „Драга моја Нато, ја без Душана не могу, и ми смо се здоговорили да живимо у Београду. Тамо је велика варош и нико нас не зна. Венчаћемо се, не брини и опрости, тако је морало бити. А што свет говори, нека говори.

Ето слушам ја и мучим се. Свакога од ових овде распиње по нека тешка и велика лична несрећа, и само ја не бих имао никакве нарочите историје да испричам, а мучим се.

Све је било сношљивије па се чинило као да и сам воз лакше клиза по шинама. Онда је дошла и велика станица, раскрсница возова, и ту је и она жена с болесним дететом устала, поздравила се са свим а редом па и са Ј

она, на пример, да је од свега овога што се ради у овом грозничавом кртичњаку доле, једино добро оно што је она наша велика сеструшина Русија, свршила. Тако ми Бога јединога само је оно добро, а све ово друго је ништа.

Ваздух је био хладан и мокар, а облаци су се осећали над самом главом. Над тамним кућама аветно су се повијала велика мокра дрвета па се у тој тами човек осећао усамљен, откинут, опкољен смрћу.

И опет ја не могу а да не слутим: како је једино добро оно што је она наша велика сеструшина урадила, јер једино тамо невидим оног старог црвљивог намештаја и соба ми се њена чини чудом изветрена.

Гледао сам те кад тријумфујеш. о како бих радо видео како си велика како си величанствена кад пропадаш. Као орлу враћај ми увек младост моју да доживим крајњи твој ужасни дах живота,

Африка

Узбудљиво је било гледати у тај млечни пут који се вукао за бродом. Остављасмо са стране невидљива Канарска острва. Велика Кола била су све ближе на хоризонту; са друге стране, појављивао се Јужни Крст. То беше сасвим друго небо.

У ноћи брод се није смео приближити обали, и зауставио се на два-три километра од ње. Велика гужва због црнаца који се искрцавају у чађаве петролне шалупе, осветљене само лампама против ветра.

Прва велика зграда у близини, даље од мора, је „Гранд Хотел“, за чијим су столовима искупљени сви белци Конакрија, Има их десет–пет

Вуије је био приморан да призна да је то дивно, и да је то Африка. Седамо у чамац и прелазимо у град. Велика разлика између француске и енглеске колоније већ на првом кораку.

Кад се пробијемо до лагуна, широке воде осветљене месечином, велика барка која треба да нас превезе налази се на другој обали.

Бауле још увек израђују јединствене ствари; али, откако је тражња белаца за њине ствари врло велика, они своју рутину примењују на меко дрво много лакше за израду. Иначе су Бауле у свему другом у декаденцији.

Ја и сам осећам свежину, јер чим се изиђе из појаса прашуме у савану, разлика је између температуре дана и ноћи врло велика. Из једне од колиба допире певање праћено од више звучних инструмената. Лупамо.

Пошто је над нама велика светлост неба ноћи, где су међ зверима једна друга скорпија, један други медвед и лав, и један други биво и овца

Кувари нам спремају изврсну вечеру са вином и содом. Домаћин је велика и важна личност за околину; он купује производе лова за крпе, бразлетне, колајне и ликере.

Тек тада настаје велика светковина, у којој овај, још увек везан за жртву, има да игра. Леш је затим одвојен од новога фетишера, раздељен међ

“ — „Велика армија!“ Он је гроф; у рђавој ланеној кошуљи, горких усана још од кинина који узима без обланде, од живота који га баца

То је мрла велика као већи новац, нешто мало блеђа од осталог тела; жуто–сивкаста, место боје махагонија, као што је кожа младићева.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

КИР ЈАЊА: Пан метрон аристон¹, красно грчко мудрост. Све сос мера, све сос мера, па ћиш дођиш до велика слава. Ама проклето садашње свет оћи све високо: оћи мамузу, оћи бал, оћи кафана, оћи свилена кадифа. О тис анангис!

) Лако је да си посмејавате сос старом човеком. Еј, господар нотариус, какво црна штета! МИШИЋ: Штета је велика, особито онаки добри коњи, у целој вароши им није било пара.

да купим више коњи, па да и гоим и после колим Каква лепа профита! МИШИЋ: (Овај је луд!) Баш зато и јесте тако велика цена тој масти, што је од царства строжајше запрећено да се нико под живу главу не усуди марву своју убијати, јер би

Црњански, Милош - Сеобе 2

И мада је беда у Махали морала бити велика, ноћу се из тог српског села стално чула песма. Цвет багремов био је те године дошао тако нагло да је те бедне куће од

Сандук, који је висио са четири велика точка. Са четири дебела каиша. Али је био, за толике људе, уједно и црна судбина.

Луд је тај гроф Мерци и ти геометри и капуцини, што би хтели да човека претворе у анђела. А човек је велика стражњица. „Стражњица“ – додаде полугласно, тако да га Грк са запрепашћењем погледа.

Не прави се пешак од коњика. Где то може да буде? Неколико тренутака у дворишту наста велика тишина. Гарсули је и сам био као занемео.

Није право да ове људе, ни криве ни дужне, терате са њихових огњишта. Али, ви, тамо, на Двору, увек сте били велика дупета.

Темишвар је био чувен, тада, и по љубичицама, крупним, модрим, а густим по гробљима, која су била велика. Иза тих гробаља, унедоглед, видела се само раван и зелена трава.

Кола кирасирског пука, велика, тешка, црна, приближила су се, међутим, а два хусара су – ваљда да извиде – објахала Исаковиче, у каријери.

Е да ме искоријене из најдубљег корена. Аха!“ Павле устаде да загрли братучеда и начини се велика граја. Ђурђе их је обилазио као медвед и одмахивао руком.

Све до свога одласка. Викао је, да се његовим ветеранима, који су ратовали за Марију Терезију, чини велика неправда. Иако не примају статус провинцијални, иако су тражили статус милитарни, они су правоваљано отпуштени из

Не би на то пристао, ни за живу главу. Али се и њему почело да чини да има нека, велика, тужна, разлика, у животу, између њега, који има толику децу, и оних који их немају.

Трифун се био зачудио, кад виде да фењер, у капији, још тиња, јер је Сунце било одскочило и била је већ велика врућина.

У кући је била настала велика тишина. Био је опет завршен један део њиховог живота, а по одајама је настала била празнина.

Теодосије - ЖИТИЈА

А игуман, стидећи се ако узмоли да не буде одбијен, јер је молба била велика, намисли са братијом да место себе пошаље добромисленога Саву.

Која ли благодарења за то не изрече Богу, клањајући се и величајући, хвалећи и благодарећи онога који чини велика и неиспитана, славна и чудна дела, којима нема броја!

Јер тако му припремаше узлажења одоздо навише. Јер није хтео да се та велика светлост прикрива под одром у туђој страни, нити под мерицом у пустињи, него је хтео да се постави на велики свећњак

вишереченом Просеку, а та стена је веома висока — око две стотине сежања и више, а испод ње, као да се прилепила, река велика тече, која се зове Вардар — на тој стени, дрветом поплочавши место, позорницу себи сатвори.

помену нас Господ, и избави нас од непријатеља наших, не на лук или мишицу своју уздајући се пего на Бога који чини велика и неиспитана, славна и чудна дела којима нема броја.

Али црква беше велика, а још неосликана, и ову освети и светом трпезом и светим моштима светих украси и утврди, и у њој свеноћне молбе

Када је ускоро била свршена велика црква у Жичи са свима одговарајућим лепотама, заповеди свети архиепископ брату самодршцу Стефану да тамо дође са

Христа и њего вим устима ветрови и море улегоше, а вали се у себи сложише, и сунце пресветло обасја, и настаде тишина велика.

Свечаност је била велика, и велику љубав и весеље цар због свог зета приреди. Те ноћи у сну, у лику светога, анђео Божји наговори цара да да

Много због тога тужаше, говорећи: „О, како ми се велика напаст, ова жена, догоди!“ И пошто му дојади, уставши једном побеже.

У једној нижој пештери испод стене светога велика змија пребиваше. Међутим, звери дивље по до ласку светога у миру с њиме бејаху, и као суседу му никакво зло не

И тако у умиљењу многом молитве Богу много упражњаваше и исповедаше се. После тога светлост велика у неизрецивом виђењу у пештери заблиста, и сан од њега оде по дану и по ноћи, и мишљаше као да је на небесима а не на

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Сем тога су и многи католички писци из Славоније и Босне писали ћирилицом. Велика књижевна епоха била је она у Дубровнику XВИ и XВИИ века.

Млаки, непотпуни и опортунистички начини не доликују поносном народу. Са дубоком је захвалношћу примао помоћ коју је велика и света Русија чинила с времена на време, али не допушта да ослобођење његове браће дође са стране.

Али амплитуда дара по правилу није велика. Највећи број тзв. даровитих давао је досада мале резултате. Махом не разраде послове (не само на делу већ и у

У исто доба јавила се у новој држави велика фигура Вука Караџића, који је, напуштајући стари словенско-руски књижевни језик, дигао народни језик на висину

Главне психичке особине. — Оно што данас нарочито пада у очи у карактеру Шумадинаца јесте нешто јако, смело, велика активност и здрави живци. Многи од њих су способни, изгледа да успеју у сваком предузећу. Ретке су инертне природе.

Најдаровитији се, међутим, знају удубити у питања и способни су за велика психолошка проматрања. Понекад уз њихово лукавство иде дубока мудрост.

Ова су се племена претопила у велика, нарочито за време турске владавине. У околини Дурмитора живело је мање племе Кричани или Кричкови (помињу се 1260.

* Као и Шумадинци тако и Загорци више воле живот по селима, и већина загорских вароши су у ствари велика села која су постала економским центрима неке области. Праве су вароши у приморју.

Турци су овде чинили већину становништва у варошима; ово су такође једине области на Полуострву у којима је настањена велика маса турског сеоског становништва.

Грци су мање подлегли овоме пословењавању, јер их је одржавала њихова велика прошлост, национални понос и грчка црква.

Али су неке њихове групе у ово време одлазиле у Румунију. Пред крај XИX века, угледајући се на велика европска исељавања, печалбари из централног типа иду у великим масама у Америку, и први који су прешли море били су

Брсјаци су прешли и Бабуну и населили Богумилу, Нежилово и друга велика села велешке котлине, изузевши села Ореше и Папрадиште у којима су настањени Мијаци.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Око необичног човјека окупи се зачас велика гомила људи. Неко зачуђено повика: — Пази, пази, бијели миш пророк сакрио се међу своје срећке! Уплашио се лава.

“ ЈЕДАНАЕСТА ГЛАВА Ево за нас војводе! — Велика мишја скупштина — Ко ће на мачке стављати звона? — Потрага за Тошом — Читава коњица против једног војводе Кад се Миш

Можда ће га унутра напасти читава коњица. ДВАНАЕСТА ГЛАВА Састанак у кући — Слобода и сланина — Велика гозба — Јаши ме, пророче!

Миш пророк узјаха, па и он командова: — Правац велика крушка под којом лежи Шаров! Трком! Ово командовање прислушкивали су у мраку иза плота мишеви Сланинко и Брашнов.

и за њим два пса... Ту гдје има велика мрља, оклизнуо се ловац с комадом прасетине у торбаку.“ Мачак Тошо, опет, њушкао је око рупа пољских мишева и по

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

СПАСОЈЕ: Хтео сам да му објасним. АНТА: А какве везе све то има са тобом? СПАСОЈЕ: Пре свега, та велика техничко-финансијска конзорција нема основног капитала.

СПАСОЈЕ: Добро, добро, даћу! ЂАКОВИЋ: Лепо, споразумели смо се. Саветовао сам вам да не чачкате и не стављате на велика звона. Добро!... Али ви не можете седети скрштених руку, ви морате нешто учинити... СПАСОЈЕ: Па да!

ПАВЛЕ: Ја његовом поступку не умем друго име да изаберем. СПАСОЈЕ: Је ли велика сума коју вам дугује? ПАВЛЕ: Већа но што би се могла замислити.

Овде је Ђурић. Дакле? (После саопштења које чује, лице му се обасја радошћу.) Хвала! Велика хвала! (Напушта слушалицу и иде Спасоју раширених руку узвикујући.) „Илирија”! „Илирија”! (Загрли га чврсто.

Кажем јој: велика невоља, велика брига. И знаш ли шта ми каже кад је погледала у шољу? СПАСОЈЕ: Нећу да знам, разумеш ли, нећу да знам,

Кажем јој: велика невоља, велика брига. И знаш ли шта ми каже кад је погледала у шољу? СПАСОЈЕ: Нећу да знам, разумеш ли, нећу да знам, сад ћу још и у

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Нисам желео да будем овца, иако нисам могао да будем ни лав. Тиса је била као велика кап живе: светла, изнутра покретна, сва растопљена на сунцу.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Шта, ваљда адвокат проактор, има их као куси’ паса! — Фишкал, прави честит адвокат зове се фишкал, па то је велика чест и слобода, и свуд је отмен.

— Чекај док дам донети вина, и онако је после подне, па да ми натенане приповедаш. Сећам се да је нека велика хука била, али ја нисам био код куће, био сам на вашару. Изиђе Кречар да заповеди да донесу вино.

Вечера није велика, само три јела, а пре трећег Милан ће устати и захвалити се, јер шегрт за вечеру трећег јела нема. Још мало па ће се

Онда још није било пароброда ни железница, а опасност велика сувим путовати. Дозове госпођу Соку, и сузним очима преда јој запечаћен тестаменат у форми писма.

сина да изобрази, да је увек пред његовим очима, па вели: и он је у детињству и младости још горе шта поднети морао. Велика разлика између његове и Перине младости.

је био познат глас Чамчин, а Чамча му пољски рече да га друштво не разуме да га у своју собу води, све ће му исказати. Велика радост од армицијаша, зна да Чамча вина има.

Господар Софра неће да једе матору одерану гуску, па неће ни Кречар; то даду момцима. Али кад дођу чварци, па велика џигерица, — милина је погледати. Била је јако кљукана гуска, а џигерица тако велика, да се сви насите.

Али кад дођу чварци, па велика џигерица, — милина је погледати. Била је јако кљукана гуска, а џигерица тако велика, да се сви насите. А вино им таман за то. После вечере почну озбиљан разговор. — Чамчо, какво је ово село?

Сели су за ручак. Велика, лепа сала, све од злата и сребра трепће. На дувару ликови знаменитих Пољака, слика славног војводе палатина

XИ Кад кући дођоше, радост велика од свију. Сви се грле и љубе. Госпођа Сара Чамчу тако цмака, мислио би да ће му нос одгристи.

У соби је био један бео глават мачак па се по соби шеће. Профит устане. — А да лепа велика мачка. Тај ’вата пацове, такав да ми је. Па онда Профит прегне се, почне мачка гладити преко главе, ртењаче и репа.

За десетак година и у обитељи господара Софре Кирића настала је велика промена. Господар Софра је остарео, тако исто и госпођа Сока. Није ни чудо.

Црњански, Милош - Сеобе 1

И заиста, тек што се вратио са поласка војника, успевши се, тешко, узбрдо, указаше се, са друге стране, велика, шарена кола, која одмах опколише слуге. Било је већ сасвим видно. Киша је била престала.

Путем, уз обалу, уз брда, која су опет падала и спуштала се у мокре травуљине, кола су брзо стигла три велика, црна чамца, што су доле, на реци, лагано одмицала. Загрљен топлим дечјим рукама, он је као настављао да спава.

Двориште поплочано било је пуно слуга, који су спремали коње и велика, свечана кола. Трговаца и занатлија који су дошли да пријаве крађе, и читавих породица, из доњег предграђа, које су

У свађи с братом, који се био населио у Земун, а решио да се купи једна велика кућа у Будим граду, он је желео да извуче седам стотина дуката и да се одсели у Русију.

Русија му се чињаше као једна велика, непрегледна, зелена пољана, по којој ће јахати. Деца му побољеваху – млађа је имала неке чиреве – а он цео такав,

Пред ноћ, када би око ње пошли чамци и запалиле се многе ватре, чинила се збиља лађа, велика и застала у блату. У ту кућу братовљеву склонио је био Вук Исакович жену и две своје девојчице, које су довезли у

за себе одабра, одмах, једну велику и ниску одају пуну ћилимова, патосану и подупрту гредама, у којој беше сазидана и велика, земљана пећ. Ушавши ту, прво је прегледала оба излаза, па затим наредила нов распоред по кући.

Београдски град и шарени, турски трг, коњи што се у води даве, велика и плава његова кућа, блато и мреже, лађе и врела, окречена пећ, ковитлаху се више пута око његове главе, али су сваки

Заспало. Ништа се није више чуло, сем ветра и лавежа паса. И непрекидан шум воде што је отицала. Подиже руку и велика се црна сенка начини на зиду. Хтео је тихо да је позове, да је намами, у постељу. Да се свуче.

су се и коци неког плетеног плота, исповезиваног шибљикама, ређали све даље, истим правцем, недалеко један од другога. Велика једна јела, са једном малом крај себе, мрачно му се приближавала кроз високу траву, по којој се, остајући на површини,

Пробудивши се сутрадан, у топлом јутру, па видевши на авлији велика путничка кола, она се скоро разболе од срџбе. Сад кад је морала да иде, није јој се ишло и желела је да остане бар

Војвода бечког двора, Карло Лотариншки, нити је журио нити је хтео да води те масе. Он их је терао као велика стада, тамо‑амо, решен да прими сваку залуталу овцу и да покаже љубазно лице свакоме ко год се мири, па ма то било и

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Зато, ако у браку и има деде, али нема мушке, брак опет није испунио своју основну улогу и родитељи су незадовољни. Велика је несрећа бити угасник, тј. без мушког порода.

⁴² Ако трудница поједе рибу, верује се да јој дете дуго неће проговорити, а ако поједе кокошији желудац, дете ће имати велика и модра уста.

У прилог овој тези говори то што се трудници забрањује чак и чуђење или велика радост, јер се верује да и то може шкодити детету.

Пошто се верује у то да ће онако како је неком на рођењу, тако исто бити и целог живота, велика пажња се посвећивала управо томе да се разним симболичким поступцима новорођенче представи као здраво, богато, јако и

“⁴⁴ Зато се у српском народу сматра великим грехом ако се некоме не однесе повојница. Друга повојница („велика повојница“) прави се касније, када дете има пола године или чак годину дана.

имена („опасна“, „јака“, „мрска“, „безвредна“ и слична имена), у лична имена са магијском улогом спада и друга велика група имена — благослова.

Колевци, у којој дете у току прве године проводи највише времена, поклања се велика пажња. Ако се купује, њу онда треба да купи свекар, стриц или отац.

Зато се спавању посвећује велика пажња и за осигуравање доброг сна користе се многобројне враџбине, ритуали и табуи. Ако дете има немиран сан или не

“²⁶ Очигледно се овом магијском формулом дете ослобађа страха и тако му се помаже да прохода. Друга велика група обичаја, магијских поступака и обреда Врши се када је дете већ проходало и њима се подстиче даљи развој и

овог древног обичаја, заједно са гатањем које се при томе врши, добили смо из Баната: „Када дете прохода направи се велика погача и премаже се медом. Та погача се зове поступаоница.

(К-Љ, НБ, бр. 66) — Није памет у годинама него у глави. (К-Љ, НБ, бр. 490) — Мала деца мала брига, велика деца велика брига. (Вук, бр. 2953) — Већа глава више главобоље. (Вук, бр.

(К-Љ, НБ, бр. 66) — Није памет у годинама него у глави. (К-Љ, НБ, бр. 490) — Мала деца мала брига, велика деца велика брига. (Вук, бр. 2953) — Већа глава више главобоље. (Вук, бр. 539) — Млада крв вели „скочимо“ стара „седимо“. (А. Ш.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

који мисли да човечанство, да лепота коју му очи виде, настаје кад он је на свет настô, да нико није волео слично, да велика светковина људског живота тек с тим поста. За свачије мишљење детињасто и јеретично.

не буде опроштаја, да се не враћа са даљних обала; али да му, грешнику, свакога јутрења и вечерња за спас звоне звона велика и мала.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Једанпут бисмо приметили да мала казаљка стоји на шест, а велика на дванаест, и не бисмо се честито ни окренули а казаљке су поново стајале на шест и на дванаест, само би између та

Калауз, Хапац, Кило, Лепи, Цока, Баћко, Маки, Цимер, Бураз, Вито, Цига, Бел Ами и још неки момци из млађих разреда. Велика гимнастичка дворана Гимназијума, непрегледно пространство паркета који је блештао под светлом голих сијалица,

« Е, па, сада најзад имам потврду да бих могла! И показаћу му је у таквим приликама, да знате да хоћу! – Штета, велика штета... — казао је председник. — Али, ако се предомислите... – Нећу се предомислити — рече излазећи.

– Заборавила си да су деца била мала... – Сад су велика, и сад ћу окренути други лист. Дошло је време да се и ја позабавим мало собом. Погледај ми само руке!

А знаш ли зашто? – Баш бих волела да чујем! – Зато што си аматерка! Ти си, једноставно, велика незадовољна аматерка! – Незадовољена је боља реч! — рече жена.

Матавуљ, Симо - УСКОК

тај тајанствени „принцип“ постаде приједмет опће симпатије и приједмет маштања у чамотињи мирнога градића, који, након велика метежа, дубље осјећаше досаду једноличности!

Кнежева мазга бјеше претоварена. Носила је: два велика мијеха далматинског вина, мјешчић бокељске ракије, у антрешељу пиринча, соли, сухе рибе, каве, лимунова, неранџа,

чудо једно; уз то, у вечерњим посијелима код владике, бјеше прикупио доста знања и о „свјетским работама“, о којима велика већина Црногораца, особито његових вршњака, ни чули нијесу, те у сијелима, у браству и свечаником пред црквом

Сви бјеху незадовољни тим одговором. Поп само одмахну главом. Бркоња такође то учини, па рече: — Тô јест, кнеже! Велика је ћесаровина и јака је, особито сад, кад је сломијен Наполијон!

Хљеба и соли биће, а највише добре воље и љубави, која се подијелити не може! На сред простране сухоте пламаше велика ватра. Под бијаше застрт сламом. — Опрости, господине, што те одмах не нудим да сједнеш — рече кнез.

тада видје покућанство и распоред, три дрвена кревета при стијени, двије богате оружнице, полицу за стôне судове, два велика шарена ковчега, у једном углу разбој, у другом враташца, кроз која се доиста ишло на кулу.

Старац Мргуд Шутов, сух, малко погрбљен, бјеше највиши међу онијем стаситијем брђанима; бјеше окошт, велика грбаста носа, танких, бијелих бркова, ситнијех, плавијех очију, а бијели бичеви косе удараху га по плећима, као што га

танких, бијелих бркова, ситнијех, плавијех очију, а бијели бичеви косе удараху га по плећима, као што га удараше и велика медаља.

У томе боју отесмо деветнаест топова. Французи изгубише преко двадесет виших официра, међу којима два велика главара... не могу никако да им запамтим имена! Како се оно зваху, попе? Поп одмахну главом.

Они се измакоше ка Цаврату, гдје бјеше већ стигла велика војска и њихов нови, велики заповједник... како се оно зваше, Стијепо? — Толико га бог призвао! Знам ли га ја!

Хајде збогом! Јанко отиде к Мргуду. И дворишта и кућа бјеху мањи од кнежеве, иначе бјеше велика сличност у свему. Сви домаћи сјеђаху око огњишта кад он уђе.

— Дај боже вијека и здравља, наћи ће се начин да јој се јавиш. — То ми је велика брига, управо једина! — рече Јанко. — Надам се да ће ми у томе владика помоћи! Заподјенуше разговор о владици.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Не може, знате, човек ни да се окрене, особито кад је мало веће друштво. И код нас није тако велика, ал је опет прилична, и слабо се кад и напуни. УГЛЕД 7. ПРОВОДАЏИЈА, ОТАЦ И МАТИ ВРАЋАЈУ СЕ.

Ала је овај други смртан; но јошт се нада. (Прстима куца карте по реду.) Венчање зацело; - мала забава. Девојки велика радост, и новци у кући. МАТИ: То је. ТЕТКА (скупи карте): Откад ја размећем карте, нису ме ниједанпут превариле.

Видиш, морам да ти кажем, срамота је, ни капу ми ниси јошт наручио. МУЖ: Велика ствар! Зато паметно чине они који неће да се венчаду док се не положе новци. Какви су то послови?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

наведено је да у то време „пада раздобље ширења, у току кога су велике 'дечје куће' утврдиле свој углед, и многа велика предузећа, први пут, покренула дечја одељења”.

Потребне су велика мудрост — и одређена храброст — да би се у појавним облицима трајања откривало оно што је јасно и поуздано, чисто,

(Кад је реч о захтевности: велика поезија, од Дантеа до данас, увек је у сваком погледу високо циљала; претенциозност убија само осредње и слабе

До дуго у ноћ сједили смо на млинском прагу и гледали у пун мјесец, нас двојица, велика и мала бена, а около су регетале жабе па уз ту крекетаљку ниси знао јеси ли још на земљи или заједно с мјесецом рониш

Куд она прође војска речи ниче, роди се велика као џин а у старости је палчић из приче. Њено је срце меко па се ломи често.

Пред таквим дахом свежине читалац није могао остати равнодушан; Радовић нас наводи на јеретичку помисао да би многа велика питања, славна дела и имена савремене књижевности могла бити ствар пролазних заблуда.

Осврнуо сам се на њу у Књижевним новинама, године 1955, или 1956. Био сам велика незналица, али ми је оно мало слуха за песничку реч било довољно да осетим лепоту и величину догађаја.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ГАВРИЛОВИЋ: Опростите, мени господин Жутилов нужно треба. ЗЕЛЕНИЋКА: Битка сентомашка тако је велика ствар за нас, да сваки мора све послове своје на страну оставити. Дакле, даље.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Због ратних прилика потпуно и илустровано издање није изишло 1913, но тек сада, почетком 1914. Ова велика Историја нове српске књижевности разликује се од школског издања пре свега тиме што је много обимнија и потпунија.

Најзад, са треће стране, Срби су имали да издрже велика верска гоњења. Та стална опасност од католичког прозелитизма даје нарочито обележје животу православних Срба у

Курцбеков штампарски рад је био несолидан: хартија је била слаба, слова рђава, слог погрешан, рад спор, цена књига велика.

до 1794), Собраніе разныхъ нравоучителныхъ вещей Доситеј Обрадовића (1793), велика историја Јована Рајића (1794. до 1795), као и друге мање важне српске књиге.

песма почиње величати, »самодржца всем православним«, »цара нашега«, како веле српски записи из тога доба — нашле су велика одјека међу Србима и пробудиле им велике наде.

После смрти митрополита Вићентија Јовановића, школа, напуштена и без средстава, престане, ђаци се разиђу, а велика већина руских учитеља врати се у Русију.

Главни узроци за то били су верске природе. Дошавши са Балкана у католичку Аустрију, Срби су имали да издрже велика верска гоњења.

16. априла 1758, у Карловцима, буде рукоположен за ђакона. Велика и искрена побожност, дуги постови и силне молитве »малога дијакона« разгласили су га по целом Срему, и болесници

књигу с коликим му драго трошком дати да се на наш језик преведе и наштампа, него дванаест звонара сазидати и у све њи велика звона поизвешати... Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце!

У томе погледу Доситеј Обрадовић је први позитивист и реалист српски, у широком смислу тих речи. Велика амбиција његова то је научити Србе »словесној, разумној и свободној љубави ка истини«, да по здравоме разуму о свему

И данас српски духови деле се на два велика дела: на оне којима је родоначелник Доситеј Обрадовић са његовим широким рационалистичким, реалистичким и западњачким

Поред извеснога броја основних школа по већим местима, отворене су у Београду Велика школа (1808) и Богословија (1810), али у бродолому од 1813. са државном независношћу све је то нестало. Када је 1815.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика слова.

да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико«.

— Море, каква крв! — вели Јова. — Друга је мука овде! Мала плата, а скупоћа велика, а поштен човек не може да аванзује. Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!

Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши... А да је бар нека велика сума! — Што не пијете, госпо’н-Пајо? — рече госпоја Каја, па му насу чашу, и наже се на полаженика.

Па се Каја добро присети, па рече за тебе: — »Па ето, господин Паја, вели Каја, он нам ваљда неће одбити.« А није велика сума... три стотине. Имам већ један, треба ми још један потпис, па мислим: кад би ти, прико, хтео? — А, ја?! О молим..

»Цветна и велика! — рекла је, зевајући — зар нема што паметније да вас научи; па то зна и наш »Бан«, што иде за козама!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ Али нешто мал' не заборави. Кад Бог земљи дељаше брдине, Он се лати неке врећетине, За њу кажу била је велика, Ал' ниједан не вели колика, Само кажу да та света врећа Од наши је била млого већа, Још предиво неко чудновато,

Сунце јарко зашло за горицу, Ајд' младенци, ајте у ложницу. Ох грлења, ох велика миља... Бог и гледа па и благосиља...

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

До дуго у ноћ сједили смо на млинском прагу и гледали у пун мјесец, нас двојица, велика и мала бена, а около су регатале жабе, па уз ту крекетаљку ниси знао јеси ли још на земљи или заједно с мјесецом рониш

јасно, али, онако узбуђен и преморен од чудесног ноћног доживљаја, брзо сам задријемао међу дједовим кољенима, ја, велика делија, смјели ловац на мјесец, наоружан грабљама трипут дуљим од мене.

Тако је то ишло све док се код нас није унајмио у службу Велики Јово. Онда је почела да се испреда велика прича око нашег поредовничког млина, која је допрла чак и до дједових ушију и погасила сјај око његовог омиљеног

Сљедеће ноћи збио се у кући важан догађај, ождријебила се наша кобила. Добила малу кобилицу. Велика је то ствар била и за одрасле, а за нас дјецу — мани га! — већ смо хтјели тога чаробног јутра а у школу да не идемо.

Сипа са зидова малтер и уједа дим за очи, па се још горе види у овоме вражјем сумраку, а велика је тјескоба, па не можеш честито ни размахнути ни ударити. Слабо користи и оружје, више се рве, бубета и гризе.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

И увек му је било мало! А ово што кажеш, ово је велика промена! Шта мислиш, да није на нешто нагазио? Неко му нешто замесио и смутио? Није толико обртање без ичега.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Сунце греје и све пржи. Осећа се омарина и велика жега. Ниоткуда какав шум или усклик. Све је тихо, немо и мирно. Само покаткад заћарлија ветрић са Пљачковице и

Глади је и развлачи, одвајајући влас од влас... Бубањ бије, зурла јечи те се чује чак иза вароши. Насред кујне гори велика ватра, а око ње кркћу лонци и котлови јела; из баште, све утапкане ради игре, чује се прасак лозинке и цврчање печених

Наша кућа беше стара, широка, сува, гломазна и заудараше на чађ. Са улице била је ограђена високим зидом. Капија беше велика, стара, са похрђалим алкама и испод које се могаше човек провући у свако доба.

Да изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших предака. Набраја њихова велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у при јатељству, као: паше, кајмакаме, владике и

Ах! И место радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка, туга... Сузе ми навреше. — Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!

Али једног дана паде у постељу, и не диже се више! Беше јесење вече. Захладнело је. У кујни пламти велика ватра. Ми смо се, деца, начетили око ње, запретали босе ноге у пепео и печемо кукурузе на жару.

Ех, то не беше осмех. Беше то нешто што пружа, мами, али од велика, изненадна стида стрепи и трза се и од саме помисли на пољубац. — Не, не...

А она, црква, усред тих свећâ, које лижу њене камене зидове, онако широка, и велика, јасно одудара од ведрине сванућа.

На сандуку, у старом послужавнику стоје поређане чаше, до њих велика чепрња вина, а у кујни тестија такође пуна вина, у коју смо изручили из свих судова што су нам биле послале богатије

Долазимо. Већ с капије виде се два фењера обешена на кућним вратима, да се види и зна где је слава. Велика соба осветљена. Кроз широке, с дрвеним решеткама прозоре виде се људске сенке.

Само овде код њих, у соби, било је хладно, загушљиво. Да ли што је било све претрпано? А и соба им није била она велика гостинска, већ друга, ова мала, у којој се ручава, вечерава, покривена старим, излизаним покровцем и масним јастуцима.

Па пошто је она била пространа, велика и није могла да се загреје, то га отуда пренели у ову, а с њим и све унели, довукли целу кућу, како би било ту, на

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Како можемо ми изискавати од други(х) оно исто које кад други од нас изискавали, велика би нам се неправда чинила. Познајмо једанпут сву силу ови(х) речи, просте су и блажене и не требују никаква толмачења.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Тако је дуго ишао, све му се чинило близу, кад наједанпут дође у једну пећину, у пећини гори велика ватра и ту има девет дивова, па натакли два чоека те их пеку уз ватру, једног са једне а другог са друге стране ватре,

натакли два чоека те их пеку уз ватру, једног са једне а другог са друге стране ватре, а на ватри стоји једна оранија велика, пуна исјеченијех људи. Кад то царев син виђе, јако се препане, би се вратио, ама се не може, нема се куд камо.

Чим царевић уђе у собу, отму му се очи гледати ђевојку, како је врло лијепа. У исто вријеме смотри да иде једна велика змија низ дувар, тако се пружила да јој је глава више главе ђевојчине била близу, па се издигне и уједанпут ђевојку у

једно перо па му га дâ у руке, и овако му рече: — Добро слушај шта ти кажем, и ево ти ово моје перце, па кад ти буде велика нужда и БашЧелика нађеш, а ти запали ово перо моје, ја ћу онда у исто вријеме да долетим са свом мојом силом теби у

га никако одвратити не може, извади једно перце па му га даде говорећи: — На ти — вели — то моје перо, па кад ти буде велика невоља, а ти искреши ватру па га запали, а ја ћу ти онда доћи с мојом силом у помоћ.

Аждаја се одзове: — Сад ћу, царев сине, сад. Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је, гадна је! Како аждаја изиђе, ухвати се с њим попојаске, па се понеси летњи дан до подне.

Аждаја му се одзове: — Сад ћу, царев сине, сад. Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је, је! па се ухвате попојаске те се понеси летњи дан до подне.

Аждаја се одзове: — Сад ћу, царев сине, сад. Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је, гадна је! Како изиђе, ухвате се попојаске па се понеси летњи дан до подне.

овом балотом гвозденом, онђе ћеш све три ствари наћи, него знади: кад узидеш онамо, стануће вика и граја около тебе велика од хиљаду људи, а никога нећеш виђети, и нико те неће ни прстом такнути, а камоли убити, али немој да се обазреш за

Сад га цар затвори у једну собу до које је била једна велика соба где је била царска кћер у кавезу. Овај је сиромах послије домишљао се, што ће и како ће, кад увече, мој брате!

Сад му даје џилит и заповједи, да огледа може ли бедеме пребацити. Остала пак велика господа и њини синови смијаху се и потпрдиваху говорећи: — Хо! хо!

Ту буде велика радост, и после неколико дана венчају се њих двоје, и он остане живети онде код ње. После некога времена пође царица у

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

) 1. СОФИЈА И ЛЕПОСАВА СОФИЈА (спрема којешта по соби):Бога ти, Лепосава, како ти није срамота? Велика девојка, па тако неспремљено по кући! ЛЕПОСАВА: Ја доста растребљујем.

ДЈЕЈСТВО ПРВО ПОЗОРИЈЕ 1. (ВЕЛИКА ОТВОРЕНА ДВОРАНА, КОЈА НА УЛИЦУ ИЗГЛЕДА. ИЗНУТРА ВИДЕ СЕ ЈЕДНА ВРАТА ОД СОБЕ, ИЗ КОЈЕ ИСАЈЛО ИЗЛАЗИ.

Препоручујући се Вашој милостивој учености јесам итд.“ То је велика несрећа, г<осподин> доктор! ДОКТОР: Нека себи припише. ШАЉИВАЦ: Ја би опет молио за тог бједног човека.

ДОКТОР: То ми је мило, али ја без разума не могу да будем. ШАЉИВАЦ: Колико је то велика несрећа, толико је с друге стране срећа. ДОКТОР: Како? ШАЉИВАЦ: Ви сте казали да је дух из коња прешо у вас.

ДОКТОР: Може ли веће бити бешчестије, освим кад се каже да моја књига не ваља. ПУТНИК: То јошт није тако велика увреда; јер може бити да онај који тако пише, има право. ДОКТОР: Питам ја вас, јесте ли ви читали то неваљалство?

ПУТНИК: То обично бива код људи (смешећи се) којима разум код куће седи. ДОКТОР: Ах, овакова велика погрешка била би за сваког неопростима, а Доктору философије...? ПУТНИК: доктор ће се исправити.

ПРЕВАРА ЗА ПРЕВАРУ ВЕСЕЛА ИГРА У ЈЕДНОМ ДЈЕЈСТВИЈУ ЛИЦА: ДАМЈАН КУЗМАН ПОЗОРИЈЕ 1. (ВЕЛИКА ЈЕДНА БАШТА.) КУЗМАН (сам држи једну кесу у руци): Новац је као жена.

Тако исто и с новци. Док их нисам имао, чинило ми се да ми је читав свет велика, празна чинија. А сад мије, као оном који се прејео, па не зна шта ће од муке: ако их носиш поред себе, притискују те,

ЉУБА: Видиш, мајка, то је пет саати после акшама. СТАНИЈА: Куку, а кад спавате? ВЕЛИМИР: Велика господа и до подне. СТАНИЈА: До подне? И ви не видите кад се сунце роди?

ВЕЛИМИР: У једној таквој кући има више људи него у нашем гдикојем селу. СТАНИЈА: Така је велика родбина? ВЕЛИМИР: Није, него се даје под кирију. СТАНИЈА: И туђи људи скупе се у једну гомилу? ВЕЛИМИР: Зашто не?

Ајде, да скинем ја мараму с главе, па да идем по сокаку. ПИЈАДА (смеје се): Ала би била велика срамота! СТАНИЈА: Што, тебе то није ништа? ЉУБА: Мајка, сад све жене иду гологлаве. СТАНИЈА: А шамија?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Нека, нека, биће време, видићемо ко је јунак; срећа твоја велика што данас морају чизме бити готове. (Смотри Султану у постељи.) А гле ове?

Лалић, Иван В. - ПИСМО

И проћи ће многа столећа, ко пена, Како рече песник у самртном зноју, У врућици рујној; ал велика смена, Коју сањао је, још гине у строју. Стојте, галије царске! Слабо вас нешто видим У омаглици дана.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Још кад сам била сасвим мала, матори ме је недељом водио на реку. Ставили бисмо у торбу два велика сендвича са саламом и сиром, и термос пун млека за мене, па бисмо се отиснули чак до горњег шпица Аде, где бисмо

Сем брачних дужности, обављао и читав низ дужности у Савезу књижевника, где је одласком друга Топа остала велика празнина, пошто је свима пао камен са срца.

Кад зрело размислим, имају право они који тврде да је живот, у ствари, једна велика школа. И јест школа! Нарочито због распореда ћасова, оћу да кажем!

Навукох на лице најледенији израз Ериха фон Штрохајма из филма „Велика илузија“ и навалих да спречавам ослобођење Београда. Кеве ми, бранила сам га из све снаге, без везе!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: А, видите, у Мадриду, каже барон, да је сопственим очима гледао како је велика ватра била. О том су, каже, све француске и шпанске новине говориле. МАРКО: Чудо велико.

Мита: Е, у царском двору знате да су сви великаши, пак није никакво чудо што је и царица била велика, или, као што сам чуо, од свију највећа; јер ми, бединтери, нисмо млого пазили шта нам раде господа на балу, него смо

(Марку) Господине, ви сте мој втори отац! МИТА: Право! Но, жертва је велика, али и заслужује. АЛЕКСА: Је ли да је велика жертва? Но опет се надам да ћу задовољства наћи.

(Марку) Господине, ви сте мој втори отац! МИТА: Право! Но, жертва је велика, али и заслужује. АЛЕКСА: Је ли да је велика жертва? Но опет се надам да ћу задовољства наћи.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Над њим је оквир у ведрој боји, брезова кора, сребрна свијетла, у њему слика велика стоји мачкова друга, покојног Пијетла.

Облак од птица по трави пао, покрај њих видиш стражара ноја. Тај носи јаја, ујка ми каже, велика тако — ко глава моја.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Гледао сам оно неколико расушених барки насуканих на шевар; оне су пљоснате, примитивне, налик на велика корита. Неки човек одевен у сегелтух и упрскан кречом сиђе у шевар са џаком на леђима.

Писмо вам не треба. Штета је ако не видите оружје. Кажу да у свету ретко ко има такву збирку. — Чуо сам да је врло велика. — Заиста је све тако лепо удешено. Његова екселенција, покојни сенатор, утрошила је неколико милиона.

Са стране је још једино велика једноспратна зграда која није никада завршена. Испод траве је велико камење; из ње излазе стене покривене маховином,

— Не треба никад сумњати у себе, Мигуеле, — рече велика жена.; — ти си младић добар, исправан, а то се увек тражи. Успећеш. — Како сте ви прво успели?

Успећеш. — Како сте ви прво успели? — Ја сам увек веровао да је наш рад велика ствар за народ и онда сам само видео да у покрајини Сарагосе омладина није организована.

И са колико разлога! Али отаџбина од њега не тражи да убија, већ да је воли. — Отаџбина је једна велика лепа ствар. — Ја мислим да је љубав за отџбину, као љубав било за шта, још много већа и лепша ствар.

Излазим лагано из града навише. Свитци лете између маслина које бацају велику сенку. Град је испод мене велика тамна маса, али је језеро много светлије од неба. Месец има чудан облик који ми смета; гледам на другу страну.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Хиљаду осамсто... (Сад не знам којега лета, Ал' Бунопарта је онда на Руса пошао био) — Зима је велика била. Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа пола је и горе крио.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Миодраг Павловић СРБИЈА ДО КРАЈА ВЕКА ВЕЛИКА СКИТИЈА 6 СЛОВЕНИ ПОД ПАРНАСОМ 7 ЕПИТАФ СЛОВЕНСКОГ ПРАПЕСНИКА 9 ЛОВ 11 НАХОД 13 ТУЖБАЛИЦА РАТНИКА 15 У САМОЋИ

ЗА СВЕТОГОРСКЕ МОНАХЕ 161 БЕКСТВА ПО СРБИЈИ 166 АПОКАЛИПСА ИЛИ УЖА СРБИЈА 187 ТО СЛОВО 211 СРБИЈА ДО КРАЈА ВЕКА ВЕЛИКА СКИТИЈА СЛОВЕНИ ПОД ПАРНАСОМ Главари су нас на јужне довели стране од безверја пијане, од снаге зелене, да мрамору

Дан и ноћ смо копали ране по телу душмана, у планину одосмо сити разбоја, авај браћо! Срца су нам ко велика звона о брегове ударала, долином пловиле свеће нама за душу. Гле, напасници у мехуру сунца, крв их купа!

У ноћи ја видим велика крила скакаваца већ су зелена прешла преко мора и кнезове честите погубила на реци, ја знам ко долази и зашто, и

са себе мало глиба и чуо промењен говор, тад му је синуло: он се не буди из сна, него устаје из смрти као велика риба из вира. Добро је, рече, ако је таква воља да поново видим земљу своју и воћке у мом крају, крећем!

луци седи и пије очи му сиве питали га да л 'је убијен он рече био је убијен сад више није Синаит у Горњаку Кажем Велика је Синајска гора иако није од једне иконе већа гле стуб по средини и борова раст око свете Катарине не гори више

на Север сунце најјаче сија где се мора леде Мали је Синај испосник није већи од тачке и сунце је мање од свог сјаја велика јављања тек следе Кнез Лазар се по горама шета Можеш ли познати кнеза Лазара Могла бих секо познати и да ми ниси

Зато је смањивање самог себе велика духовна вежба. Она улива наду да ћемо опет бити неком потребни. Смањиваћемо се да бисмо били као зрно или семе, да из

боли и деца дижу бивољу главу у небеса крене удар по читавој крајини прво један па други и мртви се јаве на вест бодру велика је традиција вампира један моли убрус да обрише лице од корења од кише што се слива од смоле са борја све ће он да

— чело бојно орао зна даје то кљун необорив з а змију је то победа змијског цара за човека — претерана обећања и велика непорочна вест коју не може да сања ни да схвати.

*** Велика жена се буди поред лампе мусава и орна за то блудно доба чешља се док драган излива последње пиће из бокала чешљају

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ПРВИ ЧИН Пространи хол, из којега степенице воде на горњи спрат. Тежак кожни намештај. Упадљива је велика, у златном раму, слика покојног Мате Тодоровића, која виси о зиду. Више врата лево и десно, а позади велика стаклена.

Више врата лево и десно, а позади велика стаклена. ПОЈАВА И ПОРОДИЦА (пре отварања сцене позорница потпуно празна. После извесног времена отварају се задња

ДАНИЦА: А куда су отишле госпође и господа? МИЋА: Хоће да разгледају кућу. ДАНИЦА: Тако! МИЋА: Велика кућа, много намештаја и о свему томе водите ви бригу?

ГИНА: Ју, ју, ко би ту срамоту поднео од света? ПРОКА: Била би одиста велика срамота, него да ти, Агатоне, пођеш до адвоката. АГАТОН: Кога адвоката?

СИМКА: А знаш шта ја њему кажем, велим му: Као да ми је од срца отпала. АГАТОН: Господе, господе, велика су дела твоја!

СВИ: Нећемо да идемо! АГАТОН (у забуни је): Нисам, брате, измислио, него то је једна велика тајна па не могу, не смем да вам ја кажем. СВИ: Кажи! АГАТОН: Никад вам то не бих поверио, али... О брате...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— А после, где ћу ја овакав? Нашли би ме од прве — и он се задовољно насмеја. — Штета би велика... — Ћут! — Викну неко са улаза, и они који су седели поскакаше. На вратима вагона појави се онај капетан.

Иако су испред мене биле високе степенице, ипак ме је тешило што је за мном велика маса, која се окреће по мојем наређењу и која се стара да погађа моје мисли.

Командир нареди да послуга буде на својим местима. Напред је била велика узбрдица, а позади се пуцало. Тако притешњени зверали смо унезверено, очекујући да се деси нешто најстрашније...

— У Босну, господине капетане. — А где ти је пасош? — Еве! — и показа пушку. За њима пођосмо и ми. Али сада је велика низбрдица, те се суљају возови, иако су укочени.

Дуго смо ту чекали. Када смо кренули, сунце се већ клонило заходу, а хладњикав поветарац је пиркао. — Бре, па велика ни земља — чуди се Милош, средњи возар. — Ја све мишља, ете ту СМО, на граНици. Кад се оно отегло много!

Заслуга је ваша велика. Али је исто тако значајна улога и оних који су нас водили. И у овим великим данима, на овом светом месту, на домаку

Ту застадосмо. Причају сељаци да се води велика битка око Шапца, и да је силна војска отишла на ту страну... Очи ми се склапају и цео разговор слушам као кроза сан,

Моја земуница ми је изгледала сада као неки салон. Војници доносе воду кофама и умивају се. А иза батерије наложена велика ватра, где се греје вода да паре одело.

Пред нама у равници је село, а нас занима да ли ће наша пешадија бити испред, или позади њега. У селу се налази велика школа... Први редови пешака наилазе, скрећу са пута и заилазе позади насела. Стали су.

Војници су расположени, исто онако као када се сиромаху човеку да изненада велика сума новца. — Сада, ако морамо да одступимо, вала запамтиће нас — вели Траило, трљајући задовољно руке.

Дан облачан. Смрче се раније. Тада се вратише каре, које су ишле за попуну муниције. Војници причају да је приспела велика количина муниције, али: „Ни часног крста не можемо да јој ухватимо.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

неке његове значајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.

Ал’ ето !... Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене! Навика је велика чињеница, тако учисмо у психологији. Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао ...

време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера,

па н сам да се поучиш чему. А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили. — За ваш посао и нису потребна велика знања. Ту је важна практика... — Јест, добро сте рекли. Практика, света практика!

знам га. — Питам те онако... какав је човек ? Он нешто много прети учитељима. — Прети ја. Шта ћеш му — сила је велика. Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико... А зао је, братићу мој, као... као...

Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен. Па куд ћу после и шта ћу ?... — Отпуштен...

По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж ју трењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним И звонким гласом, чика кос...

За Бога, тата, шта радите ?... — Зар ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ломећи велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.

Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти И кад буде велика као мати, И чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...

И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим

Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: — Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима — њихов је грех...

Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена, — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло! И каквих ти власти и кметова он није променио, па ништа...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

53. Сви рецимо: у име Бога! Да ово буде у час добар! Тајко и мајка сина жене; Од рода је од велика, Кољена је господскога, Никоме се и не јавља, Но се роду лицем клања, Род ми њојзи одговара: “Не клањај се, селе,

169. Расла је јела, јелика, Међу два бора велика, Под бором Јово болује, Крај њега драга тугује. “Да умрем, би л’ ме жалила?

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Дуж целог спрата велика веранда. Доле десно је приземна кућа Благоја Бабића, пред којом Гина, у кориту постављеном на две хоклице, пере веш.

СОФИЈА: Учинило ми се ко да је нешто пуцало! БЛАГОЈЕ: Не обраћајте пажњу, ја сам ту! ГИНА: Велика сигурација! БЛАГОЈЕ: Ја сам ратово под командом војводе Степе! Ми смо се на Церу једним шињелом покривали!

СОФИЈА: Ову знам и ја, ово је нана! ДРОБАЦ: Нана је добра против велике туге. СОФИЈА: Шта је то велика туга? ДРОБАЦ: То ти је... кад не да дисати! СОФИЈА: А ово? ДРОБАЦ: Ово ти је одољен, против грчева.

ГИНА (Благоју): Погледај како се високо попела! ДАРА: Ово мора да је била нека велика љубав! Види колко су траве и цвећа поваљали! БЛАГОЈЕ: Курветино! СОФИЈА: Пустите ме!

Оног Дропца, батинаша, нашли обешеног! Обесио се на Татинцу, о неку крушку! Једна велика јерибасма, рађа по вагон! Обесио се оном жилом, којом је тукао! А у руци му нашли видову траву! Не чују...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И зими. На коленима. Била је то велика паћеница целог живота и умрла је пре него што сам могао да стигнем из иностранства.

што је то чест случај са народима на границама, били су раздрагани србијанским победама у бугарском рату (који је био велика несрећа) и били су готови на свашта.

Те џепне мараме биле су, тада, у Новом Саду велика мода. Сем тога, понео сам био, из стана свога брата – који је, мобилисан, већ био отишао – и његов револвер.

Крајем XВИИ века то је био расцијански гарнизон. Горе, на брегу, где је онда била тврђава, сад је велика базилика, седиште арцибискупа, примаса Мађарске. После те пијанке разилазимо се у пукове.

Над мајоровим столом велика мапа од рељефа са нашим и талијанским положајима. Заставице се мењају према извештајима са фронта, и из Швајцарске.

УЗ „МИЗЕРУ“ У зиму 1918, ја сам у Загреб дошао после оног крвопролића на Јелачићевом тргу (које је било наша велика несрећа). Загреб је био мрачан, запуштен, препун. Хотели заузети од свакојаких патриота и политичара. Скупоћа велика.

Загреб је био мрачан, запуштен, препун. Хотели заузети од свакојаких патриота и политичара. Скупоћа велика. Узалуд тражим преноћиште.

На њеној авлији лежала је тада, велика гомила цигаља, као нека барикада, и ми смо ту гомилу цигаља употребљавали за говорницу.

Два велика, зажарена ока Орлеанске станице гледају мирно у Сену. Да, само ја сам патетичан, ноћи је свеједно. Побеснели коњи споме

Код нас може само једно помоћи: све што је најбоље у новинаре! Иако велика штампа има, и овде, животињске нагоне, имала је неколико великих тренутака ове године. Она је спасла Пољску. Не влада.

Грке играју не може бити горе. Истина, не мисле, као Рајнхартови Немци, да је за грчкост доста урликање, циркус, и велика осветљења, али немају ни стил једног Моисија, Басермана, Вегенера. Играју их као, некад; Талма и Муне Сили.

Тешко да је тај путујући глумац, после онолико неуспеха, чак и код жена, био овако ведар. Дон Жуан је једна велика, црна, ужасна сенка. Ипак, дубоко и француско, и лепо је, извесне ствари никад не хтети видети.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

О ГЛУВОНЕМОЈ 39 МАРИЈИН ВЕО 42 СИРОЧЕ 44 ХРИСТОС НА ПУТУ БЕЛЕ И ЦРВЕНЕ РУЖЕ Лепа је и велика била она башта у коју је Бог увео прве људе кад их је створио.

Свуд око њега беше тишина, велика, густа шума, у којој су у пролеће певале птице; доле испод њега жуборили су потоци, а он је то слушао, наслађивао се

Пекар јаукну кад виде да је, најзад, сав обрастао у перје, да су му из прстију израсла велика брчна пера и да су му се руке претвориле у крила а усне издужиле у кљун.

(Брише сузе.) Лане нисам била сама... Сироче. Имала си кћер?... Умрла је? Госпођа у црнини: Умрла... Била је велика већ, као ти... налик на тебе... Сироче: На мене налик? Госпођа у црнини: Тако ми се чини, што те дуже гледам.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Пођи, синко, пољуби ту свету земљу кад ногом ступиш на њу, иди и воли је, а знај да су велика дела намењена тој витешкој земљи и нашем народу; иди и, на понос оца свога, на добро употреби слободу, а не заборави

Стану, гледају, блену, па једни одлазе, други дођу, и тако у свако доба стоји око хотела велика рула, а кроз њу се мотљају продавци листова и књижица, и деру се у сав глас: Нов роман: „Чудан човек“, свеска прва!

Један град је толико био одушевљен да је чак почео подизати величанствену вилу, на којој ће бити узидана грдно велика мермерна плоча, и на тој плочи израз народне захвалности.

— То је онда ужасна администрација? — приметим. — Врло велика. Наше министарство има највећи број нумера од свију осталих. Чиновници немају кад од аката да дигну главе повазда.

— То ће имати необично добра утицаја на народ! — рекох одушевљено. — Разуме се, — продужи господин министар — велика и значајна утицаја.

— заврши министар и с раширеним рукама очекиваше од мене позитиван одговор. — Сасвим тако! — Ето, ономад је издата велика сума новаца једном члану владе да лечи жену из буџета на поверљиве издатке, и онда, ако се не пази на сваку пару, како

Народ је, чак, скупљен на великом општенародном збору, решио да се богатим прилозима купе велика имања и подигну многе палате, на којима ће бити записано: „Народ свом великом Генију и избавитељу”.

— Сад разумем, и могу слободно рећи да ће Страдија заиста постати велика и моћна, докле год се за њу тако искрено и својски старате и докле год буде имала тако мудру и родољубиву управу као

Ево једне: „Председнику Министарског савета, Господину... Господине председниче, Ваше родољубље и велика дела у корист наше драге отаџбине познати су широм целе Страдије.

Саопштише збору срећан успех, додајући како тек сад виде каква велика памет лежи у том човеку. — Није се ни макао с места, нити главе подиже бар да види ко му говори.

Наједаред се указа грдно велика и дубока каменита јаруга, прави амбис. Обала тако стрма да се није смело ни корачити напред.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Стојим у воћњаку и посматрам други, још лепши, још пријатнији рад. Тресу се и купе шљиве. Раширила се пред очима велика, густа, зелена гора, гора од шљива. Дуги, прави, као свећа, редови отегли се у недоглед.

Станеш на средини редова, сагнеш се и погледаш, а пред тобом се отегла велика, широка бразда, која је тамо даље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на крају само стопу широка.

Опазише нас и ућуташе. Пред нама се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упаљена свећа. То беше велика рпа кукуруза, највећа у целом селу, састављена из четири велике луке и две њиве планинуше. — Добро ви вече, радници!

С једне стране их је заклонила рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа опасност: велика гомила меке и мирисне шаше... Но већ и цуре се умирише. А чега да се плаше, кад нема ништа страшно!

— А, лишче матори!... викну Танасијева баба, па полети к њему. Настаде џумбус.... У тој највећој ларми, велика гомила комишине улеже на два места и зашушта јаче. Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље.

Али пусто ђаконско срце: зна да му нема више од једне чашице (поп Цуца је велика циција), и опет вуче, вуче... Елем, тако они мене, као и сваког млађег, слабо зарезују, а добро товаре...

— Нећу казати... нећу! ... жива ми тетица!... шапће дете и непрестано обилази око мајке... Ала је ово мука велика ! Нешто је на срцу мори; она већ неколико пута отвара уста и гори жељом да викне... Ако не оде тетица, казаће пред њом.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: Кад ти кажем, мени да оставиш ствар, а ти да се не мешаш више. ЈОВИЦА: Е, велика ти хвала на томе, Јевреме! Рекох ја: са Јевремом треба прво да разговарам! Па овај... и то да ти кажем...

) Ја се не стидим тога што сам био жандармеријски поднаредник. Да их видим, те школоване, кад дође тако велика ватра као што су избори. Сви они измакну па дај Секулића напред! А ја, боме, изађем пред народ па „мирно”!...

Знаш, откако сам се решио да будем народни посланик, а мене све онако нека туга подилази. Није управо ни шала! Велика сала, па ту клупе, па пуно људи, па министри; па онда ту публика и народ и сви вичу, на пример...

ЈЕВРЕМ: На шта друго? МАРИНА: Видите, пријатељу, ваша је фамилија, изгледа, врло велика? ЈЕВРЕМ: И моја и женина. МАРИНА: Можда најмање двадесет до тридесет гласова, а то није мало кад се гласа за изборе.

ДАНИЦА: Ја сам! ИВКОВИЋ: Ви? ДАНИЦА: Морам да говорим с вама. ИВКОВИЋ: Извол'те, сâм сам. ДАНИЦА: Данас је велика навала света у кући, не бих желела да ме ко затече код вас, говорићемо овако, кроз врата.

И сад нашао да ми донесе рачун?... Па они су већ стигли? (Музика под самим прозором. Споља велика вика. Он прилази узбуђено прозору, бришући се од зноја.) ИВКОВИЋ (прилази своме прозору). НАРОД (споља): Живео!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Хрче ли? Ох, не! Најотменији у селу, Он спава нечујно, као јагње, и тише ... Једна велика буба мили му, ено, по челу; Он за њу не хаје; ко риба у води дише!

А у гадости и ругоби загађена реч је најгрђа. Велика је ствар, у времену расапа и раскола, Одбранити част једног придева ил смисао једног глагола.

УЛИЧНА ВАГА У ПОНОЋ Поноћ велика, пространа, блага, Охладили се зидови града... За дрво везана улична вага — Ко човек кад га изда снага, Ко човек

Сутра, сви морају бити примерно уредни и чисти Пре него што у град кô велика војска груну. Трепере сијалице кô тихи поздрави у ноћи. Стабла су изнутра топла, и све су хладне браве.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Од 1924.до 1927. године брод је у томе циљу прокрстарио оба велика океана, Атлантски и Тихи, и сва мора у вези са тим океанима.

И он је одмах нашао узрок тој необичности. Са оне стране острва на којој се налазе јегуље велика је морска дубина, која ту достиже 5000 метара; јегуље са Суматре и Цејлона ту налазе потребне услове за мрестење и за

климу северо-западних европских земаља поред којих струја пролази и у којима би, без тога топлотног утицаја, владала велика хладноћа.

Јадранског мора, које се зову »лавориери« лове на тај начин и по десетину хиљада килограма јегуље за једну ноћ. Велика инсталација код Комакије на реци По у Италији, и немачке инсталације на обалама Балтичког и Северног мора хватају око

Као средњи, просечни годишњи лов код нас на Дриму, Охридском и Преспанском језеру рачуна се 50.000 килограма јегуље. Велика и издашна ловишта јегуље налазе се и у Јапану, устројена на исти начин као и у Европи, само што се за преграде

клизе низ обронке голих брда и сурвавају се у море, па их струје и ветрови носе и гоне по хладноме мору на врло велика растојања; кад тако приспеју у топлије воде, они се поступно топе и испуштају у воду земљу и песак које су понели са

Морски организми су осетљиви и према најмањим променама салинитета. Кад је овај сувише велики, велика већина морских живих створова не може опстати у таквој води.

Кад се по дну мора, у океанској дубини, вуче велика рибарска мрежа у облику разјапљене кесе, ова извлачи на површину воде каткад богат лов, а понекад баш ништа.

На обалама Португалије ради једна велика риболовна инсталација за лов ајкула на још већој дубини. Па кад један такав створ као што је ајкула издржава на сваки

под обичним атмосферским притиском, она после 5—6 часова оживи и дође у своје нормално стање, што не бива кад је тако велика и нагла промена била у самоме океану. Зашто то тако бива? Изгледа да ствар још није биолошки расветљена. XИИ.

смањује тиме што се на место ужета употребљавају танки и јаки каблови од вулканизираног челика, чија је отпорност врло велика, а произведено трење је врло слабо. Такве су каблове употребљавале све новије дубинске експедиције.

Треба поменути да се на мањим дубинама до 400 метара може врло добро употребити велика и моћна рибарска мрежа »травл« са кесом и крилима од јаке мреже, којом се обавља индустриски риболов на дубинама мањим

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Сада, Над ливадама где трава мирише, У расцветаним гранама, сврх њива Које су црне после бујне кише, Велика душа месечева снива. Све мирно. Тајац. Ћути поље равно Где некад паде за четама чета...

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Не ваља се бити кукавица... Али не знаш, рђа те не била, да су оне шћери Лазареве? СТАДЕ ВЕЛИКА ГРАЈА НАВРХ ЦРКВИНЕ, НА СЈЕВЕРНОЈ СТРАНИ ВИШЕ ЈЕЗЕРА.

АРСЛАН-АГА МУХАДИНОВИЋ Шишано је исто кâ кршћено. ВУК МАНДУШИЋ Кум ћу бити, а прикумак нигда! ВЕЛИКА ГРАЈА И ПРАВДАЊЕ МЕЂУ ТУРЦИМА И ЦРНОГОРЦИМА, НЕГО МУДРИЈИ РАЗДВАЈАЈУ ДА СЕ НЕ ПОКОЉУ. СВЕ УМУЧА, НИКО НИШТА.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака. И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена. Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.

Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка. Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.

је прошло, она је била готова и спремна на све — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка? А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.

Али сада, пошто је, као сваког празника, капија била широм отворена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела. Чиста, спремна, и као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.

Прво што му паде на памет, то је да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.

По дворишту увелико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа, са ланцима место ужета. Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.

На старом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, | доста сумњиве боје.

Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет. И онда, колика би порасла, колика би постала велика у очима свих!

И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али некако сладак, раздражљив.

Још мање да јој би онако тешко и страшно како се бојала. Чак јој се не учини необична ни сама капија. Била је то велика, тешка и јака као град.

Цигани се ређали. Морали једни друге да одмењују. А „слатка“ велика вечера никако да почне. Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала,

А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одбацивали.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

се плима, Кад ти око ташта задовољства прозре, У души твојој кад застуди зима, Једна ће мис’о у теби да дозре, Велика, тужна мис’о, моје драго: Да треба да нам све буде свеједно, Да нам је овде још једино благо Кад за нас куда бедно

О, ових дана, кад се запенуша Дубином душе гнев скривен и тајан; Када нас опет, као у сну мучном, Загрли Беда велика и жива, А болно срце, у трзању жучном, Процвили страшном песмом без мотива; О, у те дане да ми се пренети У

Кад причешће дође душе коју звона Зову вечном царству чистоте и мира, Ти си моје вере велика Мадона Пред којом се цели из светог путира. Што живимо дуже, везани смо чвршће.

Убледеле звезде жалостиво сјáје Саучешћем, док се, нечујно од света, Живота нашег трилогија даје, Велика, дуга неколико лêта.

Ја сам вечна љубав наспрам пароксизма Осећања свију што у мени живе, Огледало чисто и велика призма Векова у сенци једне перспективе.

што иду одавде Пуни стрепње и страха и мука Ретко кад се мисао дотакла: Да си излаз из животног пакла, И утеха, и велика лука Вечног Мира, Истине и Правде. ТЕЗА Раскошна дворана... Свет, музика, свеће...

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

И даље шћаше конте да прича да га другови хтјеше слушати, но они наелак кренуше дома. Велика је врева у граду била; трговци, особито бакалини не могаху одољети послу.

У давно доба, једна велика душа, преко умјетникâ, то исто камење, сложи у велељепно здање: храм Матере Божије и манастир на Кипурији.

Човјек разумједе све. На лицу му се разли велика сјета и уздах му се оте из груди. Обори главу, па набраним челом стаде тепати своме псу, јер овај једнако режаше и

“ То рекавши, хитно пође натраг па у ходу, обрну се, викнувши им: „Причекајте на гумну!“ „Жени је оној невоља, те велика може бити!“ рече Владика. „Биће, да, рекао сам има да ће те се до мало врнути!“ „Ходите амо!“ викну Владика.

Два клапчића из села, обртаху наелак ражњеве по којима натакнута бјеху два велика брава. Дјеца се задиркиваху шаљивим ријечима, те на сваку крупнију удари у смијех. Медик је вјешто дражио их.

Само што људи не иду за њим у гомилама, но све један за другијем. Боже! војници се нанизали, па тај низ, као велика гуја лази од Суторине до Жупе дубровачке.

У авлији гораше велики огањ, а крај њега, са три стране, три велика пецива. Медик, који не мога оставити рањеника те поћи к цркви, сјеђаше опет, као оно у очи тога дана, мало подаље од

За њим сви се обредише, па напунише чибуке и задимише да се големи котур дима, као велика чалма, повијао око глава им. „Причајде што, попе Марко!“ рећи ће Петар Цеклињанин. „А што?...

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

великих и значајних књижевних творевина; преко ових творевина са ознакама малих и незнатних остварења ишао је пут у велика књижевна дела; управо те две хемисфере народног традиционалног стваралаштва стајале су и данас стоје у узрочној и

— Новац (је) душогубац. — Новац је неверан слуга. — Новац је најбољи светац. — Пара је велика намигуша. — Без пара ни у цркву. — Празна кеса — готова грозница. — Новци ситно звече, ал’ се далеко чују.

— Два љешника ораху (су) војска. — Два лоша убише Милоша. — Већа глава, више главобоље. — Велика дрвета дуго расту, али за час падну. — Мала сјекира велики дуб повали. — Соколове поједоше врапци.

— Велика дрвета дуго расту, али за час падну. — Мала сјекира велики дуб повали. — Соколове поједоше врапци. — Ђе велика звона звоне, ту се мала не чују. — Ђе велики коњи играју, онђе малијема трбуси пуцају.

— У великим ријекама велике се рибе хватају. — Велике рибе (реке) мале прождиру. — На малу се рибу велика хвата. — За мало се веле изгуби. — Веће прекреће. О ЛЕПОМ И ДРАГОМ — Лијепо је свакому мило.

— Чист рачун дуга љубав. — Чести целови губе љубав. — Где је већа милост, ту је већа жалост. — Велика љубав, бржа омраза. — Тко не љуби, не мрзи; тко не мрзи, не љуби. — Боље се с јунаком бити, него с рђом љубити.

Никад зао на горега неће; Врана врани очију не вади. 5) ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ Синџир гвожђе мука је велика, Дȁ велика мука на јунака; Тавница је гора од синџира, А зла памет горе од обоје, А зла жена горе од све троје.

Никад зао на горега неће; Врана врани очију не вади. 5) ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ Синџир гвожђе мука је велика, Дȁ велика мука на јунака; Тавница је гора од синџира, А зла памет горе од обоје, А зла жена горе од све троје.

то чује, он дигне свијећу да види како се гост мучи, кад тамо, а то по његовом гуњу којијем се био покрио миче се велика бијела длака тако брзо као змија кад трчи.

Оно што је остало расели се по свету. Котор Више Котора у каменитој гори види се некака велика јама као пећина. Онуда се приповиједа да је ону пећину био почео копати силни дар Стефан, да ондје гради град Котор,

ОД ПАДАВИЦЕ Болан ми је Петар (или како је име болеснику) а сретоше га анатемници: глава им као сено (велика). очи као сито, зуби као срп, главом га уплашише, очима га испише, зубима га изедоше. Пишти Петар од земље до неба.

Сан у бешу, а несан под бешу, Несана ти вода однијела, За велика брда занијела, Ђе’ но нема вука ни баука, Душмани ти под ногама били! 7 Нини, сине, радосна ти мајка!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” Снахе донесу два велика гвоздена ражња, па пошто он зине, подувре једва с једне друга с друге стране, док Међедовић искочи из зуба.

Ту буде велика радост, и после неколико дана венчају се њих двоје, и он остане живети онде код ње. После некога времена пође царица у

Кад у јутру дан осване, и они поустају, али насред собе велика гомила мртвих мишева и пацова, а по соби слабо је који још трчао, него су извиривали из јама.

” Аждаја се одзове: „Сад ћу, царев сине, сад.” Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је, гадна је! Како аждаја изиђе, ухвати се с њим попојаске, па се понеси летни дан до подне.

” Аждаја му се одзове: „Сад ћу, царев сине, сад.” Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је, гадна је! па се ухвате попојаске те се понеси летни дан до подне.

” Аждаја се одзове: „Сад ћу, царев сине, сад.” Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је, гадна је! Како изиђе, ухвате се попојаске па се понеси летни дан до подне.

и постане цар, а остали момци што су с њим ишли ижене се оним девојкама што су биле поред царске кћери и постану велика господа. 13. УСУД.

После некога времена отиде најстарији брат сестри у походе, кад тамо, а то кућа велика не може боља бити. Сестра се врло обрадује кад види | брата, и кад је брат запита како живи, она му одговори: „Добро,

Запитају га: „Хоћеш ли нас пустити у кућу?” Он им одговори да хоће. Али на врата од пећине бијаше приваљена велика плоча, коју сто људи не би могло помаћи.

И овај пристане да ваља платити, али се стане изговарати да нема два новца, „него” вели „у мо | га попа за кућом има велика јама у земљи, у коју он често силази, и по свој прилици биће у њој новаца или каких других скупоцених ствари; него

Књига ће ова бити око петнаест табака велика, и цијена јој је за пренумеранте двије цванцике и по у сребру, или једна форинта у новцима од хартије који данас овдје

Тако је дуго ишао, све му се чинило близу, кад на једанпут дође у једну пећину, у пећини гори велика ватра и ту има девет дивова, па натакли два чоека те их пеку уз ватру, једног са једне а другог са друге стране ватре,

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Ако ли је петак, или среда, или понедељак, или Велика недеља ако дође, тада једемо хоботнице, да се ипак утолимо због празника, јер три дана ове недеље, то јест у

Ако ли мојим гресима многи у болест падну, да им се дају два работника, арула велика, то јест огњиште сковано од метала и преносиво.

2, 4) не остави мене погинути! Јер знам да је милост твоја велика на мени и сада молим те, Владико, дај ми овај пут окончати! И ово рекавши, посла по богодароване му синове.

у скромном неком стању, у којем ми отиде, и неког преподобног мужа, по имену Методија, са још четрнаесторицом монаха. Велика туга и бојазан ме обузеше, једно од пустоши, а друго због страха од безбожних разбојника.

Вапије ти хвално твоја свечасна Велика лавра, житеља те и градитеља и отачаствољупца имајући, мудри, и хвалећи се поје непрестано: Молимо те, богомудри

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

МИЛЕ: Одлична говорница! ИКОНИЈА: Прикуцали и ћилим! Сигурно да је драгачевски, ручни рад! А и прилично велика посета! МИЛЕ: Људи дошли и колективно, с предузећем! Немате ви појма колики је то мозак и капацитет!

МИЛЕ: Ја га и лично познајем, знам га још из предратног периода, био је он и онда велика зверка, ал илегално, што је и морало у оним условима! СТАВРА (Цмиљи, која му доноси ракију).

Ал то више трпети не могу! ИКОНИЈА: Све се може кад зашушти лова! ГОСПАВА: И јес ми велика лова! Једном, ко двапут за биоскоп! А сутра, вала, нећу ни радњу дотварам! Могу једном и нешто за своју душу!

ПРОСЈАК: Ти прво погледај себе, па онда друге! Запела си да пришијеш осми џеп! А осми џеп, то су велика уста! Гута куће, гута људе, гута главе! Паз да и тебе не прогута! ГОСПАВА: Имам ја џеп, да ти не кажем какав!

Из осмог џепа бије велика зима! А да испразним ову канту, па у канту? Немам кров, ал барем имам поклопац! Не могу да вас огреју ни топлане,

обично ђубре! На човека се брецате, а и мраву треба скинути капу! И мрав је човеку понекад велика дружина! Шерпа, пегла... Докачим ја капут под ову стрејицу. Само да укуцам овај велики ексер.

МАНОЈЛО: Има да сперемо срамоту собраза! ТАНАСКО: Велика вајда! МАНОЈЛО: А сад на стражу! Место је, видиш, прометно, значи опасно! Терен потпуно непознат!

као бело грожђе, светли Призрен, пун жита светли Срем, реке се уливају у реке, пролазе лађе, с Дунава се пуши велика светлост, уз Дрину блистају џелепи говеда, Морава се плави ко плав искривљен крст, све се распрострло, као на

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

одговара и гледа ме попреко. И поред њега, и деца нам се искварише. Ето моја, рођена, већ велика деца, синови и ћерке, више се друже, више воле њега него ма кога.

(Клоне на миндерлук). Мораш!... Ако не њега, бар кућу, пријатеље да нађеш... Мораш! Одмах, што пре! Мораш!... ИИ Велика раскошна соба Јовчина, застрта тешким ћилимима.

ЈОВАН Пусти ме, бре, да ја однесем, да је само видим. Мора да је страшно лепа, страшно бела, а већ велика је, одавно већ девојка, одавна развијена. МЛАДЕН (одгурне га снажно и с оделом одлази).

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Истом, спремајући се да пођем к мом даскалу, ал’ ето ти два велика ђака из моје старе школе уђоше у кућу говорећи да мој прежњи магистер зактева са мном разговорити се, и да нама[х]

Ово је све апостол добро познао; зато и вели да је брак — тајна велика. А што напомињеш за твоје волове, куповање и продавање, истина, да и у томе добродетељан човек ваља да пази и не

за отпочинути престане и заиште пити, намах по[х]ити и ово питање учини: „Будући дакле, господине, да је брак света и велика тајна, и не будући епископом, како и другим свештеником не само забрањен него јоште чрез апостола Павла очевидно

И, ево, како ти се увео савршени и општи обичај док су се људи и народ обикли мислити да у неженидби стоји велика светиња. И тако лишили су сасвим свештенике ожењене епископскога достојинства.

Кажу за некаква митарства, по воздуху, три велика, а тридесет мала; да је и њи[х] толико, млого би и[х] било, ал’ опет би се ко надао да ће се кадгод курталисати; но

Ово је први повод и узрок да се у мени велика жеља зачне и роди да ми само дотле бог дарује живот док што српски на штампу издам и прекрасним кћерма и синовом рода

доброте и вредности над њи[х]овом; но из тога самога узрока, ако се на зло упуте, ту се ваља здраво на ум узети; ибо велика хитрост, кад се на лукавство преобрати, велико је зло; али злу, пакосну и лукаву при Јеротеју није било станка ни

Ако ли се пости, од рибе ту поста нејма; пошље два момка сат [х]ода у долину, гди између планина велика река тече, пуна пастрва и различни[х] други[х] преслаткога вкуса риба.

Перво — од Максима, гди ми даје на знање да на три месеца по | нашем растанку зачну се велика смуштенија у Албанији између помесни[х] паша, у која неодложно и Хормовите морали су се замешати; да он, видећи сву

ми толико провизиона да би четворици довољно за 10 дана било: један великачак под локотом сандук пун само бискота, два велика сепета с различним вешт’ма и 20 бутеља вина. Дође дан растанка.

Бог јој дао вечно блаженство! | Корабаљ за Венецију била је велика нава од линије. Кроме прове дитора, његове госпође и служитеља, на[х]ођаху се ту јоште четири официра с женами и

красота нагледали у Болоњи, у Флоренцији, у Пистоји, у Луки, у Пизи и просто у свем оном земном у Италији рају, велика би се књига хотела.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

“ „Фра-Бортул (1709, † 1729, †† 1776). Ови славни редовник, кад је била велика глад, привеја је млого фамилијах из грчке вире у нашу католичку.

вировање и стрпљење и свако благословљење; јер душа не уми ди су дви, јер на крају виси покајање и мољење; а свра је велика, да ти, ружо наша, будеш дошâ кâ вист благовист од диве Марије, од Исуса слаткога, од Јозефа праведнога!

— Шта је оно? Је ли оно каква тица? — запита возара шапатом. — Оно је једна велика звирка... — вели један. — Која ће те изисти, ако се не будеш чувâ! — дода други.

Два ђакона сврнуше лијево, кроз велика врата, над којима бијаше икона и кандило. Бакоња је мислио да је иза тијех врата њека светиња, али кроз њих допираше

Ту се прилично дуго забавише, јер су коњи били велика љубав Бакоњина. Из коњушнице сврнуше у наслон, који је тога маха био празан, али му Грго каза да је то мјесто за шест

Валај, ни вра-Наћвар нема срца! И шаље те ради губавог Кење! Ма шта то може бити, дите?! Цигурно ника велика ствар. А шта ћеш ти радити, ако дође стари Кркота с њим? Знаш, одма му реци: „Рш! нису твоји посли!“ Тако учини.

То му бијаше уживање да слуша како клопоћу она два велика на стјенама и два мала пред њим. Ако се ноћу који устави, онда би се вра одмах пробудио; ако се два сложе у куцању,

Фратри и ђаци таман изашли из цркве, а кроз велика врата уђе у двориште висок сељак у буковичкој ношњи. Чудан ђаво. Глава му обла, очи велике и сијере као у ћука, десни

(Показа му руком пут нове мађупнице, откуда се чула велика граја.) Нико то од фратара не слути, а слуге нас не смију одати, јер им није у интересу. Дакле, у памет се!...

или пуштитили низ воду. — А зар не би могли ди запети? — Могло би и то бити, јер вода није велика. — То ћемо најприје видити! — рече Срдар, па се врати истијем путем натраг. — Је ли све коње повело? — запита Бакоњу.

Бакоњин коњ два пута потону, те маломе остајаше само глава изнад воде. Диже се велика вика. — Спасте дите!... Ко је пливач!?... Спасте дите!... — викаше фра-Брне.

ВИИИ УЖАС Фратри и ђаци стадоше се мотати у сумраку по цркви, не смијући се раздвајати. — Отвори велика врата! — викну најзад Вртиреп. Тада тек видјеше сав ужас.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Дотле је мој. Мени је толико доста. Снагу ћуја да му дам, кад постане човек, кучића се не плаши, а Србија је велика. — И зато се ти мучиш?

су му отворена и из њих, кроз бркове, као из малог меха, шишти дахтаво са укусом зарђалог ножа, злата, свињске коже. Велика гашњача утрну. Мрак покупи дукате.

Као дете обешено за ноге, на зиду висе гусле од врта. Има тако мршаве деце, прође Ђорђу. Глава им је увек чудно велика. Дуго и изгубљено гледа у гусле. Приђе, мало их помери и пусти. Оне мукло лупише.

Ено га гробље. Ту је она. Није јој отишао на гроб. Никада више неће отићи на преровско гробље... Баба Ката. Велика бритва на дугој узици. Кокошке су јој из крила кљуцале жито. У оној њиви породила се она сељанка.

Народног крвопије. Мој Вукашин Тошићев зет! — шапуће загледан у два велика ока, туђа и пуста, мора да га гледа. — Јесте. Али ћерка није што и отац.

Све је бесмислено. И политика, и идеје, и принципи, и култура, и углед, и каријера, и та, та велика животна срећа! Живот у Србији је старо гробље... Ништа велико не може у њему да израсте.

Безглаве зверке мрака чуче под креветом и у угловима, спремне да скоче на њега. Више кревета, његова велика фотографија из Париза истопила се у суву, велику мрљу.

Попи неколико крупних гутљаја ракије и врати се до корита. Пази како намигује овај десни! Тај ће бити нека велика лола. Томе, мајци, неће се ниједна отети. Миражџику неку дебелу он ће да здипи.

Дише брзо у бесу и мржњи према Аћиму што је лудом главом упропастио село, кућу, себе, све. Да ли је ово та велика несрећа њихове куће коју је он још од Бадњег дана стално предосећао? Може ли још нешто црње и горе да га снађе?

— А ви сте вечерас нарочито заједљиви. — Мраз је напољу. Апсану не ложе. Аћиму је шездесет година. Велика је то ствар. Бивши рајетин, син воденичара који је с перчином умро, због начела...

Требало је да се врати браћи па да увиди да је и њих изгубила оног дана кад је велика газдарица постала. А док је била у својој кући, браћа и снахе су јој често долазили и увек нешто тражили.

Није Симка крива. Он не може. Истог јутра отпутовао је кући. Гађење на уста као посекотина, на мокри трбух и велика колена гаси сећања, а крцкање кревета траје у ушима.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Па, и куда би? Велика речна мајка спокојно је надгледала рађање нових река, унапред им одређујући ток. С рекама нема изненађења, нема брига.

— Ти онда теци на југ, а можеш и на север! — стрпљиво рече Велика речна мајка, али тек рођена кћи није хтела ни на север, ни на југ, нити с планине у море.

Сва светла, сва прозрачна одмахивала је главом, понављајући: — Не, и не! Велика речна мајка уздахну. — Све реке једва чекају да уплове у море!

— Када бих постала небеска река! — прошапута, а Велика речна мајка задрхта од ужаса. — Тог није било, нити ће бити, кћери! Ниједна се река још није попела у небо.

већ хтеде да нареди ново трагање, кад осети да киша лагано престаје и чу задивљени крик неке птице: — Погледајте! Велика речна мајка с муком подиже главу увис, и рече: — Не тражите је више!

Погледај колика си! — Ти погледај! — Одбруси риба и поче да расте. Била је већ велика као чамац. Дечак јој скочи на леђа, а риба појури.

Једва је заспао те ноћи, а само што је упао у сан, дође му Златна краба велика као кућа, застрашујућа. Сав у леденом зноју се пробуди. »Дошла вештица да се свети!

Испод ораха допирао је нечији тихи смех. Је ли чудо што је једва чекао ноћ? ТАЛАС И СТЕНА У часу кад велика јутарња светлост дотаче море, са дна се подиже талас и пође у висину. — Гле, ја путујем!

У кљуну му је била велика плава риба. Такву још ниједан галеб није уловио. Али ни мајка ни остали из јата нису гледали рибу.

Дечак од страха задрхта. Сам! На целом белом свету сам! А пред њим велика бакарна врата читаво небо заградила, нити их прескочити, нити заобићи, а пред вратима троглави жабац, страшан,

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Онда је дипломата. Када је Порта, велика сила, сувише благонаклона а Милош, мали владар, сувише сумњичав, изразе благонаклоности од Порте не прима Милош, прима

Разлика и вије тако велика, јер терџуман је тумач. Сима је умео да тумачи говор са седам језика и да говори на седам језика.

факултета, сазидана на месту где су некада биле и српска и турска полиција, где је, касније, била Главњача, што је та велика зграда испод које води, на Студентски трг, наткривен пролаз на стубовима, сасвим заклонила сунце.

Слушао је недељне, отегнуте па склупчане гласове који су допирали са Велике пијаце (где је тада била Велика пијаца сада је Студентски парк), тај меки ковитлац који му се наметао и изазивао га да издваја појединачне звуке и

недозвољене слутње клизиле су у прашину и тада је, право из сунчаних небеса, уз фијук, треснула бомба, никако велика и сасвим округла, ђуле, и распрштала се баш испред Симиног сандука.

У њему и јесте било нечег змајевског: сав јак, био је тако лаког хода као да га носе велика крила; глас му се далеко чуо а покрет му је био нагао као да ће се Васа увек устремљен ка даљинама, у тај час дићи са

Зимски је дан године 1843, Велика пијаца је тамо где су данас део Студентског парка и Студентски трг и средиште је града.

Кад га је, чим је повео Други устанак и почео, без милости, да уклања своје непријатеље, била обузела велика моћ, узимао је све што му је пружало задовољство: тада се већ јасно видело да Љубицу готово као и да не примећује.

У јарко августовско подне окупља се, у манастиру Каленићу, силан свет. Слави се празник, Велика Госпојина. Док испред манастира, под дахом лета које измиче, започиње славље, горе се, у одајама манастирског конака,

је друго, на изглед, било обично: киша је ударала о прозоре, на његовом столу претрпаном књигама и хартијама горела је велика лампа.

Умро је 28. марта 1811. године, тихо. У целој Србији је жалост због ове смрти била велика и, ваљда у тој жалости, нико није обратио пажњу на последњи старчев спис, Јастук гроба мога, који је остао међу

Осећао је да се баш том градњом опредмећује једна његова велика радост и стрепео од помисли да ту радост може нешто, изненада, разорити.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Хиљаду осам сто... (сад не знам којега лета, Ал' Бунапарта је онда на Руса пошао био) Зима је велика била. Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа поља је и горе крио.

И ваша снага биће снага грома, И замршена питања сва проста. Верујте прво! и стисните пести, Па онда трести, трести! Велика дела ишту тврду шију. Зачеп'те уста мудрих грошићара! Дигните срце!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

безобразију, те бјесују и за жертвом ричу у мракама по гадним волнама; тамо хидре страховите фиште, многоглаве, на велика јата, дигнутијех над пучином главах; тамо мрске без броја ехидне из простране и жедне утробе дижу мукле и плачевне

тамо мрске без броја ехидне из простране и жедне утробе дижу мукле и плачевне гласе; химере су тамо и дракони на велика стада разасути, са ужасом лете по пучини дуг природе страшни да испуне; тамо змије величине грдне, крокодили,

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Тако сам већ као дечко дознао за велика дела Талеса Милећанина. Он беше тај који је унапред претсказао потпуно помрачење Сунца, виђено у нашим крајевима.

Рибарска мрежа би напослетку извучена, а велика гомила рибе из ње изручена на обалу. То развесели срца рибара, а још више срца потрошача тог берићета.

Иако их не видимо, осећамо их при најлакшем поветарцу. При олуји не могу ни велика стабла да се одупру налету тих делића. Зато је ваздух стварна супстанција, иако је као такву не видимо.

Непосредно испред та три престола стајала је на свом подножју велика, уметнички израђена армирална сфера, каква се онда употребљавала за астрономска посматрања.

осовине, но разликоваше се од њега тим што није имао пуну, непрекидну, површину, већ је она била замењена са четири велика бакарна прстена, положена дуж највећих кругова лопте. Тај инструмент звао се армирална сфера.

Заинтересовах се и о томе како је изгледао тај краљевски пар. Једна античка камеа петроградске збирке, велика као шака, претставља нам и краља и краљицу.

О његовом животу знамо врло мало, али нам је његово главно дело „Велики Зборник Астрономије“ или „Велика Синтакса“, названо касније, стапајући арапско „ал“ са грчким „мегисте“, „Алмагест“, остало потпуно сачувано и дочекало

Спролећа године 257 уплови у главно пристаниште у Сиракузи велика лађа са три катарке. Звала се „Изис“, допловила је из Александрије и довела изасланство египатског краља Птолемаја

Једна нарочита справа за бацање био је тако звани манганон. То је уствари врло велика разнокрака полуга која се обртала око своје хоризонталне осе, смештене између два висока усправна балвана.

Свој инжењерски позив, у којем је створио велика дела, напустио је сасвим и посветио се искључиво чистој науци. Та смена позива можда је имала и овај узрок.

“ Оборене главе изађе Архимедес из краљевог двора. Ноге му клецаху, глава тишташе, а беше велика врућина и оморина. Кад се нађе пред великим зданијем варошког купатила што га је Хијерон некада дао сазидати, а он сам

За време калифата Асиза и Хакема подигнута је онде, на брегу Алјорефу, велика звездара и основана је велика библиотека којом је требало надмашити и стару, александриску библиотеку.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Она је писала о малој кћери њиховој која је о себи говорила: „Ја нисам више мала Боба. Ја сам велика Слободанка Николе Глишића. Мој тата је у рату, а ја станујем у Ватрогаској улици.

Мој тата је у рату, а ја станујем у Ватрогаској улици. — О, — рекох бришући очи — Боба је већ велика! — Јест, маторка... И ради ње, ето само ради ње све ћу поднети.

Криво ми је што стижем по мраку. Како ли ћу затећи побратима? Како изгледају снајка, деца? Боба, свакако, велика девојчица?

Старци, та велика деца, бришу очи и погледају у нас: „Само кад ово доживесмо. Живили наши ослободиоци.“ Бронзани војници, у колони

Замуцкује и очајно се мучи у говору, кад му се лице грчи, криви, кад страшно запиње, отвара и затвара велика жвалава уста као да зева, испушта с муком, задахом белога лука и с пљувачком која прска, неколико речи, па се опет

Међутим кад сам се освестио и погледао, у мом загрљају налазила се главом мисс Тебе, сестра наша Енглескиња, велика добротворка, чију кошуљу (да споменемо само пристојно парче рубља) и сам носим на својим витешким грудима.

Па је пометња велика наступила, брза питања и разна објашњења и после су нешто суочавали Свилара, питали га опет је ли жењен и одакле је, а

А кад опет подиже главу, велика и као крв црвена кугла упадала је нагло тамо иза Бежанијске косе. И Свилар осети: како с њом заједно потону доле негде

И после тако, долазе нам писма, велика, намерно дрхтећа слова, као писана сасвим изнемоглом руком, прети нам увек: нестаће га, нећемо га затећи, ту је, готов

Човек прискочи од прозора одакле је, размакнувши завесу, посматрао два велика црвена ока воза који је лагано прелазио савски мост и личио на огромну и црну гусеницу која мили.

Стегнутих песница, сав црвен и рашчупан као нека велика тица, ја се освртох страшно претећи, али он, рђа, замаче завојицом смејући ми се колико га грло доноси.

Узбунило је ово Митра, па му каже: „Побогу, вели, пријатељу, јеси ли ти зрео човек? Зар не знаш, вели, шта је то велика варош?

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

су гледали на море прешло на прозоре сјеновите стране, прелаз је био тако нагао а промјена слике и расположења тако велика као да прелазиш из једног свијета у други.

ИИИ У приземљу се налазила дједова поморска агенција. Велика поплочана просторија била је преграђена стакленим ошитом са прозорчићима.

зноја на челу, збацио би ногу коју је дотле држао преко ноге, а између њега и свега око њега залегла би нека нагла и велика даљина: то је био час кад се родила свјесна мисао.

Али звука ниоткуда. Тишина. Велика, безмјерна тишина у уском простору између мене и павиљона преко пута, између мене и свега.

И то је једна од оних ствари помоћу којих се човјек извлачи из гвозденог обруча егзистенције. Јер свака се истински велика физичка љепота транспонира у нематеријално, тежи да изађе из уских граница појединачног и временског, и пребацује се у

И то називају владавином свога ума. Има много и таквих људи који су глухи и слијепи за велика дјела поезије, за велика дјела умјетности. Па значи ли то да умјетност не постоји? Или да је она само илузија?

И то називају владавином свога ума. Има много и таквих људи који су глухи и слијепи за велика дјела поезије, за велика дјела умјетности. Па значи ли то да умјетност не постоји? Или да је она само илузија? Или чак само нечија бубица?

на своме мјесту у парку попрсје латинисте с изгриженим носом, да ли се за оним приземним прозором још њише у мјесечини велика водена глава.

То је онај моменат спонтаног заборава, моменат празнине, која је, као таква, бездимензионална, у исти мах и бескрајно велика и бескрајно мала, и које се зато, као елемента непостојећег не можемо сјећати.

Све до матуре остали смо сва четворица најбољи пријатељи. У Петру се већ некако средином гимназије нагло разбуктала велика, дирљиво невина страст за медицину, и специјално за хирургију.

Уоколо круг пренеражене шутње. А жртва, грдно порасла у достојанству, неслућено велика у орнату своје бесповратности, узлази држећи чврсто у руци адут свога ништавила, ванвременски недостижива, вјековјечна

дугим сушама, љутим припекама и зимским бурама, а пред кућом, на малој, поплоченој четворини, камене клупе и велика лозова одрина.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Овце пођоше и окретоше главе низа страну. Станка се полако придиже испод губера и, после кратког чекања, угледа два велика курјака где се привлаче обору. Овце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по обору.

Ето, у такву се девојку загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика тајна, коју он скриваше и од себе сама. Станка не знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама

Али опет, зашто да проваљују зид ? То беше велика загонетка, коју кад би одгоненуо, похватао би све конце у своје руке.

Сељане обузе велика радозналост. Скупљаху се у гомилице, те претресаху овај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица.

Овај састанак пред судницом био је од велика утицаја на њега. Он опази да му је ауторитет међу сељанима веома уздигнут, па стаде да гледа на свој положај као на

— Немој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем. Мени треба ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.

Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни положај: личио је на звер, коју непрестано, с места на место, гони велика хајка. Због свега тога и он сам измени своје поступке према другима.

А сад ми је то велика, тешка брига на врату... Али шта да радим, научи ме, попо ? — Само један прави пут имаш пред собом: да се предаш

— прошапта он над њом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. — Шта? — рече она зачуђено. — Знаш... да си тешка... — одговори он и поцрвене.

XВИИИ — Наслеђе, господа моја, велика је и важна чињеница у, тако рећи... у томе питању — говораше апотекар пред Јанковом пивницом својим присним

— Добро јутро! — поздрави се капетан, седајући за сто. — Чујем ја још из собе, да се овде претреса велика философија. — Не замерите скромним и мирним грађанима — продужи апотекар — што се у оскудици здраве душевне хране

Али се опет не дам тако лако!... А она?... Баш ми је и то велика невоља!... — А, Ново ? — обрте се оп Новици, који полако иђаше за њим. — Шта велиш за ово?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Не прође много времена — е, шта ћеш, свашто на своје вријеме — када цар некако за то сазнаде, и би му велика мука: није шала така брука у царском двору.

Ту буде велика радост, и после неколико дана венчају се њих двоје, и он остане живети онде код ње. После некога времена пође царица

Аждаја се одзове: — Сад ћу, царев сине, сад. Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је. гадна је! Како аждаја изиђе, ухвати се с њим попојаске, па се понеси летни дан до подне.

Аждаја му се одзове: — Сад ћy, царев сине, сад. Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је. гадна је! Па се ухвате попојаске, те се понеси летни дан до подне.

Аждаја се одзове: — Сад ћу, царев сине, сад. Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је. гадна је! Како изиђе, ухвате се попојаске, па се понеси летни дан до подне.

Тако је дуго ишао, све му се чинило близу, кад наједанпут дође у једну пећину, у пећини гори велика ватра и ту има девет дивова, па натакли два човека те их пеку уз ватру, једног са једне а другог са друге стране

натакли два човека те их пеку уз ватру, једног са једне а другог са друге стране ватре, а на ватри стоји једна оранија велика пуна исјеченијех људи. Кад то царев син виђе, јако се препане, би се вратио, ама се не може, нема се куд камо.

Чим царевић уђе у собу, отму му се очи гледати ђевојку, како је врло лијепа. У исто вријеме смотри да иде једна велика змија низ дувар, тако се пружила да јој је глава више главе ђевојчине била близу, па се издигне и уједанпут ђевојку у

перо па му га даде у руке, и овако му рече: — Добро слушај шта ти кажем, и ево ти ово моје перце, па кад ти буде велика нужда и Баш—Челика нађеш, а ти запали ово перо моје, ја ћy онда у исто вријеме да долетим са свом мојом силом теби у

да га никако одвратити не може, извади једно перце па му даде говорећи: — На ти — вели — то моје перо, па кад ти буде велика невоља, а ти искреши ватру па га запали, а ја ћy ти онда доћи с мојом силом у помоћ.

— Је ли вјера, тето? Ти знаш добро да је коња велика штета, али ја бих све, све дао, само да нађем очев трс. — Истинита, тврда, права вјера, побратиме, — рече тета лија,

Кад ту, ал̓ двори цареви велики и гадни, и крај двора велика штала. Кад бише пред шталу, рећи ће лија: — Ево, видиш,, побратиме, штала је отворена, пуна лијепијех коња; усред

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

” И тад пипах ваздух, тражећ каква трага, Али речи твоје нисам мог'о наћи; О како је љубав велика и блага, Мада као звезда и она ће заћи.

Уместо сузе да мртве делије Ожале редом, нек гробове њине Песма из срца, из груди прелије: Велика песма уместо црнине.

Ваша жарка љубав и витешке груди Донеле су веру и времена боља, Велика и светла, без страха и студи, И испуњен завет са Косова поља.

Ја мислим дуго на подземне стазе Које подиже једна рука вешта, Велика авет, монархија стара; Које подиже Беч и блудна Пешта. Два црна гнезда белога владара. Које подиже Беч и блудна Пешта.

Болесна ноћ је око њега била, Велика, црна, с поветарцем меким, Смрт по њој своја лупала је крила И лутала је сновима далеким.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Њени отац и деда су изумели многобројна оруђа за домаћинство, ратарство и друге сврхе. Она је заиста била велика жена, ретке умешности, храбрости и моралне снаге, која се храбро супротстављала животним невољама и стекла многа тешка

А онда је, одједном, настала велика промена која је изменила читав мој живот. Књиге сам волео највише. Мој отац је имао велику библиотеку и кад год сам

Апстиненција није била увек по моме укусу, али пријатна искуства која сада стичем моја су велика награда. Само у нади да ћу некога преобратити својим поукама и уверењима, подсетићу на једно или два од њих.

Једне недеље, управо када сам завршио звоњаву на звонику, сјурио сам се низ степенице којима је ова велика дама гордо пролазила и скочио јој на скут.

Одједном, једна лопта је премашила све границе, нарастајући до огромне величине, све док није порасла велика као кућа и сјурила се у долину, уз велику грмљавину од које је земља подрхтавала.

” Скот је нежно погладио своју браду и замишљеног погледа, као да нешто у глави рачуна “ биће то велика гомила старог гвожђа“, рекао је и изашао без речи.

С. Мартин), објављеног у априлском броју часописа ”Центурy Магазине”. Ова велика невоља уназадила ме је у многочему и готово целе те године морао сам да се посветим планирању и реконструкцији.

калемом великог пречника а довољно раздвојеним да би расподељена капацитивност била мала, чиме се у исти мах спречава велика концентрација набоја у било којој тачки.

представља сасвим занемарљиву компоненту у односу на укупну енергију, због чега је фактор пригушења врло мали и велика количина електрицитета се акумулира у издигнутом капацитивном терминалу.

Била би заиста пропаст, ако би се у ово време када је вештина радија још у повоју и када велика већина не изузимајући чак ни стручњаке, нема представу о његовим крајњим могућностима, пожурило са законодавним мерама

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Да није било оне топле љубави чешких дечака и њихових родитеља, осећао бих се веома усамљен. Сувише је била велика промена за мене долазак из Баната у Праг. Треба да поменем и један догађај из овог доба који ме је мало охрабрио.

ми је објаснила положај америчке жене као васпитача и духовног вође генерација које долазе, истичући чињеницу да је велика већина учитеља у америчким основним школама-жене.

нове податке о Вилијем Пену и Бенџамину Франклину, видео сам многе зграде чија је историја била повезана са ова два велика имена, и питао сам се зашто је Бенџамин Франклин уопште напуштао Бостон и тражио нове могућности у граду као што је

А он, сећајући се нашег ранијег сусрета у Балтимору, рече: ”Познајем ја професора Пупина и велика ми је част - да се возим истим лифтом са два истакнута човека који имају много изузетних академских одликовања.

Кристијан ми је рекао да је то један богати пекар, али велика циција, чија су кола пред хотелом и која вапију за бојењем.

И то што нисам од ране младости био навикнут на такав рад показало се већ првих мојих дана у Америци као велика сметња на сваком мом кораку.

делаверских пријатеља, очекивали у овој земљи, свакако се нису односили на оне занатске радове за које је потребна велика вештина. Мислио сам да ова земља безбола нуди врло мало шанси младим странцима.

Али о томе касније. Већ приликом првих мојих посета библиотеци Куперове уније, пала ми је у очи једна велика слика која је била тамо окачена. Испод ње је био натпис ”Пионири напретка” а представљала је групу великих људи.

Билхарц ми је протумачио да Бут има бољу дикцију те га и ја боље разумем. дикција, та велика вештина потиче још од старих Грка. Снажан глас представља грубу силу која се примењује у Русији.

Пригрли ме и једна велика суза клизну низ његов образ. “Ко ће као бог!“ - рече радосно. Онда ми исприча како се пре тридесет година спријатељио

Чак ми је прорицао и најсјајнији успех у колеџу, гледајући моја велика прса, широка плећа и пипајући ми мишиће. - Био би сјајан веслач у колеџу - рече ми он.

када сам, за време својих дугих шетњи уздуж и попреко кроз град, пролазио поред Колумбија колеџа, мислио сам о ова три велика човека.

Ћипико, Иво - Приповетке

И ових дана претргнуо је с њоме, а напаст је велика. Обичаваше још остраг неколико година, са малим свакога дана к њој поћи. Устао би рано, цик у зору.

И жене се повратише из цркве. Марко седе са њима поред врела; одмара се и чека да почне велика миса, јер тек после службе настаје весеље...

Капија између велика два торња, па друга, „Здравља капија“ , која води ближе Серају, са ходником где су становали крвници; двориште где је

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

желео, Вук није имао прилике да обиђе Стару Србију, посебице Метохију, Косово и од Косова источни део Србије, што је велика штета.

непосредно зависи од сачуваних старих и најстаријих слојева искуства, али не треба заборављати да је она исто тако велика ако се познија искуства тако саобразе са старијима да се добијају нови а хомогени лирски производи.

Фолклорна поетика, као што је познато, намеће велика ограничења оригиналности. Индивидуална иновација подвргава се колективном оверавању.

О митолошким песмама Видо Латковић између осталог каже: „Небеска тела схваћена су у овим песмама као нека велика породица“.24 Она се међусобно орођују, жене се и удају, имају брата или сестру.

„великим зеленим временима“ прадревнога хромог вука из Вучје соли, за која песник каже: И урлам у твоју славу Као у велика Зелена твоја времена, огледа се ово „мало зелено дрво“ из тек објављене „Велеградске песме“: Каже ми ономад моја

Постмодернизам, брз као велика књижевна мода, управо ће њих довести у само средиште књижевног живота. При томе је Данило Киш уметност приповедања

Појачана свест о својој условности, знаковности, то и јесте појачана семиотичка свест. Велика игра коју је авангарда започела, а на страни и код нас, у разграђивању наслеђене традиције довела је у саму жижу

Колико се, и у чему мења књижевна слика ако се тачка гледишта овамо помери? Три раздобља деле два велика, светска рата: ратови су, на жалост, и овај пут поставили границе, као да књижевност нема своје унутарње развојне

И тек нам сада постаје јасна друга велика промена у нашој књижевности: Војислављево потпуно одбацивање народнога стиха, у чему су га следили Дучић и Ракић.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Па можеш ваљда дотле почекати. ЧЕДА: Могу дотле и умрети. ЖИВКА: Не би баш била велика штета. ЧЕДА: Па не би за вас, могли би још ви да наследите и моје осигурање.

ПЕРА: Видео сам га! ЖИВКА: Отишао је баш у Двор? ПЕРА: Да! ЖИВКА: Хвала вам, господине, велика вам хвала што сте нас известили.

ЖИВКА: Право кажеш! Десетка херц... велика радост. Бога ми, кћерко... ако је по картама... XX ПРЕЂАШЊИ, АНКА АНКА (долази са једном девојчицом, која носи

ШЕГРТ (оде.) ДАРА: Где си, бога ти, носила ту нову хаљину? ЖИВКА: Фотографисала сам се; дванаест кабинет и једна велика за излог. А била сам и код зубног лекара. Је ли ме тражио ко? ЧЕДА: Донете су визиткарте.

Па зашто си постала министарка, ако нећеш своју фамилију да збринеш? Није да кажем да је то нека велика брига и да се не може.

) Био сам слободан, на ваш позив... ЖИВКА: Баш вам хвала! Изволите седите! Ја сам вас узнемирила... НИНКОВИЋ: Велика част за мене! ЖИВКА: Хтела сам да вас замолим за једну услугу.

ЧЕДА: Водите брзо овога господина у вашу собу и закључајте врата. Не питајте зашто, већ журите, опасност је велика. РИСТА: Врло велика. Водите ме, наградићу вас богато! АНКА (Чеди): А после? ЧЕДА: После – но, па знате већ.

Не питајте зашто, већ журите, опасност је велика. РИСТА: Врло велика. Водите ме, наградићу вас богато! АНКА (Чеди): А после? ЧЕДА: После – но, па знате већ. АНКА (Ристи): Хајде брже!

ДАРА: Ко? ЧЕДА: Рећи ћу ти, ако ми даш часну реч да нећеш рећи мајци. ДАРА: Зар је то тајна? ЧЕДА: Још како велика тајна. ДАРА: Реци ми, ко је писао? ЧЕДА: Ја! ДАРА: Шта кажеш? (Испусти хаљине које је имала у руци.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

улицу и приближе се његовој кући, у сусрет им светле два на капији обешена фењера; улазе у двориште, и већ се види велика осветљена соба а кроз дрвене решетке промицање сенки; прелазе кућни праг и у предсобљу им слуга изнад глава држи

су местимице излепљени „начађавелом хартијом”, па светлост која продире није само жута, него је „мрка”; соба је велика али влажна, у њој светлуца „мала лампица што је на столичици близу собних врата”, а гори „тихо, млако, ширећи од себе

А јесте. Несаобразност између предака и еротике поприлично је велика, чак садржи и нешто богохулно, поготову зато што је цела сцена уоквирена задушничко-гробљанским појединостима.

Јер су задње половине, које смо подвукли, очито синтаксички другачије уређене него предње. Модалност им је велика, што се види по учесталости модалних речи („ко зна”, „богзна”, „ можда”, „забога”); интонација узима маха, мобилнија

је, уосталом, да се јунакињини први утисци при уласку у младожењину кућу односе на опажање сразмера: прво капија, „велика, тешка и јака као град”, а одатле, „кроз капију”, она кућу тек „назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког

За време очевих ретких долазака из Турске Софкина је радозналост особито велика. Занимљиво је, међутим, да јој никад ништа не само отац него ни мајка не саопштава, и не само у детињству него ни

- почне, вели приповедач, да „изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших предака”, да „набраја њихова велика имања, градове у којима су били и трговали, онда унук у себи, јер не сме гласно, моли и вапи: „- Нано!

А да су ограничења оштра и велика, и важна за разумевање Станковићевих ликова, нека то илуструје један хотимично изабран поступак из Покојникове жене

Опис заснован на паралелизму доминира по значају, али му је и учесталост велика. А као дводелан он подразумева пресликавање: тело Дафинино непрекидно се пресликава на реку онако као што се сенка

Примери се могу узети и из стихова два заиста велика претходника, Ракића и Дучића, о којима су Црњански и његово поколење преоштро судили већ и зато што је то налагао

Али је и без тога, разуме се, монотонија код Црњанског врло велика. Овде се под пуном монотонијом мисли на једнолично низање, све узастопно смењивање јединица у јукстапозицији,

су се и коци неког плетеног плота, исповезаног шибљикама, ређали све даље, истим правцем, недалеко један од другога. Велика једна јела, са једном малом крај себе, мрачно му се приближавала кроз високу траву, по којој се, остајући на површини,

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Ћелије, одаје за посетиоце, велика трпезарија, скривница, коњушница и као што пристоји целитељном манастиру, дабогме и лудница.

Спаваће са њим у његовој одаји; његова се жена неће од њега крити. Задруга му је велика и јака, стриц најмоћнији у крају Арнаутин, први беговски наушник. Јаблана неће смети нико ни попреко погледати.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

— чудно и јесте: Где је била кровињара стара њихова Ту сад нађе лепу кућу, лепшу не треба; Нит’ је мала ни велика, ал’ за живот рај — Стара бака изгледа га већ на прозору: (И оваки и онаки) „Шта сад учини!

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

ГОРАН Ноћ сувише велика за моје звездано чело у неким шумама црним непознатим И дрво је рекло немој Јутро моје бело име ти своје остављам кад

На хоризонту се указују као последња нада Облаци пуни птица и будућег биља. ОРФЕЈ У ПОДЗЕМЉУ М. П. Не осврћи се. Велика се тајна иза тебе одиграва. Птице гњију високо над твојом главом док бескрајна патња зри у погледу и отровне кише лију.

земље Страшни су ратници под земљом, војници одбране, Залиха снаге спремна ако живи клону И то је одбрана земље Велика реч ни из срца ни из главе Већ из земље ко биљка ил цвет Расте, и то је одбрана земље Намучено зрно мисли цвет Дан

до тебе прелудијум То је земља авај понекад често понекад исувише, баштина ветрова и оних што имају мање него ништа велика урна са пепелом једне и заједничке смрти која се понавља али не прегорева са временом никад земља на коју ћете пасти

То је искрен цвет, цвет који помера исток не одвајајући га од сунца. ОРФИЧКА ПЕСМА Тело простире своју узалудност. Велика ноћ испуњава време до песме којој слушаоци потребни нису. Смрт је подивљало ништа, проходала празнина.

глас птице после поноћи времена анђео с двоструким лицем и потаја далеко иза светлости далеко иза часова када је смрт велика маска сунца Измених се певајући касним те реко у ноћи засађеној најлепшим баштама дух ми валовљу сличан ал истрошен

је бела и округла, супротна ноћи Пред безбожном гомилом Мудрост и чедност беже у метафору (Лажна звона — Велика звоњава Ватра сишла с ума Рачуна на тебе) Речи које се селе и речи непокретне Хоће ли се срести у прездравелој

варај врата, пише на вратима Поезија зија у своје глупо п Песме сме свако да пише И онај који не зна како се пишу Велика слова од данас непотребна Што је више глувих Песма добија у времену Покажи своје срце и умри Нико два пута није био

Краков, Станислав - КРИЛА

Само када је било много мртвих онда су правили велика гробља на местима где је било равно и видно, јер су после долазили фотографи да их сниме.

Дим је грозно гушио сушичавог Казимира. Кашљао је, бацао згрудвану крв из плућа, а осећао је бол туђих рана. Велика љубав ширила се из њега. Али то је било само изјутра. Тада је и говорио.

Бора је повукао за ручицу. Нешто се откинуло. Апарат се затресао. Опет. Четири пута се велика тица плашљиво затресла. Доле су већ летеле певајући бомбе, избијао дим н пламенови, бежали и умирали људи.

У зраку се апарати раставили. Већ се Восел окићен шрапнелским димовима враћао натраг. Његова велика тица је дрхтала рањена. И мали Њепор је бежао за њиме, јер није волео мирис сумпора.

не убијајте мале, оне које у смрт, као и вас, гоне други... бацајте оружје... једина је истинита велика, вечна љубав над нама... бацајте...

Лудовали су као деца. Врата су им на улазу била ниска и о кована, а дрвене су степенице тужно јаукале. Њихова велика соба мирисала је на мољце и на нагризено дрво. Китњасти долапи су били потамнели и црвима изгризени.

Хтео је покрета. Са бојишта су непрекидно стизале победничке вести. — Ипак је лепо убијати. И велика опојна визија рата је прошла кроз њега. Само је тамо била радост.

Петровић, Растко - АФРИКА

Узбудљиво је било гледати у тај млечни пут који се вукао за бродом. Остављасмо са стране невидљива Канарска острва. Велика Кола била су све ближе на хоризонту; са друге стране, појављивао се Јужни Крст. То беше сасвим друго небо.

У ноћи брод се није смео приближити обали, и зауставио се на два-три километра од ње. Велика гужва због црнаца који се искрцавају у чађаве петролне шалупе, осветљене само лампама против ветра.

Прва велика зграда у близини, даље од мора, је „Гранд Хотел“, за чијим су столовима искупљени сви белци Конакрија, Има их десет–пет

Вуије је био приморан да призна да је то дивно, и да је то Африка. Седамо у чамац и прелазимо у град. Велика разлика између француске и енглеске колоније већ на првом кораку.

Кад се пробијемо до лагуна, широке воде осветљене месечином, велика барка која треба да нас превезе налази се на другој обали.

Бауле још увек израђују јединствене ствари; али, откако је тражња белаца за њине ствари врло велика, они своју рутину примењују на меко дрво много лакше за израду. Иначе су Бауле у свему другом у декаденцији.

Ја и сам осећам свежину, јер чим се изиђе из појаса прашуме у савану, разлика је између температуре дана и ноћи врло велика. Из једне од колиба допире певање праћено од више звучних инструмената. Лупамо.

Пошто је над нама велика светлост неба ноћи, где су међ зверима једна друга скорпија, један други медвед и лав, и један други биво и овца

Кувари нам спремају изврсну вечеру са вином и содом. Домаћин је велика и важна личност за околину; он купује производе лова за крпе, бразлетне, колајне и ликере.

Тек тада настаје велика светковина, у којој овај, још увек везан за жртву, има да игра. Леш је затим одвојен од новога фетишера, раздељен међ

“ — „Велика армија!“ Он је гроф; у рђавој ланеној кошуљи, горких усана још од кинина који узима без обланде, од живота који га баца

То је мрла велика као већи новац, нешто мало блеђа од осталог тела; жуто–сивкаста, место боје махагонија, као што је кожа младићева.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Турци су припремали трећи јуриш; ђенерал устаде и поче ходати. Скочи и Владан, беше му пала на ум »велика« и »спасоносна« мисао. Он приђе ђенералу и поче га наговарати да је већ крајње време, да он — ђенерал — иде из шанца.

Они као да су били потпуно свесни да це ми уклањамо из шанца стога што је опасност велика а да њих приносимо на жртву и погледали су нас тужно.

Ђенерал одлази, али не стога, што је овде каква велика опасност, (а у себи сам мислио: еј мој импровизирани беседниче, зар чим отвори уста а ти слага?

Ако ме питате је ли велика заслуга војених старешина, што Шуматовац није пао? — рећи ћy вам да је значајно то, да у Шуматовцу после одласка

Али опет зато заслуга војених старешина, који су остали у шанцу, велика је: они нису бежали. Вара се ко мисли да ово не значи много.

да ли ја ово сањам?... нагло се окретох... мој се образ: очеша о један увео, хладан обрашчић; поглед ми сусрете два велика, црна, необично сјајна ока, где се зорно упиру у ме, а са јадних блеђаних и усанулих детињих усна опет слабачко

»Заиста е да и Срби су ценили ова велика благотворства, која су примили од царског правителства, чувајући и своју народност, и има неколико време ништа друго

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

XXВ Сунце с’ рађа, зора блиста, Облачићи златом сјаје. Да, — природа ј’ увек иста, Велика је, дивотна је. Развијају с’, преливају с’ Исте слике, исте боје; Као кључем навијена Сва природа чини своје.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Мислио сам шта да радим... Посматрао сам кроз пушкарницу. Види се да је раније око тих жица била велика борба, јер је међу жицама лежало неколико мртвих војника, наших и бугарских.

Однекуд долете куршум и удари мога посилнога, који је ишао поред мене. Приђох му. На његовом челу видела се велика рупа. Окренуо сам се око себе да бих запамтио место где је пао, па потрчах напред.

На његовом врату видела се велика рана... Глава му клону у страну. Крв је текла из његове ране и црвен поточић цурио низ камење.

А дужност је висока етичка појава којом је прожета велика већина нашега народа. То је присна увиђавност једног члана према другом, или према друштвеној заједници.

“ Али коморџијама, нарочито оним ожењеним, најтеже пада што је нека: „Госпа Милка постала велика фрајла и отворила радњу у својој спаваћој соби. Посао јој одлично иде.“ А они знају да крв није вода...

1946. Постаје ректор Београдског универзитета. 1952. Штампа ратну хронику из Другог светског рата Велика забуна. 1956. Објављује роман из заробљеничког живота Ликови у сенци. 1962. Умро у Београду.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

стала, срећна тебе Нови Сад земља васпитала: опхождење, красота, медне речи, доброта, предивна младост, новосадским велика дамам' јеси прилика, ти, општа радост.

Училишчна мјеста всја опустошена, Учитељи вељат дјетем не приходити в школе учит еја. От велика страха моровија јазви Доми оставиша, в гору побјегоша, спасти еја хотјашче.

Погледајте с Авале Синов' мојих гробове свуда! Сестра моја Венгрија За ме заборавила, Нит' велика Росија Чује воздиханија моја. Моји младенци невини, Витлејемским подобни!

” ” С тим је ишчезнуо сан, и света и небесна лица. Јошт ми се срце и чувства од страве повратила нису, Ал два велика хрта сад прогоне хучно ми стадо; Погледам: Турчина спазим бесна на великом хату Како силовито нагони керове, бије

Ето иде страсни петак И велика суботица; У петак ћу умријети, Субота ће огласит ме А недеља сахранити. Само да ми прије смрти Једно дâ се

год. постала је последња, шеста, у редакцији из год. 1827, и гласи: Сестра моја Венгрија Мене помоћ не могла, Нит’ велика Европа Чујет воздиханија моја. У једној рукописној песмарици из 1847. год.

„оно усхићеније које се на лицу сваког присуствујућег Србина и Српкиње читати дало кад се именована трагедија почела! Велика тишина бијаше, и наједанпут у соби испод спода (Родиум), као издалека, зачуше се тужни гласи песме Ах, престан’те,

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

на царским друмовима од Босне до Цариграда, говорило се и причало о згоди и направи Реље Кнежевића са Змијања. Велика је снага и задруга у њега била.

— Утопли се мало, по Богу брате, јер све ми се чини да се спрема велика мећава... Ту мотчицу баци, чоче, из руке, па руке метни у њедра...

јер није имô чељади да обрађују зиратну земљу, а то је штета, рекоше му доље у суду, и за спа'ију и за царевину. Велика је снага чељади у Мије била, па све обамрије и у 'вој пошљедњој буни изгину.

Сјутрадан иза тога свеза краву и пође с дјететом Сви смо га заустављали да не иде, јер се спремала велика мећава, а ваљало му је преко планине пријећи. — Нешто ме, браћо моја, гони! Не могу чекати.

“ „Јесам. Тужићу га што се даље и теже море.“ „У који мислиш суд?“ „Па ја млим, жено, у окружни, јер је штета велика.“ „Ето, Бог те не убио!“ — врисну она, кô да је нешто уједе за срце.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Мене плаши ваша црна риза И велика манастирска бдења: И потомку можда нога клиза Можда и он тражиће спасења Испод грања чемпреса и вења.

Зар не осећате из модрих дубина Да побожност расте врх вода просута И ваздухом игра чудна пантомина? То велика душа покојникā лута. Стојте, галије царске! На гробљу браће моје Зави'те црним трубе.

Јер проћи ће многа столећа, кô пена Што пролази морем и умре без знака, И доћи ће нова и велика смена, Да дом сјаја ствара на гомили рака.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Је л' тако? Него слушај ти мене, господине Вићо. Ово је велика и важна ствар, од нас зависи спас државе, те се морамо озбиљно узети у памет. Јесу ли сви чиновници овде на окупу?

ја већ знам моје. Има, знаш, она твоја хартија код мене... ЖИКА: Ух, мајку му, и јест велика ствар. Дужан сам ти сто динара, па окупио сваки дан: она хартија код мене...

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Структурална сличност српског језика са два велика класична језика омогућава да се такве речи сразмерно лако уклопе у језик. Осим тога, у првим деценијама 20.

су преведени обредни и библијски текстови, а ускоро и друга дела неопходна за развијен хришћански живот, међу којима и велика дела хришћанске поезије, реторике и догматике.

се његова поезија веома разликује од Попине, он се такође враћа у дијахронијске дубине памћења: Млеко искони (1963), Велика Скитија (1969), Нова Скитија (1970) итд. Изузетно плодан као песник, он није мање плодан и значајан ни као есејист.

Онда у опису, који је прецизан и готово оскудан, али са јаким симболичким конотацијама. Најзад, у књигама Велика деца (1953) и Папрат и ватра (1962) радња је свуда пажљиво вођена и композиција уравнотежена.

У последње две деценије, уосталом, стилска и тематска разноликост изузетно је велика. Тако су, на пример, Живојин Павловић (1933), Слободан Селенић (1933), а и Светлана Велмар-Јанковић (1932), склони

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Само, место оне њене беле, нежне, везане марамице испод грла, била је, као и шамија јој, црна, велика, нова. Чак, кад би неки муштерија, какав сељак из удаљеног села, који је у години један пут или два пута долазио у

Кроза њих види им се калдрмисано широко двориште, сниска, с доксатом широка кућа и велика, иза куће им, зелена башта. А испод Младенових на капији газда-Марка види се како седи тамо сам стари газда Марко.

Гледа како башта, зелена, велика, густа, са уређеним лејама а прошарана осушеним белим тулузинама обраних кукуруза, мирише свеже.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Код села Оштарија (модрушко-ријечки крај) била је некада поред неког лековитог извора велика света врба, по којој је и извор добио име Врбица.

паралеле ібид. стр. 520. ГРОЖЂЕ Траубен ‹увае›. Грожђе. Употреба г. у култу није нарочито велика. Њега мора бити, у околини Ђевђелије, на бадњиданској вечери, и г. са те вечере после је лек за ране (СЕЗ, 40, 81).

, па ту забадају новце што их добију (Будмани у РЈА, 4, 388е). У једном делу Славоније о крсном имену издуби се каква велика ј., метне у њу кољиво и носи у цркву (Беговић, 42). Колеђани у Приморју на своју заставу набадају ј. (ЗНЖОЈС, 22, 15).

Као и јабука, и н. се носи као понуда болесницима (БВ. 7, 125). Иначе њена употреба у народној медицини није велика. Скувана са сољу и зејтином лечи она свраб (ЗНЖОЈС, 15, 127). У вину пије се од ветрова (ЗНЖОЈС, 14, 75).

Помоћница, пасквица, пасја јагода (грожђе; зеле); качје грожђе (Шулек). П. се приписује велика моћ лечења. Црне бобе, или лишће у води скувано, лек су »од свију болести у трбуху« (ГЗМ, б, 1894, 801).

Зашто се п. носи у цркву? П. звала рженицу да иду у цркву, а она јој одговорила да види цркву и оданде где је, јер је велика: зато Бог прокуне рженицу, а п. благослови да се носи у цркву и кува за душу (Караџић, 3, 136). — Зашто је клас п.

Србобран, 1896, 189). СЕМЕ Саме ‹ѕемен›. Семе Клијање семена и рашћење биљке је велика мистерија. Семену треба осигурати напредовање, и зато треба утицати на мистичне силе од којих то напредовање зависи.

била су у пуној снази у прошлости, кад је она гајена у сваком домаћинству и кад је употреба тежине била веома велика. Већ између два рата, а нарочито после последњег, упоредо с променама које је изазвао индустријски развој, из године у

); код Лесковца (у Свирцу) »постоји језеро код кога су два велика храста«, које »нико не дира, нити им гране подсеца« и који се поштују као чувари језера (СЕЗ, 70, 1958, 568). О х.

Ћипико, Иво - Пауци

Газда сједи за писаћим стлом, у ограђеној писарници големога дућана. Пред њим је велика, отворена, трговачка књига, у њој нешто тражи, а сигурно неког од дужника није могао да нађе, јер посегне за другом,

Па одуши и за неко вријеме настаде тајац и завлада сњежана, велика тишина, озбиљна, неоскврнута и бијела као и свијетла појава ноћашњега новорођенчета.

— И, говорећи плахо, расијано, насрће на њу. — Је ли нам лијепо?... Што велиш? Маша не одговара, отупила је велика, неисказана сласт... Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...

— Прерано, да!.. Та још покојни отац у гробу није се ни распао !... — И згрози се, и трга га велика неисказана бол...

Није био друге, већ да идеш по њу у варош. Ко је имао на што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије до четири фучије, па штедњом залегло би за два—три дана.

Ну, оне жене које су морале носити велике кабле на глави, истргоше се и изломише од велика труда, а и додијаваше им жестока упека жаркога сунца. Село се бијаше грђе уплашило него да је крупа обила поље...

— Па диже главу и погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би' га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те велике ричи нисам дочекала. А пуно сам жудила! И то ме мори. — А познајете ли га ви?

Па онда са стола узме друго писмо, отвори га и загледа се у велика слова на широкоме дебеломе папиру. На први мах и не разабере Маријино име, ни о чему се ради.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

блиставо бели, и беоњаче, остало је, вели, црно као ноћ, да је тамо црква, у престоници Византијскога царства толико велика да у њену лађу могу по висини стати три црквице вратимљске кад би их неко поређао једну на другу.

Моја шака је склизнула кроз оковратник њеног хаљетка и у округлини длана је почела да мигољи њена велика мекана дојка са пупећом брадавицом.

Видео сам два манастирска меропха на крају ливаде, код Прохоровог гроба, побијају три велика ољуштена коца. Упутио сам се онамо и видео да су кочеви од глоговог дрвета.

То ће им трајати три дана, ако приштеде, чак и пет. Затим сам украо из оставе три велика крушца соли. У шуми ипак могу наћи довољно хране: дивљачи, плодова шумског воћа, печурака, у рекама има доста рибе.

се ситним грешкама у њиховој природи да бих забашурио себе који сам сав од главе до пете, и споља и изнутра, једна велика грешка.

Гуштер је био огроман, отприлике исте величине као што су стари живописци мислили да је велика Ђорђева аждаја. Но из његових ноздрва није лизао опасни плам, нити су се видели крволочни шиљати зуби у његовим

Може и обратно, пријатељу, може и обратно. Слика је велика зато што мами на свађу, има у њој људског задаха, Прохоре: ватруштине, бунила, грознице, сва је неумерена и прљава,

Димитрије гледа у шаре на своду. Доротеј у разигране пламенове ватре. Моја мудра, спокојна браћа: исцелитељ и чудак. Велика, матора деца. Кирча Израњали су из сумаглице као приказе.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Хиљаду осам сто... (Сад не знам којега лета, Ал' Бунопарта је онда на Руса пошао био) Зимо је велика била. Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа поља је и горе крио.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Од заобљене површине мора види се увек само његова непосредна околина. Зато наша Земља и није бог зна како велика! Пловиш ли према југу, указују ти се на небеском своду звезде које се у севернијим крајевима никад не виђају.

Просеци у том насипу, пресвођени високим мостовима, омогућавају комуникацију између оба велика пристаништа Александрије и између вароши и острва Фароса. Александрија нас прима у своје крило.

Његово главно дело „Велики зборник Астрономије“ или „Велика Синтакса“, названо касније, стапајући арапско „ал“ са грчким „мегисте“, „Алмагест“, потпуно се сачувало, дочекавши

Он је, несумњиво, велика личност; његово присуство даје кочијашу право да јури безобзирно кроз најгушће гомиле света и да шиба пролазнике место

Шестог маја. Слава патријаршиске цркве Светог Ђорђа. И моје крсно име. Велика литургија. Чинодејствовао патријарх уз асистенцију свих присутних епископа.

„Средином првог века пре Христа стиже и до нас вест да је велика александриска библиотека за време рата изгорела до темеља. Ми постасмо, са наших 200.

Уз ову причу учинио бих неколико примедаба. Историски је утврђено да је велика библиотека александриског музеја изгорела за време грађанских ратова Јулија Цезара несретним случајем; ту нам је сам

Друга велика библиотека, она која је смештена у Серапеиону, опљачкана је и разорена од хришћана, онако како сам Вам то подробно

се могу разабрати Слободним оком и опипати руком, онда су, и у такој смањеној мери, њихова међусобна отстојања толико велика да такав модел не би могао стати ни у највећу салу.

Године 1846 пронађена је још једна нова велика планета, Нептун. О томе важном догађају још ћемо говорити. Њена величина претстављена је у нашем моделу овим зрном

Дошла би, по прилици, донде где Дунавом плива она клада. Године 1930 пронађена је опет једна нова велика планета, Плуто.

Марс има два мала месеца. Јупитер њих једанаест, од којих су она четири која је нашао Галилеји велика небеска тела; упознаћемо их изближе на нашем путу.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ПРВИ ЧИН Соба велика и пространа, али са навученим завесама кроз које једва продире светлост. По рафовима скупоцени сахани и друго посуђе

на косу и лице, обучена у свакидање одело, само у јелеку, сасвим незакопчана, без појаса, већ између јелека и шалвара велика раздаљина. Улази Стана. ТАШАНА (не прекидајући намештање): Стано, шта је? Јеси све спремила? СТАНА Хм, хм!

Бити сам, а не бити свој. Ето ја? Када сам ја била своја? САРОШ »Своја«? Увек! Ташана, чувена, велика. У својој кући и то у каквој кући! Опкољена фамилијом, родом, оцем, мајком и децом.

И има за што да ти се диве. ТАШАНА (узрујано, бесно): Ох то, не то. Велика, чувена Ташана. Али то нисам ја. Нисам никада била ја, своја Ташана. Увек нечија. САРОШ (у чуду): Како »нечија«?

ПАРАПУТА Земља! Земља! ПЕТИ ЧИН ПОСЛЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА С леве стране некадашња, на свод, јака, велика капија хаџи-Стеванове куће, сада већ готово сва иструлела.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Сиромах Коста Земљотрес. Нити је у време његове сахране дрво било овај царски орах који је сада; нити је велика грана баш његову гробу хтела правити присенак; нити је у несрећном човечуљку било ичега од земљотреса.

Није лепа, али некако сва чиста. Ристана се звала. Газда Спаса кожар, велика лажиторба у разговору, али тачан кад што обећа, и милостив сиротама, повео је Ристану на вашар зато што јој је то

Стаде мајстор Коста мислити баш оно што газда Спаса није мислио. Позва Ристану у башту. Велика Госпојина је сладак празник у слаткој природи предјесењој.

С неком сујевером је неговао ту реч. Чинило му се, тај земљотрес, та немирна деца, то је велика његова победа онде где је можда и он сам помало сумњао да може победити.

Али дописивали се скоро више никако нису. Једне зиме окашљаше јако обојица. Тоје била велика мука, и уједно последња прилика да се с ретком оданошћу пазе. Код Срећка је дошло запаљење плућа и није издржао.

За Нолу и за њених шеснаест година, дошла су велика искуства и искушења. Ватрена жена просто је опијала њеног оца, и млада девојка је гледала у кући право блудничење већ

Јер су тавани код њих били израђени као магацини, били пуни полица и фијока. У кући је живело много млађих: велика економија, и два домазлука. „Бесне Лазарићи, кувају на два шпорета.

До госпа Нолине удадбе, два дућана беху свега једна велика радња с вином. — Је ли, Тодоре, да ти нећеш да у твојој кући поваздан грме бурад с пићем, и купе се пијандуре?

„Треба јој, госпођи удовици, натрти нос. Остала за Тошом велика богаташица, а побогу, као они њени коњи, грау па грау.

Напушта ме ваљда здравље... Те јесени госпа Нола се разболела. Први пут откад је жива, озбиљно, с легањем у постељу. Велика ватра, болови у ногама и рукама, неочекивана слабост срца, врло јаке главобоље.

дотле да о томе с вама разговарам, да вас спремам за велике школе, из којих ћете ми доћи готови људи, радост моја велика у старим годинама...

Сирота госпа Нола! Није слутила како је тешка и велика ствар бити мати до краја. Десетак дана касније, пред вече, госпа Нола седи у свом „књиговођству” и рачуна.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Све ово, љубезни моји читатељи, доказује да и крпеж није за одмет и да је велика срећа кад се и огрижаји каткад у кући догоде.

Јер не дође време ни до печења кад се неки људи гологлави укажу. Зашто баш гологлави, ја не знам, може бити гди је велика врућина била.

га, као роба, на каков оће посао осуди, но овај, из врођене му скромности без сумње, њима одговори: да је то за њега велика чест, коју он, без похљепствија к себи говорећи, не заслужује, и да он реченог роба к себи примити, нити немилосердно

Ова добра душа, велика у оној мери као што је Пантеина била, није баш праву матер у природи имала, и зато није чудо ако није Фидију или

Тако обично велика господа планове праве које кукавне слуге у дејство привести имају, пак ако добро посао испадне, то се господар слави,

— Воопшче велика је распра међу психологима да ли човек главом као и други човек одарен може ништа не мислити; и премда је понајвише

да се помоћу ње праве коврџе ВИСОКОПОЧИТАЈЕМИ — високопоштовани ВИСОКОПОЧИТАНИЈЕ — велепоштовање ВИСОКОУЧЕНИЈЕ — велика ученост ВИСПРЕНИ — узвишен ВИСПРЕНОСТ — пронцицљивост, у изразу: виспреност ума ВКУС — укус ВНЕШЊИ — спољашњи,

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Та кућица доцније збрисана са земље и наместо ње се сад диже велика палата Народне банке, тако да су данас банчини трезори тачно тамо где је била соба у којој сам се ја родио.

Зато, видите, на путу има већих и мањих станица, такозваних постаја. Свака таква велика станица, где се рецимо укрштају возови, где има и ресторација, те се путник може и поткрепити, то вам је тачка и

Дакле, једна велика реченица може бити састављена из више мањих реченица, од којих је свака одвојена тачком и запетом, као што у једној

мрља од мастила, тако да смо ми били убеђени да је то управо Црно море, а тамо где треба да лежи Африка била је велика рупа, те ниси знао да ли су то Енглези ископали Африку да нађу фараонске гробнице или је каква американска

СТРАНИ ЈЕЗИЦИ Некако у то доба је уведен француски језик као наставни предмет у наше средње школе, те је била велика оскудица у наставницима који би га предавали. Али та околност није нимало бунила нити школску управу нити нас ђаке.

појавама; поета узе да голица моју сујету, узе ме саветовати да се не одричем свога првенчета, јер преда мном лежи велика будућност.

А штета је велика што нисам могао отићи на састанак, јер у овој другој лекцији, коју смо имали да изговоримо једно другом приликом

Позив који најдрскије и најочитије утврђује факат да се велика реч, реч истине, реч правде, реч љубави, реч свега узвишенога може само онда рећи јавно ако се покрије и окити лажима.

злата, мачеви од дрвета; и лажне сузе, лажни уздаси, лажна узбуђења и лажне радости, а све то да би се рекла она велика, она вечита реч.

променио, да би тог човека од крпа требало обући у униформу среског начелника На тај начин постигло би се двоје, прво: велика већина наших војника из народа гађала би пажљиво и много прецизније, а друго: ти би војници изнели из војске једно

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Ви сте потребни земљи — говорио је ађутант. — Кад могу да гину моји млади војници, није велика штета за мене, овако старог. Унапред је јављено оном пуку у резерви да ће их посетити Краљ.

Захтевам да клисура буде слободна за пролаз сутра изјутра до четири часа... Заповест је одлучна. Одговорност наша велика. А клисура загушена од изнурене стоке, од поломљених и претоварених кола.

Мало ниже застадосмо. Чекали смо дуго. Затим се лагано померали. Сигурно је нека велика препрека пред нама... Тапкамо ногама од зиме, све у месту.

— Шта то би, побогу чоче, те изљегосте из земље? — Е, велика сила удари... — А вала, пас им мајку гонио, запамтиће, светога ми Петра, Црну Гору, те ће и на онај свијет

Били смо спремни рано изјутра, али смо кренули тек некако око подне. Пред нама је нека велика сметња, око које се они напред задржавају. Наиђосмо ускоро на огромну мочвару у којој су расле врбе.

Већ смо нестрпљиви. Дође и потпуковник Петар, те нам рече да ће одмах отпочети и укрцавање. Сунце је залазило и велика огњена кугла понирала је лагано у воду.

Наређено је да кренемо у четири часа после подне, да би се избегла велика топлота која је просто пржила. Војници су већ дизали шаторе, сламу су палили. Ордонанси су јурили на све стране.

Возари се издизали са седла, као да су седели на опрузи. Негде на зачељу подигла се велика прашина. Сигурно је топ закачио за ограду од камења. Сретосмо рањенике који замичу за ограду.

Отимам се, хтео бих рукама да се заклоним. Али она велика глава стоји покрај мене и огромним шакама као неким шапама притискује моје руке. Неки људи усплахирили се, трче около.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Да сам у ноћи, и у животу и свуда увек сам, ја знам, ја знам. О ТРЕЊУ ИЗМЕЂУ ДУШЕ И ТЕЛА То није велика шума која шумори, Ни широке пољане које се смеју, Тиха је река ово између пустих обала!

! ... На високој планини бор зелен. То није ни велика шума, ни широка пољана, Ни оборен храст, ни мртви орао; Соко робује вољно уз везаног господара.

Да л' верујеш, драга моја, да је страшно умрети, И да ли ћу тако лако срећу поднети? Причекај док ноћ падне велика, ведра, Да тихом ноћи најзад покријемо недра И пролеће, које нам данас срца пробуди, Као кришка ће образ цуре да

СЛОВО ЖЕЂИ Мојим пријатељима, хипнистима Браћо моја, друмови су наши бескрајни; Натоварена су велика кола сељачка, Кола велика, па шкрипе отегнуто између шума: Спазих их. Ко на груди љубљене Зажудим да спустим главу.

ЖЕЂИ Мојим пријатељима, хипнистима Браћо моја, друмови су наши бескрајни; Натоварена су велика кола сељачка, Кола велика, па шкрипе отегнуто између шума: Спазих их. Ко на груди љубљене Зажудим да спустим главу.

Ко на груди љубљене Зажудим да спустим главу. Моја је глава трачка; Велика су кола зашкрипала сељачка. На точак. Нека точак смрви ме, кад крене, Својом великом љубављу за путовањем Нека смрви

пландишта тако широка, Свих путева за мене љубав је предубока, Сви веле: дођи, дођи, трпљиви љубавниче, Зашкрипала су велика кола селачка!

Брегови су тако меки, љубави моја велика, Брегови су тако меки, и река није дубока; Ма куд да пођемо, будало, багро, иста нас смрт чека, Иста нас баш смрт

Као да сâм секс за себе није одвише велико чудо и велика мистерија, исто тако у најмању руку као и додир двеју естетичких идеја - како би пристао он да је љубав!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Али, медузе нису имале ни воље, ни времена за приче о Горњем свету. Онако, како га оне виде сунце је велика мутножута кугла која увече поцрвени и пада у таласе.

Дрхтећи, дотаче он своје последње лице, кад му на врх носа израсла брадавица велика као орах — а уста се од ува до ува развукла. Одједном, као да су из земље никла, некаква деца! Прасну смех.

И гле, поче да чита, поче да пише, поче да разумева дечак учитељеве речи. Растварала су се пред њим чуда земље као велика, с љубављу написана књига.

Једва је чекала ноћ да сиђе на језеро. Је ли чудо што се Велика Звездана Мајка забрину: — Ти, кћери, много изостајеш.. — опомену је. — Сабери се и ради што и остале твоје сестре.

— На опасне си се стазе, кћери, упутила! — Велика Звездана Мајка набра чело. Њена љубимица гледала ју је мило, блистајући. Тај и толики сјај збуни старицу.

Нико није сазнао зашто. Је ли овога пута исти случај? — Добро би било да не напушташ небеску башту! — рече Велика Звездана Мајка, али Звезда није могла да прихвати њен савет. — Морам да је напустим, мајко!

Звездану Мајку то у први мах наљути, затим уплаши. — Шта је то с тобом, кћери? Јеси ли болесна? — Велика Звездана Мајка пипну јој чело, пипну образе: горели су. То је још више уплаши. Образи звезда блистави су, али хладни.

Од звезде до звезде летела је порука за Небеског Видара, три пута небо обиграла. Дошао је тек кад су по њега послали Велика Кола, али могао је и да не долази. Ни он није знао шта то у грудима Звезде куца. Могао је само да нагађа.

Није се још родила звезда која би имала људско срце... — Небески Видар преписа звезди мировање и тишину, па оде, а Велика Звездана Мајка наже се над кревет своје најнежније кћери. Затим закључа небеску башту. — Шта ли је са Звездом?

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Врање. Садашњост. ПРВИ ЧИН Велика пространа гостинска соба Хаџи-Томине куће. Отворена двокрилна стаклена врата, а с леве и с десне стране широки

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Ми смо једно исто — људи са занатом, И с нама се само чедне мисли друже: Ја стихове гладим, а он дýге струже, Па велика дјела стварамо алатом.

Малена. Но мени велика је башта, Гдје над потоцима тихим трепте јоште Лептирице сјајне мојих снова, машта, Радости и среће, мира и милоште.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

жедна турске и насилничке крви, и кад би се из свих песама сабрале турске главе које је он посекао — испала би грдно велика гомила. Но и Маркова покорност самом турском цару је веома чудновата.

Цар је, не једанпут, задрхтао од Маркова гнева. Очевидно, то није никакво пријатељство. Али ту лежи и велика противречност.

Једну своју кћер, Катарину, удао је за грофа Улриха Цељског, који је имао велика имања у Штајерској и Хрватској и био веома моћан човек (1433), а другу — Мару удао је за турског султана Мурата ИИ

деспот Ђурађ тражио је помоћ у Угарској, ну онде се никако није могла опремити велика војска, јер је властела тежила да ограничи краљеву моћ... Тако се онда Смедерево морало предати (18.

У току XВ века Турци су непрекидно наваљивали. Године 1566. била је велика битка код Сигета, у којој је погинуо хрватски војсковођа Никола Шубић-Зрињски.

Из сваке речи бије тешка збиља, свака је песма једна велика трагедија, све песме укупно чине непреболну трагедију читавог народа.

одбрану људског достојанства, зове у „планине и кршеве љуте“ и у „пећине, куће зазидане, што су њини стари зазидали од велика страха и зулума“.

Неоспорно, Југовићи су велика господа. Народни певач то скоро увек подвлачи. Но кад поближе осмотримо ту господу, видећемо да су она у много чему

не помиње сремске деспоте, Зрињске, Војну границу, сењске ускоке, скоро непрекидне хајдучке борбе у Србији и Босни — велика жаришта отпора и поезије.

Да отрујем мојега ђевера, од бога је велика гријота, а од људи покор и срамота; рећи ће ми мало и велико: видите ли оне несретнице ђе отрова својега ђевера; ако

Ал’ ти хоћу ријеч проговорит: од бога је велика гријота, а од људи зазор и срамота, ђевојачку срећу затомити и у њену роду узаптити. Послушај ме, драги господаре!

— У народу се нашему и сад приповиједа да се никаква велика грађевина не може начинити док се у њу какво чељаде не узида; зато се таковијех мјеста клоне сви којима је могуће, јер

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Куд ли то дјечак отрча, на чији знак? Прокин гај, запуштена, густа и прилично велика шума, на сат хода удаљен од подножја планине, био је одувијек, чак и за старије људе, помало страшно и тајанствено

— Не бој се, ево мене. Кренуше даље све поред зидова пећине. На једноме мјесту пред њима се у неравној стијени указа велика пукотина од врха до дна подземне просторије.

Мала дружина, сви изузев Луње, није ни слутила шта им се спрема. Међутим, у селу се ковала велика завјера против малих бјегунаца.

Међутим, у селу се ковала велика завјера против малих бјегунаца. Њезино средиште била је кнежева кућа и у тој кући велика соба, а у соби сам кнез Ваљушко.

Логор у Прокину гају поново оживје. Поваздан је по њему било вике, трке, лупе и куцкања. Прављена је велика колиба за смјештај школских ствари. Лазар Мачак неуморно је стругао, пилио и нешто мјерио.

Већ сљедећи дан, послије оне борбе, над селом Липовом појавише се три велика бомбардера и почеше да круже изнад Прокина гаја. Дружина је била на окупу у логору Тепсији.

XXИИИ Иза брда тресу и одјекују топови. Бије се велика битка. На слободну партизанску територију наваљује њемачка дивизија „Принц Еуген“.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ДУШИ 10 СЕЈАЧИ 11 ХВАТАЊЕ СЕНКЕ 12 МОЛИТВА ЗА ДУЖИ ЖИВОТ 13 ДОБРА ЛОЗА 14 ПОХВАЛА ЖЕНИ 15 ВЕЛИКА ГОСПА ДОМАЋА 16 ВИНО И ЖЕНА 17 ИЗ БЛАЖЕНОГ АВГУСТИНА 18 РААВА 19 ДОКЛЕ НА ТИХУ ВРЕМЕНУ ПЛАВАШ...

ПИСАЦ ЗАЗИВА ПРЕСВЕТУ ДЕВУ ДА БИ МУ ПОМОГЛА САМУ СЕБЕ ХВАЛИТИ Дубину велика велику дубина зове У широком твом гласу. (Из Псалама) Ја и тебе наричем бездном. А и сам себе називљем бездном.

(Из Псалама) Ја и тебе наричем бездном. А и сам себе називљем бездном. Ти си бездна велика, добра гласа И луна си сваких божијих дарова Каконо си и сама о себи рекла — Учинио ми је велику, добру похвалу моћни!

и подушје роду, зидар људски, божији живописац образом, говорљивим иконами стесилац, умљивој грађи склопилац... ВЕЛИКА ГОСПА ДОМАЋА Истерај човече, напоље из своје куће робињу уједно и са сином њејзиним; не може, знај, у твоме

ЕВА Она је човечаска велика спона и негбе гвоздене; сваке замке сплетене у руку су јој. С очима замрежује путове младићем! ...

О томе стаће се велика тишина, јерно њихов господин, који је испочела основао на води земљу, стоји на њима, и држи их да се не колебљу...

На прошецији на своји рамени носили су га велика господа, а не прости људи, него паше и сераскери. Зато тај поглавити пред војском персијском везир на својој му

Храњаху је кућња чељад које чим; со тога разгоји се те узђипа велика крупна змијетина и од грдобе не могоше је гледати. Коншије ни гости не смедоше му кроз њу кући долазити.

Ја сам ево, они што и попре овога вам морска пута с вама заједно у корабу се вожах. Каде се и тадар велика фортуна холујаста бијаше подигла и кћаше да вас потопи, дигох се ја те ветровом запретих да се не бесе.

Шњега започе се велика смућња мећу римском и грчком црквом чинити. За царства трећега Тиверија, али после, променом папа, пак једни првим су

месту што се зове трисводно, да речемо од три кубета више црковних врата, гдено се улази у цркву, стадоше између два велика она црковна ступа названи феталски ступови.

Свако љуто недоумљивање: од буне ври у небу. Карлагања велика а јунаштву нејма доби, нит се зна чији је мејдан ни разбојиште.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве. Капија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.

У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон“, истина старога фазона, налик на оне фараонове „колеснице“

Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак. Црномањаст, лепа, велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.

Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали. Мала али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и

А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже. Родбина Замфирова је велика. Пуно неких тетака, стрина и ујни, и оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то

Већ је вече. На Шареној чесми, обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света. Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: