Црњански, Милош - Сеобе 2
А одатле, до града, мислим да ископам канале. Мислим да продужим Бегеј до Јозефштата.“ Он је однекуда, ваљда из Венеције, од неког адмирала, упртио огромни дурбин, који скоро и није скидао с носа.
Венецијански амбасадор, у Вијени, био се, те јесени, још више, забринуо, а исто тако и провидур Венеције у Котору, Гран Антонио Моро.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Границе Турске и Венеције су се додиривале. Маса исељеника из „зелене“ динарске зоне, нарочито из Босне и Херцеговине, продрла је у јадранске
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
је у свету најсавршенији; па онда јапунџе „венецијанер”, са јакама на катове, да може сваком казати да је то баш из Венеције; па онда „карбонари”, то је сад у моди. Напослетку је купио лепих ситнарија и за даме, да им може „сервирати”.
Прођоше месеци, њега јоште нема. Писао је двапут, једаред из Удине, други пут из Венеције. Али сад отац не зна шта је после задњег писма, када се купао у мору.
— Ако се нећу замерити, да примите ово од мене у спомен ноћашњег бала. То су биле ободе (минђуше) из Венеције, од косе плетене и златом исцифране; два пара. Тако исто и два пара таква прстена. — То је венецијански филигран.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
сликао се са једном лептир-машном посуђеном од фотографа), а затим »Поздрав из ЈНА, Пула 1960« и »Много поздрава из Венеције 1964«.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Само у сну, ко Месец бледа и тако ко он невесела, по свету блуди. Гондола једна ћутке је скрије у бездане воде Венеције, саму, уморну, разочарану, на карневалу.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Из Венеције пређем с Данилом, другом мојим, у Задар, први и поглавити град у Далмацији. Мени је познато било да овде има довољно Се
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: Књигу из Млетака?... Из Венеције? Мирисав листак сјајног истока, Бисерјем ситним дивно окићен, Сузицом, можда, туге мајчине; Извезен оним црним
и оданошћу Којим ми твоје сјајне одлике Преиспунише душу прерано, — Што те у име дужда, оца ти, Као Венеције први посланик, Поздравит могу, светла госпођо!... ЈЕЛИСАВЕТА: И није — и мило ми је.
ЈЕЛИСАВЕТА: И није — и мило ми је. То значи: и жао ми је Што те онако црна судбина Из Венеције злобно отиште. ЛЕОНАРДО: Можда и тако мислим. Али се данас чисто радујем Што бољу срећу ниси имала.
хм!... А ко сме питати? Где се спасења тиче вашега, Ту правда, савест, нек’ се уклони!... А друго — нисам ли кћи Венеције? А Венецијанцима су ствари такове, Као: поштење, савест, правичност, Простоте тупе празна изрека.
— Та само једна кап — Витезова ће купит хиљаду Да својом крвљу плати порезу Што од Венеције иште Бајазит... ДРУГА ПОЈАВА У врту пред кнежевим двором.
питомији, — Премда је и он — тек Црногорац, Дивије крви, мрка погледа; Ал’ у говору каткад завара, Те ми се чини Венеције је Поноса лепог први ученик... Вујо!... (Вујо улази.) ВУЈО: А што ћеш са мном, свијетла госпођо?
— Каза им: да нам је дужде Из Венеције послô штампару, Поздрав, оружја, џебане и свег! — ЈЕЛИСАВЕТА: Па?... Капетане! КАП.
твоје сјајем занесен, Што подлу главу дрско подиже, Да те измами, да те превари, Ласкавим реч’ма жарке љубави — Из Венеције ти — раја вечитог. ЈЕЛИСАВЕТА: На страну с клетвом!
— Господе!... И ти, госпођо, мајко његова! Шта сам згрешила те ме отиште Из раја мог — из Венеције?... Ах, Ђурђе!... Ђурђе!... Толика жртва Што сам на олтар вреле љубави Бешчувственоме мужу поднела — Па?...