Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
од контроле разума, песници падају у оргије маште и речи, у болесна фантазирања или отужна сентименталисања, у празан вербализам и фразеологију. Природност се сматра као баналност, и пева се одвећ подигнутом нотом, у лажном тону.
то ређање хучних и блескавих речи прелазило му је у манир, и због те љубави према речи као према речи он је падао у вербализам, и лепоти и музици речи, реторским ефектима, често жртвовао смисао.
приповедака (Махараџа, Чедо вилино, Мученица), које одликује она иста необуздана фантазија и бојадисан и звучан вербализам. Због тих особина те приповетке су биле много читане шездесетих година.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
СТАВРА: Лакше је бити паметан, него поштен! МИЛЕ: Није се могло маћи од девијација, вербализам је претио да нас угуши! Ааа! Саћемо ми то друкчије, енергичније, саће то да се промени из корена!