Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јест, крв то је стално, а привремено је вереница и само је ово стварно, а оно је тамо неки имагинарни свет. Не сећам се ја ни мобилизације, ни објаве рата, нити знам
Тај грозан живот у селу убио би је брзо. Али она то не би трпела, раскинула би га одлучно. Још као вереница увидела је да се разилазе и хтела да раскрсти, па тако. Онда је настао рат, одвојили се.
А моја вереница има само оно своје, и за оно њено ја сам се закачио. Онда ја не волим и кад по мислим на брак, ја осећам како преда
Напољу, на месечини, усред оне гужве, огреѕѕе је, пискавим гласом, грдила носаче. — Мили мој — говорила је вереница Јуришићу кад су остали сами и грлећи га нежно онога дана кад ми је мама рекла да је стигло твоје писмо, после толико
— Јадни мој. — Љубљена моја!... Тако су онога првога дана разговарали Алексије и његова вереница Наталија у малом и пријатном стану пуном цвећа, њене већ дубоко остариле тетке, пензионисање учитељке строгих и мудрих
И сад се љутим и ја што се вереница моја разговара са другим неким човеком на улици, што шета у парку, иде на концерте или тако шта.
Африка
Ја сам онда плакао и моја вереница је заједно са мном плакала. Данас, пишу ми, цео свет пуши, дечаци од седам година пуше!
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Помоћник одмах направи љубазно лице и служи ме са задовољством, мислећи да сам ја срећна вереница. И то траје читавих пола сата. Мени доста и тих пола сата. СПАСОЈЕ: Па доста!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Маркота није још имао ни двадесет и пет, а вереница му је једанпут недељно долазила из Београда. Можда и због тога, тек приче су се, као дим без ватре, растуриле саме од
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
бејаше, Већ за њега запитати шћаше, Ал' ето га, ето сивог тића, Иде Стојан и води вранчића, За њим ступа љуба вереница, Тужна јадна кâно робињица.
горицу, Опази га Стојан на коњицу, Женску главу добро распознаје, Сећа с' љубе, мисли Српкиња је, Чија можда љуба вереница Што уграби негде потурица, Па га тера, а вако кликује: „Пуштај роба, ол' т' заклаше гује.
да залуд гледаше, Већ за њега запитати ћаше; Ал' ето ти овамо Миленка И он води претила зеленка, За њим краче љуба вереница Као крпа бледа несретница. А Милета побри поитио: „Како си ми, побро, уранио?“ — „Добро, брате, сутра мислим боље.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Реци јој да си ми све казала и да сам ја одговорила: што је отац урадио не важи ништа за мене. Ја остајем и даље вереница господина Ивковића. СПИРИНИЦА: Ама, је л' тако да јој кажем? ДАНИЦА: Тако, од речи до речи! СПИРИНИЦА: Добро...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но Паулина не беше никада лепотица, а она вереница Метернихова о којој сам почео да причам била је њена баба. Беше ли слична својој унуци, онда је морала бити пре
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја бих слагао кад бих тврдио да ме моја вереница, у то време, није волела. Напротив; само што она за то осећање није имала времена, исцрпљујући се непрестано посетама,
После неколико дана сазнао сам да се моја вереница, која ми је то била три године, верила с другим. Немогуће је да је из људских груди кадгод излетео много очајнији крик
друго и могао учинити, куд се могао денути и како се могао борити и на крај изаћи са толиким лептирима у глави пуној вереница, жена, Рускиња и, шта ти ја знам још каквих, живих створова и ствари.
Тако ми је бар писала вереница, то јест да ме очекују с радошћу, јер су сва обавештења која је њен отац добио о мени и после којих се одлучио и дао
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Са задовољством сам прихватио овај посао и брзо се вратио у Европу поносан као петлић. Моја вереница и њена породица дочекали су ме у Лондону и тамо сам се венчао у грчкоправославној цркви, према ритуалу православне
Петровић, Растко - АФРИКА
Ја сам онда плакао и моја вереница је заједно са мном плакала. Данас, пишу ми, цео свет пуши, дечаци од седам година пуше!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
капетан АРСЛАН ПАША, вођа турске војске АРНАУТ ВЕШАН [Осман] ЈЕЛИСАВЕТА, кнегиња црногорска МИРА, кћи Радошева, а вереница Станишина МИЛКА, њена другарица МАРТА, жена Ђурашкова ЛЕОНАРДО, посланик венецијански ОМЕР, слуга Арслан-пашин
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
завршавају стара Југовићка и Косовка девојка: херојска мајка „тврдога срца“, која умире без сузе у оку, и јуначка вереница, која преврће по крви јунаке и залаже их хлебом и запаја вином.
Поле је покривено мртвим јунацима. У ту тишину вереница и мајка уносе немир свога срца и мере њиме величину губитка. Тако раде и стара Гандхари и њених сто снаха на једном
се замче у облаке заод — заход запођести се — (значи и:) појавити се: Запође се један прамен магле заручница — вереница засобице — један до другога застава — место надно стола, према горњем челу застанути — затећи: Не би л’ живу