Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ја подиђох том удару, ал' од жешћег од удара, од очију, од недара, оста рана без видара! — ох ал' ево што је вида, што је скида!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
чим дознаде што се догодило у Дузи, даде пренијети рањенога Јанка из Озринића у своју кућу и дозва надањ чувенога видара из Црмнице, Иличковића.
Он је радио за свијех. Најпријед се побринуо за рањенике. Као што казасмо, дозвао је надањ чувеног народног видара и набавио понуде и ствари што бонику требују. Затијем је наређивао за све што ће у кући требовати о крсноме имену.
мајку за опрегљачу па се и он пропињаше на своје ножице да види свога драгога Јанка; кад би жене гледале гледа и он видара. Овај би се исправио само да одахне и да очи одмори, па опет прêгледај. На лицу му нијесу могли познати ништа.
“ рече неко момче. „Тамо сам почивао колико се он спремио и на коња узјахао“, рече показујући главом пут видара. „Ово је, пети дан откад се ранио?“ „Да, пети. Четир је лежао у Озриниће, а ово је пети.
Сви погледи бјеху упрти на видара, а он зашкиљио, гледајући огањ по својој лули и лагано одбијаше димове. Кад вјетар преста, извади камиш из зуба,
Тишина се поремети. Људи и жене из сусједства, дигоше се једно за другијем и одоше. „Шта мислиш?“ упита сердар видара кад остадоше сами. „Богами, доста рђаво. Рана се почела затварати а изнемогао је јако... Нека још мало почине па ћемо.
„Хоћете ли сад вечерати?“ запита она. Сердар погледа видара. Овај рече: „Погле, Стане, спава ли; ако спава, нека га, нека се одмори, па ћемо.
Јанко, пошто је нешто заложио, спаваше слатко. Мали Милун, сједио је час украј рањеника, час до видара и разговарао се с њим. Дијете је било зловољно и тужно. У мрак дођоше браственици из града.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сељак се вратио с другом гуком масти и с поруком од видара да Брне ипак хода и да пије сурутку што више може. Брне поче тако чинити.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
и ситан рад, више у мраку но при светлости, запалили су му и капке и зенице и да није било неког Хаџи-Каримана, видара који је умео и са травама из Индије и који га је лечио без накнаде, он би остао не високи него слепи Мирко.
Тражила му је лека код видара у Србији и од лекара у Аустрији; добављала је мелеме из Бугарске и лековите траве из Анадолије.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Знали сте, каже, да је властелин болестан. Могли сте и сами послати видара. Говорио је дуго о томе да је Лауш добротвор и заштитник, да је као такав и задобио рану бранећи овај крај од
Мук. Чује се само пуцкетање луча. „Многи од њих би можда преживели да је било неког вештог видара да исцели њихове тешке ране.
и колибама од грања и бујади, пошто им Димитрије није дао у равницу, и стрпљиво чекали да дођу на ред код чувеног видара.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Постаде популаран, и чак вољен. Тражили су га људи као неког видара, исповедали му се као свештенику. Разговарати с њим није много вредило, али тиха његова песма, увек друга и друга,
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Више се није могло оклевати. Позваше Мудре старце, али ни они нису знали шта би то могло да буде. Решено би да позову Видара — ако он не зна ко ће знати? Од звезде до звезде летела је порука за Небеског Видара, три пута небо обиграла.
Решено би да позову Видара — ако он не зна ко ће знати? Од звезде до звезде летела је порука за Небеског Видара, три пута небо обиграла. Дошао је тек кад су по њега послали Велика Кола, али могао је и да не долази.