Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Илић да јој открије нове видике, да јој укаже нове узоре, да је подигне, облагороди и препороди. Он чини крај плиткој и вербалној, изопаченој
Милићевић, Вук - Беспуће
притискује мозак и води га вазда у једном истом уском кругу; меће му своје велике дланове пред очи и заклања му видике, говорећи му да не гледа и види, да нема ничега за чим треба да се тежи, ни циљева који треба да се траже, ни путева
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Бруком, по лаги светина гиља. Замиру слике, сенке и звуци. Погледај, Благи, кудеље магле, тмурне видике. Свака је стопа звериња лога. Буди ли ишта заспалог Бога? Центар је тесан - цвили Четвртак.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
па се на мразу све спаја у слике јер плода више нема у близини византијског идеала сложиле се слике у лажне видике и фосфор светлуца у смећу ко свици северни ветар је позван да претестерише дрво знања за њим орачи вредни из
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Мој поглед досеже далеке видике, груди се шире од задовољства и радујем се животу. Људи из позадине немају то осећање.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
улице, увелико, врвиле од светине, која је, упркос сунчане жеге, журила те да тротоаре, прозоре, дрвеће и друге разне видике заузме, одакле ће се трудити да не пропусти ништа од онога што, по спремљеном програму, треба да се изведе и проведе.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Наиме, „навукох на себе небо као кабан“ иде у исти ред као и слика људи којима су главе обвијене „у видике ко у саруке“, у претпоследњој песми Откровења: Недоглед, гле, пљује светлост међ облаке, Моје срце, још морнар,
светлост међ облаке, Моје срце, још морнар, напаја себе крвљу; И сва та прекоморска путовања Која обвију главе у видике ко у саруке [...].
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
поетских могућности и актуелнијих националних потреба, и тек ће они српску поезију извести на шире и слободније видике. Зато у овој Антологији нема ни Његоша. Он је човек сасвим друкчијег доба, он не спада у ово доба.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Видиш ли Веру што гробљима гази И химну кличе у снегу и влази, Док сенке сумње видике јој рубе? Видиш ли чете што не знају стати, Што, онемеле, у сутону свести, Сен снаге скупив у челичне пести, Стег
Стварајмо собом видике и боје, Светове нове, но светове своје! Ноћас за тебе само желим знати. Те ноћи то сам само рећи знао.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
ток леденог доба секуларним променама Земљине путање, није био завршен мој научнички рад, јер је оно, отварајући нове видике, постављало и нове проблеме.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
пљује светлост међ облаке, Моје срце, још морнар, напаја себе крвљу; И сва та прекоморска путовања Која обвију главе у видике ко у саруке, А надму трбух Трулом рибом по острвљу, Не раздеру рођења сенке, свирепошћу грања, Не ублаже опору