Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Е, брат-Сава, тако ти сваке године, а ја тога твог Мађара још не виђех као ни своја леђа. — Раде, брате, немој бити злопамтило.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А старац одговори: — Ама, духовниче, ти мени рече да ћу виђети правду, а ја што виђех данас неправду никад је веће у животу нијесам видио.
А кад му господа приповједе, кириџија ће рећи: — Кад сам наљега путем преко Требиња, виђех с једне стране ријеке Требишњице лијеп крд оваца, а с друге стране виђех виноград и у њему пуно грожђа.
рећи: — Кад сам наљега путем преко Требиња, виђех с једне стране ријеке Требишњице лијеп крд оваца, а с друге стране виђех виноград и у њему пуно грожђа.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
однесе га: Аја, уја, пуста луња! Не носи ми војна мога. 250. Виђех чудо, а нагледах га се, Ђе иђаше патка поткована, А бијела гуска оседлана, Још на вуку капа од самура, На међеду
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
гледâ, слушâ ђено цијепају; гледâ јȅком града стравичнога ђе с' пода мном јалове облаци, — ал' овога чуда јошт не виђех!
КНЕЗ РОГАН Ја ћу причат, кад сви остависте: виђех на сан Драшка Поповића! А мени се кâ у зарок стјеца, и рекâ бих, ето га низ поље.
Нико жалит не смије никога, а камоли да му што поможе. Када виђех витешку невољу, забоље ме срце, проговорих: „Што, погани, од људи чините?
КНЕЗ ЈАНКО Ми смо вазда од крста држали. КНЕЗ РОГАН Хиљаду сам плећах оглодао, али ове не виђех несреће. Чије ово плеће те га гледам?
сам с њим на муку био ђе прах гори пред очи јуначке и ђе главе мртве полијећу — јошт таквијех очих гвозденијех ја не виђех у једнога момка. А немаше јошт двадест годинах.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Е, богами, синоћ до касно, баш до касно, мишљах и премишљах о ономе несретњему послу, коме ја краја не виђех. Чинаше ми се да гледам у амбис. Кадли се крај нађе, ето јутрос, нађе га ти, као да бјеху танки кончићи, а не...
Не знам шта би даље... Пред зору пренух се мало, па опет затљах, и виђех јасно, нâ, као на дану нашу војску. Идемо преко Конавала, као оно онда кад посмо на Дубровник.
„Нико други, до Спасоје Цуца!“ „Ха!“ гракнуше у глас домаћи, и наперише уши. „И ја, богме, рекох: ’ха’, кад га виђех, а и он тако исто. — Што ћу! нема већ повртања, а и онако ме бјеше воља да се с ким поразговарим.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
На огњеној летећ колесници, пред свануће сан ме лаки стиже; у њем виђех страшно видјеније на наказу творца разгњевљена.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ха-ха-ха... кâ велиш : обрнуо га Вујо зимус! ... Неће више, не бој се. Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и остао бих тако вјечити живомученик, да не би тебе. Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргујем?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад, мој лијепи брате, наједанпут створих се овђе у пустињи, и ево таман има четрдесет година откако не виђех човјека него тебе сада. Ко те послао да ме за ово питаш, тако ћеш му казати, и хајде с милијем богом.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВУЈО: Е, ’ваки пас за сиједу се косу везује, — а ријеч му је огрљак... БОШКО: Ма збиља, Вујо? Ја је не виђех — Је л’ онолико лепа госпођа Кол’ко је наше песме узносе? КАП. ЂУРАШКО (за себе): Песма је узноси?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад ја виђех, моја стара мајко, а тако ми бога праведнога, све ми срце пуче за ђевојком, па помислих, стара моја мајко, боље ми је
своје мучење у шуми: Ходих млада по гори зеленој, пасох траву за петнаест дана, пасох траву каконо и срна, и не виђех леба залогаја. Хајдуке је — како казују многе песме — красила најлешпа другарска љубав.
Виђе ли је и прстенова ли? Што говори краљу Мијаило?“ Тодор њему све по реду каже: „Виђех, царе, и прстеновах је. Да каква је Роксанда ђевојка, онакове у Србина нема!
сам чула једно чудно чудо — чула јесам, ал' нисам виђела — да ти имаш коња Јабучила, Јабучила, коња крилатога; ја не виђех твоме коњу крила, те не могу млада вјеровати, већ се бојим хоћеш погинути“.
Кад ја виђех дворе затворене: неста блага, неста пријатеља; нешто мислих, па на једно смислих: мезилских се ја дофатих коња, те
“ Ал' бесједи Владета војвода: „Ој, бога ми, царице Милице, та ја идем са поља Косова, ал' не виђех честитога кнеза, већ ја виђех кнежева зеленка, ћерају га по Косову Турци, а кнез мислим да је погинуо“.
бесједи Владета војвода: „Ој, бога ми, царице Милице, та ја идем са поља Косова, ал' не виђех честитога кнеза, већ ја виђех кнежева зеленка, ћерају га по Косову Турци, а кнез мислим да је погинуо“.
“ Ал' бесједи Владета војвода: „Та ја прођох кроз Косово равно, и ја виђех девет Југовића и десетог старог Југ-Богдана: они бјеху у пола Косова, крваве им руке до рамена и зелени мачи до
“ Ал' бесједи Владета војвода: „Та ја прођох кроз Косово равно, и ја виђех Милош-Обилића: он стајаше у пољу Косову, на бојно се копље наслонио, бојно му се копље преломило, пак на њега Турци
бојно се копље наслонио, бојно му се копље преломило, пак на њега Турци навалише, досад мислим да је погинуо; ал' не виђех Вука Бранковића, не виђех га, не вид'ло га сунце! Он издаде честитога кнеза, господара и мога и твога“.
му се копље преломило, пак на њега Турци навалише, досад мислим да је погинуо; ал' не виђех Вука Бранковића, не виђех га, не вид'ло га сунце! Он издаде честитога кнеза, господара и мога и твога“.
Боже мили, на свему ти вала кад ја виђех савезана Марка! Појићу те, Брђанине Ђемо, без бијеле паре и динара, баш ак’ хоћеш три бијела дана“.