Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Изразита црта наше народне психологије личности јесте фатализам који се испољава у више видова. Какво је неко дете, каква му је природа, то је дато још на рођењу и не може се изменити.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А тај пут траје од Ђурђева-дне до Видова дана, те се за то време не виде ни Влашићи на небу. ЗЛАТОРУНИ ОВАН Био један ловац, па кад једном отиде у лов у
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДЕО 84 В СЛИКА ЗАБРАНА ПРЕДСТАВЕ 85 ВИ СЛИКА ДРОПЧЕВИ ТРАГОВИ 110 МЕЂУИГРА 121 ВИИ СЛИКА ВИДОВА ТРАВА или ШИШАЊЕ СОФИЈЕ 123 ВИИИ СЛИКА НАСТАВАК СЕДМЕ 143 ИX СЛИКА ИЗНОШЕЊЕ ЛЕШЕВА 144 Х СЛИКА ОДЛАЗАК ГЛУМАЦА 150
Ношен јауцима, кукњавом и плачем, у пожаре летим са дрвеним мачем! (Затамњење) ВИИ СЛИКА ВИДОВА ТРАВА или ШИШАЊЕ СОФИЈЕ (Обала реке. Месечина. Спарна летња ноћ, пуна цвећа, зрикаваца и свитаца.
ДРОБАЦ: То плаво? Мишјакиња! СОФИЈА: Код нас је зову видовчица, видова трава. Лечи вид. ДРОБАЦ: ја сам јутрос и без те траве прогледо!... Камо среће да нисам! СОФИЈА: Прогледао?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Људске су те кости затрпале, људском си се крвљу опјанило; вазда рâниш од Видова дана јуначкијем и коњскијем месом гавранове и мрке вукове!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Он и стопаница му чуђаху се још више шта је Стани. Дјевојка је с дана на дан опадала и блиједила. Лицем у очи Видова дне, сердар је цијели дан био у планини, и стиже пред колибу, таман кад његови бјеху вечерали и питаху се у чуду, шта
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Б) СТИХОВАНА КАЗИВАЊА Стихована казивања јављају се у неколико основних видова: као творевине одраслих, у првом реду за децу; затим као нека врста дечјих стационираних остварења, — наслеђених од
да имају и своју посебну вредност и своју захвалну функцију, нарочито у повезивању битних елемената и примарних видова са оним вишим пречишћеним и оплемењеним, — без чега и не би било оне високе лепоте и уметничке вредности наше народне
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Плинула је широм крв и љубав жарка, Извидаше ране од Видова дана: Наш је данас Прилеп Краљевића Марка, И малена Бањска Страхињића Бана!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Нешто широко, обухватно, разнолико, нешто са безбројем лица и видова, нешто пребогато и разноврсно баш као и сам живот. Више-мање читав козмос.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ПОПОВИЋ 237 САКРИЈ БЛЕДЕ ТВОЈЕ ЗРАКЕ... 238 НА ПРИРОДУ 240 ДАВОРЈЕ НА ПОЉУ КОСОВУ 242 СПОМЕН ВИДОВА ДАНА 246 СПОМЕН ПУТОВАЊА 250 НА СМРТ ЈЕДНОГ С УМА СИШАВШЕГ 254 ГРОБЉЕ 257 МИЛОШ СВЕТИЋ 260 ПРВИ ПРЕЛАЗАК ЦРНОГА
И гордиња таје свака, И остаје вечно — ништа. Јован Ст. Поповић СПОМЕН ВИДОВА ДАНА (Одломци) За вечером Лазар седи, Сутра иде Видовдан, Погружена њега гледи Српске војске смућен стан.
СПОМЕН ВИДОВА ДАНА (стр. 182). Песма је први пут штампана у Голубици за 1841, ИИИ, 174—9, наредне године прештампана је у Серпском
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Класична српска народна лирика у облику у коме је до нас дошла превасходно је лирика села, пре свега израз различитих видова патријархалне културе, која је вековима опстајала под нашим поднебљем.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ВИД Гауцххеіл (анагалліѕ арвенѕіѕ). Вид; видац; видовка, видова трава; видовчица (Софрић, 62); мишјакиња (ГЗМ, 6, 801); крика (ібід., 373).
, 373; СЕЗ, 14, 67. При том ваља нагласити да сва »Видова врела« лече, на Видовдан или иначе, од очију, цф. нпр. СЕЗ, 41, 1927, № 185; Милићевић, Кнежевина Србија, 133).
У околини Бјеловара верује се да било »може обити коров по пољима«, и тога ради »уочи Видова четири дјевојке наберу послије подне по ливадама што више цвјетова била.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
претке, на значајне људе и догађаје уопште, на храбре ратнике особито, јер је рат веома дуго био једак од основних видова привреде, и да васпитава млађе нараштаје у ратничком, херојском духу.
настало је у свом првобитном облику још у родовском друштву, пре много хиљада година, кад је рат био један од основних видова привреде.