Употреба речи виј у књижевним делима


Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

(Њине ногаре могу да сломе нâјтиши звуци - када зажмуре.) Хитри јахачи Апокалипсе смирују коње. - Лозице, виј се! Вијуго златна лàганих мисли: небо је софра, земља је лежај, мекотан, топал. (Били па свисли грехови тешки.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Ласно је орати и копати: сиј, виј, па у кош, него је тешко плетиће игле теглити, — што казао Циганин. Нек’ осуши, ал’ за што пресуши?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности