Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
, исто, с. 199. ¹⁶⁰ Караџић, В. С., Живот и обичаји народа српскога, с. 169. ¹⁶¹ Његош, П. П., Горски вијенац, Слово љубве, Београд 1979, с. 104. ¹⁶² Фликовац, И., „Вјеровања“, ЗНЖОЈС, 10, Загреб 1905, с. 148.
Нушић, Б., Косово, Просвета, Београд 1986. Његош, П. П., Горски вијенац, Слово љубве, Београд 1979. Опачић, С., „Стара народна вјеровања на Кордуну“, Расковник, 37, Београд јесен 1983.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Љепоту главе зачињаше бусата црна коса, сплетена у вијенац. У потпуној сразмјери удова и нежној љепоти обликâ избијаше једрина и снага.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Једне године, на пример, знамените 1847, излазе на српском: Горски вијенац Његошев, Песме Бранка Радичевића, Лазарица Јоксима Новића Оточанина, Караџићев превод Новог завјета, Даничићев Рат за
склопу и начину излагања Лажни цар Шћепан Мали је истоветан са Горским вијенцем, али више драмски склопљен но Горски вијенац, често и са фразама из њега, но без његове поезије и величине. Дело није имало великог успеха код публике.
Издавано је четири пута: 1851. у Загребу, у два издања осамдесетих година у Панчеву, и 1902. у Београду. ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ. — Круна песничког стварања Његошева, главно дело његово, то је Горски вијенац.
у Београду. ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ. — Круна песничког стварања Његошева, главно дело његово, то је Горски вијенац. То дело радио је са особитом љубављу, врло пажљиво, и у њега унео своје највише способности.
То дело радио је са особитом љубављу, врло пажљиво, и у њега унео своје највише способности. Горски вијенац је синтеза Његошева духа и ранијег песничког рада; ту песник националист иде заједно са песником мислиоцем, и цело
Било је покушаја да се Горски вијенац игра на позорници (1897. у Карловцима, 1902. у Новом Саду), али без успеха. У Горски вијенац Његош је унео и лично
у Карловцима, 1902. у Новом Саду), али без успеха. У Горски вијенац Његош је унео и лично себе, много свога. Када је писао Горски вијенац Црна Гора је преживљавала тешке дане, као у
у Новом Саду), али без успеха. У Горски вијенац Његош је унео и лично себе, много свога. Када је писао Горски вијенац Црна Гора је преживљавала тешке дане, као у време владике Данила, и кроз уста владике Данила у свом спеву Његош је
Одмах после изласка Огледала србског, када му је још била »пуна глава народних песама«, он је узео да пише Горски вијенац.
записима, али поглавито народном традицијом и народном песмом, и то у толикој мери да се могло рећи да је Горски вијенац »једна опсежна синтеза песама о Даниловом времену« (Павле Поповић).
Споредно је питање шта је управо Горски вијенац, јер је у њему складна мешавина и драме и епа и лирике. Епизоде можда немају велике везе са главном радњом и има
Цео Горски вијенац испеван је у свечаном и високом тону највише поетске инспирације, у њ је Његош унео сав свој дух и сву своју душу,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
МИЛЕТИЋУ 93 СПОМЕН НА РУВАРЦА 94 НА ПАРАСТОСУ ЈЕЛЕНЕ БОЗДИНЕ 103 ДОН КИХОТУ 105 ПРОЛОГ ЗА ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ 108 БАЛАДЕ 111 ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ 112 МИНАДИР 131 САМСОН И ДЕЛИЛА 138 ХИМНЕ И МОЛИТВЕ 174 ПЕВАЧКА ИМНА ЈОВАНУ
ПРОЛОГ ЗА ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ На Ловћен гледах у сну, с Цетиња, пун зазора, кâ негда, дјетиња. Испитљив, ал' у смјерној молитви, прозборих оној
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
пециво румен мирис испушта у дуванску маглицу (јекавицом настављам) - а ракијску стаклицу (као дукат, ћилибар) вијенац је ракије (прстен сребрн, мјехураст) расцвјетао пјенасто.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
П. Његош ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ П. П. Његош ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ Садржај ПОСВЕТА ПРАХУ ОЦА СРБИЈЕ 2 ЛИЦА 5 СКУПШТИНА УОЧИ ТРОЈИЧИНА ДНЕ НА ЛОВЋЕНУ 7 СКУПШТИНА О МАЛОМЕ ГОСПОЂИНУ
ДНЕ НА ЛОВЋЕНУ 7 СКУПШТИНА О МАЛОМЕ ГОСПОЂИНУ ДНЕ НА ЦЕТИЊУ, ПОД ВИДОМ ДА МИРЕ НЕКЕ ГЛАВЕ 18 БАДЊИ ВЕЧЕ 156 ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ ПОСВЕТА ПРАХУ ОЦА СРБИЈЕ Нек се овај вијек горди над свијема вјековима, он ће ера бити страшна људскијема кољенима.
Чује да свак спава у колибе. Тада она вијенац расплете, паде коса до ниже појаса; поче косу низ прса чешљати, а танкијем гласом нарицати, како славља са дубове
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Мимо сву ту љепоту, одвојила јој бјеше љепота црне, као прољетни бусен бујне косе, који бјеше сплела у вијенац око тјемена, и љепота малијех месних руку, које канда су вазда у рукавицама почивале, а не жњеле и копале, тако бијаху
Бјеше узела чешаљ. Како сједе, поче расплетати косу. Вијенац бујне вране косе, просу јој се низ плећи, по раменима, на груди.
“ Људи се лагано примакоше. Владика устаде, па приђе до под вијенац од гумна. Ђакон стаде мало иза њега. „Дошли сте да вас прокунем!“ рече старац.
потрчите који од вас и окупите женскадију!“ То би у час. А ваља рећи да су многе једва и дочекале. Лијеп вијенац дјевојака и невјеста младијех сави се украј момака. Момци их раздвојише, па се помијешаше, те и оне играху оро.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
је опасана црвеном пантљиком, а таком су јој и рукави више лаката били свезани; на глави је имала бијело покривало и вијенац од цвијећа, а преко лица, на ком је била образина, црвеном пантљиком наоколо опшивен комад суре чохе, који је подизала
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
45. Каиш на нози. 46, 47. Сунце. 48. Кревет, врата и дирек више врата. 49. Плуг. 50. Пиле. 51. Ђевојка и вијенац. 52. Попови. 53. Лула и чибук. 54. Пушка. 55. Кад човек иде у воденицу. 56. Гљива. 57. Огледало. 58. Змија. 59.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Тамо се окупиле слуге, сваки омрчен помало, а Букар сав црн, као Арапин; око врата му објесили вијенац лука, а за пас му тиснули ватраљ. — Нема ту говора о поткивању! — вели Наћвар.
Е, ово је за приповист! Сви се чуђаху. Домало се врати Букар. Са коња је цурио зној, а коњик не изгуби онај вијенац лука око врата ни ватраљ иза паса! — А витеже! — вичу му другови. — Је ли ја? Је ли? Ја кâ вељу...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Црногорци, на пример, знају напамет скоро све што је написао велики песник Његош, а посебно његов епски спев “Горски вијенац”.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Први пут читам Горски вијенац сасвим другим очима, и не разумем Његошеве потомке, оне који су одговорни за ову трагедију, како уопште подносе клетву
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Прилазе стари, млади Да хумку пољубе И мајка ј’ љуби мирно — Хвала ти, голубе! »Вијенац« 1887. ЧОВЕЧЈЕ СРЦЕ (Од А. Шелса) Ој, срце, срце, ти чудни створе!
— Шта би било да у врту среће Негујемо братовања цвет?... »Вијенац« 1894. ЉУБА НЕНАДОВИЋ Јуче чусмо: „Љуба ј’ болан“, Данас звона тужно брује.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Из црногорске историје настали су Његошеви драмски спевови Горски вијенац (1847) и Лажни цар Шћепан Мали (1851), од којих је први његово најбоље дело.
Синтетичан по својим захватима у традицију, Горски вијенац је такав и по својим уметничким особинама. Око једног догађаја невеликих размера Његош је приказао читаву црногорску
Структура спева, несагласна с правилима драмске форме, има дубљу заснованост. Горски вијенац почиње као песничка визија, наставља се као политичко-историјска драма, прелази даље у венац епских слика из народног
У том погледу прекретничку улогу имале су књиге изашле 1847, Вуков превод Новог завјета, Његошев Горски вијенац и дела два млада сасвим нова писца, Песме Бранка Радичевића и филолошка расправа Рат за српски језик и правопис Ђуре
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Мило цвијеће отуда ми маше, Његове чисте и свилене чаше Слатким напитком препуњене стоје. Један вијенац од њега ћу свити, И с молитвом га на гроб положити Свог мртвог љета и младости своје. 1918.