Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Долазак на престо владике Петра ИИ, песника Горског вијенца, значио је велики преокрет набоље. Просвећен и књижеван човек, он прибира око себе писце, Симу Милутиновића и Вука
и могу се изводити извесне формалне сличности између Сербанке и Свободијаде (Земун, 1854), Дïйке црногорске и Горског вијенца.
у Мисли (1844), високо религиозног и пантеистичког надахнућа, открива се будући песник Луче микрокозма и Горског вијенца.
Доцније, Песме Бранка Радичевића су врло често издаване; после Његошева Горског вијенца то је била најчешће издавана и највише читана српска песничка књига.
Шездесетих година он објављује слабе преводе из Хорација, Дантеа, Ариоста, и приређује једно некритично издање Горског вијенца (1868).
И ако се хоће паралела између Љубише и Његоша, могло би се рећи да је Љубиша одиста Његош, али не Његош Горског вијенца но Његош Куле Ђуришића и Чардака Алексића. МИЛАН Ђ.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
) однесе с Дрине мост. Његошу славном из „Горског вијенца“ откиде сјајно перце, пројури бесно народном песмом купећи десетерце.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
младога витеза, уграбиш га у првој младости; или имах чојка за човјество, свакога ми узе приђе рока; или имах китнога вијенца који круни чело невјестама, пожњеш ми га у цв'јету младости. У крв си се мени претворила!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
ка да муња сину, тушта веља тешкога облака, бијелога, у једнојзи маси, тронодржну сву обузе гору; у виду се уреди вијенца правилнога, но дебљином страшна, па се поче врћет са хитрином на зефирна разљућена крила око трона и горе свештене
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
) Преко дрвеног мостића на потоку рустична црквица усред вијенца старих топола. Лијеп, помало дописничаст пејзаж. Но то ми никад није сметало.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
дуго сам премишљô, Док Ми нешто не суну кроз главу. Уђем у кућу, снимим с тавана три вијенца оније' љутије', црљеније' паприка, закључам врата на соби, намакнем капке на пенџере, па онда, како се вуруна споља
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Према тој пресуди, очевидно, за Зоговића, као и за турског феудалца из Горског вијенца, „пучина је стока једна грдна“, неспособна не само за јунаштво него и за јуначку песму, али за Зоговића она је таква