Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Косе моје на сабљу врази моји вијут и ногама тлачу ме, а по лицу бијут; чада моја прогоне, Марсу љуту дају, и тим срцу мојему жалости задају.
В серце мја стрјељати. По ланитје бијут, Скрежешчут зубами, Власи на меч вијут, Топтајут ногами: Чада расхишчајут, Марсу љуту дајут На жалост мње горку.