Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
а њојни викају... неје, ете, прилика. — За мен’ збори ли што? — Збори. Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару.
— Па кој ги рече за оро? Ти ли? — Јок ја!... Казаше ги ники из ма’алу. Та сви скочише сас резилење... Викају: не прилега на чорбаџијску керку у оро играње по ма’але... — Е, а зашто па играше? — Па теб’ те видела...
Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул... Одоше и нађоше Ставре Јаре. Пристаде и он одмах.