Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Беговић, Н., Живот Срба граничара, Просвета, Београд 1986. Бейлис, Б. А., „Теория ритуала в трудах Виктора Тэрнера“, у: В. Тэрнер, Симбол и ритуал, Наука, Москва 1983. Бенедикт, Рут, Обрасци културе, Просвета, Београд 1976.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
малих романтичких писаца српских, признајући вредност Његошу, Змају, Јакшићу и Јакову Игњатовићу, он указује на Виктора Игоа, Жорж Сандову, Дикенса, нарочито на руске реалисте, у првом реду на Гогоља.
Од 1872. почињу се преводити романи Виктора Игоа Јадници и Деведесет трећа. 1873. излази српски превод Живота Исусова од Ернеста Ренана.
заслуга што је систематски стао указивати на велике, модерне писце, место Јокајија почео упућивати српске писце на Виктора Игоа, Жорж Сандову, Дикенса, нарочито на Гогоља и велике руске реалисте.
и ноћи (Београд, 1912), поред тога неколико превода у стиху из француске књижевности: Краљ се забавља (1904)127 од Виктора Игоа, Романтичне душе (Лес романесqуес) од Едмона Ростана (1912128), Расинову Аталију (Београд, 1913).
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Напољу је град Београд и сви некако имају свој кров над главом, сви сем нас. Систем: Јадници (од Виктора Игоа). После се некако навикну на мене, а та гајба постане мој дом, док улица поред пијаце буде мој град.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«.
А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по француски.
Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И такав потпис на једних се находи на име брата и мученика Виктора да се ови одвезу, а и на царичину страну имаду неки.