Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
срећа, ту је и несрећа; ђе несрећа, ту и среће има; а сва добра срећа изнијела игумана Светогорца Васа од бијеле цркве Вилиндара са својијем ђаком Исаијом; кад игуман опазио Марка, на ђалпма десном руком маше: „Лакше, синко, да га не пробудиш!
цркву, унесе га у Вилиндар цркву, чати Марку што самртну треба, на земљи му т'јело опојао, насред б'јеле цркве Вилиндара; онђе старац укопао Марка, биљеге му никакве не врже, да се Марку за гроб не разнаде, да се њему душмани не свете.