Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Тамо успевају дуд и винова лоза, који заузимају велике површине, затим духан, памук, пиринач, смокве и маслине, биљке средоземске и полутропске.
На северу је ограничена Караванкама и Бахером. На њеним странама, добро заклоњеним од северних ветрова, успевају винова лоза и воће с орасима и кестенима. По дну се гаје пшеница, кукуруз и хмељ. Исто тако има у изобиљу хељде и проса.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(здравица полазника) (Врчевић, В., 1883) — У дому ти се рађала мушка дјечица, у брду ти расла винова лозица, а у пољу класала шеница бјелица! (Кнежевић, В. М., 1957, с.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Више бунара била је винова лоза, а насред дворишта стари дуд — „шандуд“. С леве стране беше одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 178. Вијала се бела лоза винова Око бела, око града Будима. То не била бела лоза винова, То су били два млада и мила: Они су се у невреме састали,
“ 178. Вијала се бела лоза винова Око бела, око града Будима. То не била бела лоза винова, То су били два млада и мила: Они су се у невреме састали, А сада се у времену растају.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
2. ТАШУЊАЉКЕ 1 Ташун, ташун, ташана И свилена марама. Ко ташуни ’леба да, Родила му шеница И винова лозица. 2 Ташун, ташун, танана И свилена марама, У марами шећера, Да ми дете вечера.
У твојој се кући свака срећа свила. У дому ти се рађала мушка дјечица, у брду ти расла винова лозица, а у пољу класала шеница бјелица.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
128. Црв у зубу. 129. Пера, или спице у кола. 130. Јаје. 131. Кућа и чељад. 132. Воденица и ваљалица. 133. Винова лоза. 134. Пенџери на соби. 135. Бијели лук. 136. Димњак. 137. Пр..ж. 138. Пећ собна. 139. У свијеће. 140.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ТРАВА 25 ВИД 25 (ВИНОВА) ЛОЗА 26 ВИЊАГА 26 ВИСИБАБА 27 ВИШЊА 27 ВРАТИЧ 28 ВРБА 28 ГАВЕЗ 31 ГЛАВОБОЛКА 31 ГЛОГ 31 ГОРУН 34 ГОРУШИЦА 34 ГРАБ 34 Г
»Те сарани двоје деце своје: На Момиру зелен бор никао, На Гроздани винова лозица; Савила се лоза око бора«... Вук, Пјесме, ИИ, 29, 390 идд. Упор.
506. — Иначе је в. познат и као спољње средство (облози) од вратобоље, и кад лице отекне (ГЗМ, 4, 155). (ВИНОВА) ЛОЗА Wеінребе <витис винифера>. (Винова) лоза. В. лоза је сеновито растиње.
(ВИНОВА) ЛОЗА Wеінребе <витис винифера>. (Винова) лоза. В. лоза је сеновито растиње. Она се сади по гробовима (ГЗМ, 6, 1894, 154). У народним песмама спомиње се в. л.
л. која је сама поникнула из гроба (»Те [цар] сарани двоје деце своје. На Момиру зелен бор никао, На Гроздани винова лозица: Савила се лоза око бора, К̓о сестрина око брата рука, Вук, Пјесме, ИИ, 29, 390 идд. В. и Вл.
(Винова) лоза. У Височкој нахији о Ђурђевдану »жене нарезују винову лозу и хватају сок, који употребљавају у чарању за стоку« (
Она је на првом месту у благословима и клетвама (а за њом винова лоза и конопља, која је некад имала огроман привредни значај). Али сва та каснија објављена веровања о п.
Храст), о запису (ибид.), о колачу (у чл. Пшеница), о митском биљу (у чл. Вратич), о сеновитим дрветима (у чл. (Винова) лоза), о сетви (у чл. Пшеница) и о табуираним биљкама (у чл. Брест), али ти чланци недостају.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
географске ширине, за време своје летње полугодине, тачно ону количину Сунчеве топлоте што је сада прима 52 степен. Винова лоза успева дан данашњи у Немачкој само до 52 степена; оних векова успеваће она све до 55 степена, то јест до самога
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
љуто кнеже проклињаше: „Ко не дође на бој на Косово — од руке му ништа не родило: ни у пољу бјелица пшеница, ни у брду винова лозица!
Косанчић Иван — личност непозната историји (презиме по реци Косаници) косијер — мала крива коса којом се обрезује винова лоза Костадин бег — Константин Дејановић (в.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Одонуд би чокот и лоза винова, а ми грожђе са шње побрасмо за нашу хвајду. Они тај грозд изгмездише и исцедише га, а хришћани му бистро вино пију.
Та и подретло нам од корена сведочи како смо зли и опаки, будавши с првом права винова лоза до краја лепа, пунородна, с хубавим грожђем, добро запајана с небесним капљами, у вис растући разгранато, — а сад