Употреба речи вирила у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Видела се надалеко, међу липама, које су те године биле рано процвале. Била је окречена жуто, и вирила је из башта, изнад предграђа, које су шизматици, у Будиму, назвали „Табан“.

Виде да су то, очигледно, два постарија човека, са разбарушеним косама, покривени ћебадима испод којих су им вирила гола стопала. Две жене су чучале око те двојице, на слами. Обојица су гледала горе, као укочени, изврнутим очима.

да седи код замрзнутог прозора, који беше у немецком стаклету – ретком, у Кијеву – и топи лед, дахом, и брише прстима. Вирила је напоље у снег, у зиму. Узалуд би је супруг питао, куда то гледа и на шта мисли?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Грешник већ кад га види доста му је; из целог човека правда вирила. Ал’ кад су их бирали, нису за новце гласове куповали, као сад, нег’ мудрог и поштеног су бирали.

Црњански, Милош - Сеобе 1

она је налазила, на истом месту, над прозором, рој мушица, сјајних као узвитлан песак, стабла рибарских мрежа што су вирила из блата, врбаке што су дан за даном били све гушћи и све тамнији, зелена острва и лелујаве тршчаке, а над њима,

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Азра је вирила између снажних руку окраћалих рукава. Догуран је и сервер са запаљеним примусом. — Вечерас ћемо показати како се

Док је чекала, а он се нагињао над њихов сто, дебељушкаста жена је неповерљиво вирила у њу испод шефовог лакта, а са њом и дете, једно од оне тупе, осамљене деце која вире из свог стармалог оклопа,

Милићевић, Вук - Беспуће

и спокојно окретали се точкови на двоколним таљигама, прљавим и слупаним од дасака, пунима смећа и ђубрета, из кога је вирила једна прљава лопата; таљиге вукао један крупан, стар и лијен коњ, с обореним очима као да дријема и са амом који му

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Чичи интенданту одмах паде у очи један крупан космат митраљезац с нашушуреном ћубом кестењасте косе, која му је вирила испод нахерене капе партизанке.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Прљава, никад неопрана кошуља вирила је само крајевима из хрпе старих минтана, те су јој се виделе чак и смежуране, бакарне боје, дојке...

Стегнут, опасан новим појасом, у новим чакширама, у такође новом и до грла закопчаном минтану из кога је вирила чиста, бела кошуља, те му његов мек, изболован врат нежно обавијала...

Само што су му преко прага, из дућана, вирила његова прљава деца с комађима хлеба. Чула је да он ту децу сâм пере, облачи и заједно с њима спава у том свом

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

А кад га господар од лука запита: „А што ти је то у торби?“ из које су вирила пера од покраденог лука, он видећи да се нема куда одговори: — То зло и јест што је у торби!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Ове овамо по миндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања. Из минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

А кад га господар од лука запита: „А што ти је то у торби?“ из које су вирила пера од покраденог лука, он, видећи да се нема куда, одговори: „То зло и јест што је у торби“.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Одело ми је било излизано, јака на блузи нагрижена од еполета, да се и постава видела. Из рукава вирила ми је војничка кошуља.

Као да плаче... Кад већ нема никога да пусти сузу. Срећом, ветар однесе шешир са главе мога колеге... Међу камењем вирила је пушчана цев. Граничар размаче камење. Нишанио је вероватно. Граната је ударила посред пушке и пребила шаку.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Првоме од њих вирила је из џепа коректура неког научног чланка, а други је држао под пазухом једну плаву књижицу. То је била збирка његових

Приступи им један грађанин. Он се учтиво распита за ону плаву књижицу што је вирила испод пазуха песникова. Лице му се разведри када сазнаде да су то патриотске песме и он је био велик родољуб, па зато

Ова је имала облик бубња. Из њеног дна вирила је цев ракетле, одакле ће шикнути млаз који ће отискивати воз на његовом путу по васиони.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Из апотеке је Павлова жена једва изашла, толико се света међутим скупило пред вратима. Апотекарица је вирила кроз прозор: — Елегантна! Налик на мој костим од резеда свиле. Баш ћу и ја тако дати мало подићи појас.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Па онда, протина нога која је вирила испод мантије и за коју сам ја у први мах држао да је нога моје тетке те сам се чудио што се толико натура нози

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Изиђоше из Тепсије и одмакоше се од логора једно педесет корака. Гледана одатле, колиба је са- мо горњим дијелом вирила из удољине. Стриц, као највиши, видио јој је чак и врата, а мали Николица само кров.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности