Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Бобију, на Савин камен и Кик, са Крушевља на Таталију, од Ланишта до Велике равни, с Велике равни до у Губин дô, с виса на вис, дурбином заокружи: зелене се, у недоглед, огромне шумске масе: букове шуме прве, друге и треће класе.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
) „Оде наша војска са виса на Ваљево али ни у половине није било оружја (јер су били Турци пређе све покупили што се није могло по шумама у кладе
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Али тако није било. И зато, кад се претходница заштитничког одреда приближи, она би дочекана жестоком ватром са онога виса. Онда се ту разви жива борба, јер се вис морао заузети што пре ради успоставлања оне прекинуте везе између трупа.
Али упорно држање господара виса онемогући наступање. Требало га је обићи и појавити се у бок и и позадину упорног браниоца и то је био једини спас.
Кад је прва пешачка патрола, с оне стране виса, прешла борову шуму па избила у једну долину коју је вијугаво просецао брз, пун иловаче и црвеног шљунка, поток, она
Матавуљ, Симо - УСКОК
Стража их бјеше угледала много даље, јер гледаше с виса. Предњак, пјешак, висок човјек, иђаше лагано, опрезно, а сви остали за њим тако.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Лепирица као бела кад би собом цвет понела, да га виса спасе вела од земљина од увеља: тако вила поне мене у просторе васељене; те небесном лик лепиру лети с цветом по
дивоту, светлост и мрак да стопи, ноћ и дан, анђелску сласт и пакленички плам, непроникнута бисер-језера уз недогледна виса урнебес, славуја глас, сикута гујског бес, сред летњег жара зимогрозан јез, уз ружин мирис отрован задај; и све то
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Руди светлост полугола лаким крилом рококоа. Иницијал: плану Слова с Орфелина, са Јакова. У прикрајку, а са виса, жути свеска Летописа Рељеф крста: с њега сија реч прозрачна - епархија. Урнебесак: грозд-пијанка.
Шклопоће, дрчи отпадак смисла опанак крпљен: праслика трења земље и звезда, Србија с виса јаглике бере с унезверења моје једнине, што се котрља, одскаче, тумба, сва у мутљагу стварности мучне, чија се
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Свршене су муке, Деспод даде душу у Божије руке”. 7 Са рудничког виса, по суморној ноћи, Мртвачки се спровод полагано слази, Тупо звони добош у немој самоћи, Два и два се крећу по узаној
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— повика неко. Кроз дурбин Угледасмо војнике оне непријатељске батерије како напуштају топове и пребацују се преко виса. Као после какве позоришне сцене, појави се један облак на врху Дрена и као завеса заклони ону батерију.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
дана, У њојзи је моја срећа, Љубав моја опевана; У њојзи је одзив раја На усклике жића млада, Са највишег негда виса, Са врхунца мојих нада. Али ко би данас смео Сећати се сретних дана! Не смем ни ја да те читам, Песмо моја нечитана!
Ћипико, Иво - Приповетке
Иза првога сна диже се и проследи пут. Сунце је било већ савладало све уоколо кад он са једнога виса угледа веселу пучину Задивљен, загледа се у њу.
Кад свиташе, с првога виса угледавши у заливу залутало море, чисто застрављен застаде и од чуда не могаше да проговори.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Сагреших, кајем се!“ Е, то би био пример! — Зато и желим то — До тог се виса Србин Још није уздигô. Сад знате зашто жељах Згрешити роду свом, Ал’ шта ћу кад не могу Ни делом, па ни сном.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Кад звоно не можеш, разлупај клатно!... Главно је да се ућутка. ИСАК: Вала, Ћериме, Са белог виса танке мунаре Дервиша турског глупу молитву Нећеш од данас ни ти слушати. (Пуца.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
С бојнога поља изретка се чује тек по која пушка. Топови такође слабо раде. Један турски топ с виса сваких десет минута шаље по једну гранату која увек прелети високо нада мном и удари тамо негде доле у поток.
Наше им батерије с алексиначкога виса Гујевице послаше неколико метака. Турски топови с буимирскога виса били су већ Алексинац, а нарочито алексиначке
Наше им батерије с алексиначкога виса Гујевице послаше неколико метака. Турски топови с буимирскога виса били су већ Алексинац, а нарочито алексиначке шанчеве.
Батерија потпоручника Ђоке хтеде с алексиначког виса да помогне наше чаркаше око Глоговице и посла неколико метака. Послала би још и више да отуда не јавише: »или бите
Око десет часова заметну це борба и на центру: Турци почеше с буимирскога виса да бацају гранате у сам Алексинац. Једна, друга, трећа...
На врху овога виса подигнут је шуматовачки шанац. Шуматовачки вис, са северо-источне стране полако се нагиба и отприлике на 300 метара од
Пролазећи журно непрестано кроз бојну топовску линију стигнем до Шуматовца. На подножју шуматовачког виса видех где војНици дижу три четири крвава трупа. — Ко је то? — Добровољци. — Ко их поби? — Наши војници. — Зашто?
Ту беше ђенерал Черњајев, пуковник Комаров, мајор Владан Ђорђевић итд. Говорио сам о положају шуматовачког виса; да рекнем сад коју о самом шанцу.
корака од шанца куљали су из шуме и из јалака пред шумом густи, густи редови Турака и док су их друга њина одељења с виса потпомагала јаком пушчаном ватром, ове се колоне устремише брзим кораком на шанац.
Са виса Турци су непрестано просипали јаку ватру. Куршуми су у маси падали у шанац; сваки час су зврцали о дебеле шине топовски
Док су све силе нашега шанчића биле напрегнуте да одбију овај напад с фронта од виса, нама се спремала катастрофа с деснога бока. С ове стране, на једно 200 корака од шанца, био је наш стрељачки ров.
Комаров ме позва да идемо на коњима у »рекогносцировку« спрам бујимирског виса. Са нама пође и руски поручник Черкез Шах-Назаров.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Мртво срце суза буди, Падајући на њ са виса, Из њег’ ничу ове песме, Мртво цвеће без мириса. ИX Кад сам био на твом гробу Замириса мир босиљка, А мени се
У њојзи је одзив раја На усклике жића млада, Са највишег негда виса, Са врхунца мојих нада. Али ко би данас смео Сећати ме срећних дана — Не смем ни ја да те читам, Песмо моја
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Свршене су муке, Деспот даде душу у Божије руке.“ Са рудничког виса, по суморној ноћи, Мртвачки се спровод полагано слази.