Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Прво је дело похвално, витешко и славно; а фторо је толико колико на вешали висити и скупа са животом чест и душу своју изгубити.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Истина је цела, у њему никад неће висити неки испеглани и фини сакови и фракови, цилиндери и мантили али ће он још за дуго и верно (и ако без кључа) чувати
И ова баба, која ће од нас троје прва висити на зиду сва је, као и све друго, једна лаж. „Снаго моја, вели, као да си ми рођено дете“, а свуд ме оговара и кирију
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Кладим се да ће тај читаву ноћ висити горе на нашој сланини. Тај ти не лови мишеве! — Не бој се ти ништа за сланину! — гукну Брко.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Па је онда купио од једног руског златара лепо сребрно кандило светом Николи, које ће висити у цркви пред његовом иконом.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ако су чакље остале слободне, он ће једну заденути за појас, а штап ће му крај бедра висити као сабља.“⁶ Својим обликом, овај штап, као симбол фалуса, недвосмислено јавно оглашава мушкост његовог носиоца.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ПИЈАДА: Нациницу ти титускопф. ЉУБА: Како је то? ПИЈАДА: Нецес оплести курјук, него це свуда наоколо висити гргуљаво. ЉУБА: То ће баш лепо стојати. ПИЈАДА: Знас, цвет нече дати да коса падне на страну, него це је дрзати.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Што се кријете у робијашки врт и цветате иза зида? Још нас има што волимо смрт и на вама висити – од стида. Што не би пошла на врхунце, ко краљеви и вође? Силнија сте но јарко Сунце, нек вам се клања ко прође.
Што би се крила у робијашки врт и цветала иза зида? Још нас има што волимо смрт и на вама висити – од стида. Што сте црна као крст? И масна ко месарска врата? Та сенка вам личи на мач чврст, а скупља сте од злата.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
162. Шта на себе живо месо једе. 163. Шта на тавану бити не може. 164. Шта о клину висити не може. 165. Шта у гори без мозга лаје. 166. Шуто јуне кроз гору гуди. ОДГОНЕТЉАЈИ. 1. Преко леда. 2. Љеб у пећ.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
дигао свој виноград и пренео га је на другу страну, те га је на широј земљи поставио, да може бољма расти, дебљати се, висити и ширити. И тако му је надалеко онде раширио лозје, чак од мора до мора да је досегло, и од река до краја све васељене.