Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Преда мном је огромна пучина хаоса, све је најцрња, најстрашнија збрка, нечувено се витлају каламбури и све хуји у некој ужасној грозници и лудилу. Агонија.
Љигави, пуни слузи пужеви пузе по мени и мишеви се витлају, чешу, јуре око мене и преко мене. Пуна ми глава мрави. И пролазимо кроз триумфалне капије.
увек нереалних стања и мутних и језивих слика што се ноћу и дању аветно витлају око мене. И ноћу и дању само утваре. Не знам и не умем јасно да се питам, али слутим да постепено и сигурно губим
Опет их отварам, а мало час сневам моју кућу сву у пламену. Црвени језици лижу, сикћу, витлају и пламте високо, а ја знам да моја кућа гори. Ја сумњам. Али улазим унутра да из жара ж своје драге успомене.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павла пред њима, на црном коњу, његову сабљу, која се витла и сева, а иза њега лудачку масу коња, и људи који урличу и витлају сабљама. Ура! Ура! Чинило се да земља тутњи и да се тресе, под копитама коња.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
се прасак лозинке и цврчање печених јагањаца; из подрума допире звекет чаша, оканица и точење пића; по дворишту се витлају и преврћу деца; а око кујне, згурени уз зид, начетали се просјаци и остали гладан свет...
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ПЕРСИДА: Та забога... СУЛТАНА: Их! Докле ћеш ме јести, Луциферу, тако да ти рекнем! Три стотине врага из тебе се витлају, кад помолиш тај твој језични језик. — Ох, Боже! Зашто сам дошла у ову кућу?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
На беле мишеве је већ био навикао, мислим, и на мале Черкезе који витлају сабљицима у дну чаше, и на то, али сад одједанпут последњи делиријум: беле змије!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Лудо коло под орахом. Витлају се вране зраком. Одзвањају зумбул-дојке: о осмици снују тројке. Нити стојим ни путујем.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У бол и грех и крвопролића. Са тугом новом и безданом у сласт витлају жељом необузданом, ко свело лишће, сва бића. ПАРТЕНОН Не волим веселост пролетних башта, нити да ичија душа продре
У ту сврху треба основати Групу... Стари, седи вртлари саде траву. Велике, мраморне вазе, на којима се витлају богови и баханткиње, и цветају тирзоси, ређају се у даљини као гранитно камење којим се означава међа на земљи.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Пауза. Чује се све ближе ларма, вика: О деда Јовчо! Деда Јовчо! Улази Јовча. Деца га воде. Играју се с њим. Витлају испред њега. Једни га спотичу, други му прикачињу остраг разне ствари што на путу нађу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
или нема света, Нема сунца, ни росе, ни цвета, Већ све тмина што је пак'о меси, А по тмини витлају се беси, А међ' њима прабесина спава Моју љубав у сну измишљава! Ј.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
бива ли то стога што Франо располаже мањом снагом одолијевања него они разборити стричеви или зато што оне стричеве витлају мање неодољиви вихори? Истина Франо може свако своје сагрешење комотно правдати неодољивошћу свог животног порива.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Не девојка, него девојче Нушка цело се скупило у тело којим витлају чула и нагони. Али ко би све то могао описати, изблиза и готово изнутра, из самог доживљаја, кад приповедач Миле не би
му треба, вуче за собом предмете и оставља их не марећи за друге укућане; деца Софкина из наћава извлаче комађе хлеба, витлају њиме.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
или нема света, Нема сунца, ни росе, ни цвета, Већ све тмина, што је пакô меси, А по тмини витлају се беси, А међ њима прабесина спава — Моју љубав у сну измишљава.
Ено, ено, већ се губе, Па се опет врате, Пружајући оштре зубе На мене и на те. Витлају се гори, доли, Од муке и жара, То су моји стари боли, Јадовања стара. Побегли су од твог ока, Па с’ обзиру на те..
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Где су? — викну неко. Окретосмо се у правцу вароши... Видимо само како између кућа првих улица варошких витлају густи млазеви прашине. Јахачи су са старта полетели.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Али наивни, невешти, плашљиви. Још не знају шта је то кад се суоче са острвљеним крвницима који изнад главе витлају мачевима што се пуше од тек просуте крви.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Морали су му превити ноге у коленима и посадити га. Павле цепти, стоји, не зна шта ће. Кроз главу му витлају слике из прошлости... Ко зна, можда ће ипак оздравити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Гола тела лебдећи у води лагано тону, док морске немани незајажљиво витлају, и онда растржу. Стотинама свакога дана!... А сутра ће и онај. Као да чека на ред. Зачух детињи плач, те се дигох.
Бичеви наших возара витлају по ваздуху, топови и каре грме и одскачу по неравном путу, али непријатељски ескадрон као да лети и све је ближе, све