Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече Петар. „Ону, ону“, повикаше остали. Момче одиже главу, преврну очима, па спустивши вјеђе на њих, поче пјесму. Медик се полако диже, па оде к рањенику. Стане оде за њим. Остали сви остадоше мирно.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Фра-Тетка помаза уљем болесникове вјеђе, чело, слијепе очи итд., па га онда њих седам благословише и рекоше народу да се разилази. Бакоња је то једва чекао.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Изгледао сам са зебњом: xоће ли ишта од њега остати? Начас морадох склопити вјеђе, кад се окренуо према мени. Али и тај часак био је довољан да ми измакне једна карика у слиједу метаморфоза, и баш она
То је извршила не гледајући у ме. А онда, кад је било готово, неочекивано је подигла вјеђе с дугим тамним трепавицама на пониклој глави и свега ме окупала једним погледом.
То нам је постала забавица за доконог шврљања градским улицама. Бубуљичаво лице, жућкаста маља, шкрофулозне вјеђе поцрвењеле од плача били су нам стално пред очима. Зашто је плакао? Ко зна!
причом о дјетету које је угушио мирис мошта, замолио бих којег радника да ме издигне и наднесе над бадањ: склапао сам вјеђе и опајао се тим живим шумором што ме одоздо закађивао миријадама мјехурића који су ми драшкали ноздрве, голицали
Гледајући је у сну често сам имао осјећај да ме кроз спуштене вјеђе проматра. И од тога ми је било нелагодније него кад ме је гледала очи у очи.
Ево, читава делта је моја! Само да се не пробудим, само да се не пробудим! Стисну јаче вјеђе — и пође свим стазицама одједном. ЛВИИ Има у болници једао мали слијепац.
Откидала је расцвале гранчице и стављала свјеже латице на зажарене вјеђе, на уста. Док смо у сутон сједили пред кућом и гледали небо још пуно бљештавила послије сунчева заласка, слутња
Обузима ме дјетињаста жеља да начупам траве и лишћа и да их наслажем на вјеђе, као благотворну маску неког исконског зеленог наркотика. Попушта зажареност на лицу и спарушена врелина на уснама.
Један далек, неприсутан он, један он већ сав у крилу нестајања, али ипак он. Но чим је поново спустио вјеђе, опет је све збрисано.
Обриси тог лица нада мном нагло се расплињују и вјеђе се саме од себе уморно склапају. А кад опет исплутам на површину и поново угледам над собом познато лице и усне што се