Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(А. Ш., НП, 1976) — У стара глава, у млада снага. (Л. Ш., НП, 1976) — Тко је млад лагао, не вјеруј му ни кад остари. (К-Љ, НБ, бр. 118) — Остарио, игру оставио. (К—Љ, НБ, стр. 151) — Остарио, а ћуди не оставио.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Хвала нека је милостивом богу, што учини да ме ти удесиш на моме тешком путу! Вјеруј да ја у својој земљи нијесам учинио ништа срамотно, са чега би љага остала на мени, са чега не бих био достојан
дугих зимњих ноћи поред мене вако сједио и причао ми како је у свијету, а особито како је бивало у стара времена. Вјеруј ми да би то за мене највише уживање било, јер знање и памет је поврху свега.
Да смишљаш створење у свему и по свему неналик на оца и на свој род, вјеруј не би га смислио такога, као што је тај Кићун Радојев!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
пантеистичке и деистичке, нимало ортодоксне идеје, стоји изнад вере и једном приликом пише: Српствуј ђелом, вјеруј што вјерујеш, Лактом вјере глупост чојка мјери... Он стално ставља народност изнад вере.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— чуди се. — Е, па онда смо земљаци. Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села. — Е, вјеруј... — вели сељак и гледа га и мери.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
олујом, ти згледну: На гранама листова ту пуно, Дуб изнутра сасвиме иструнô: „Ацо, брате, ето мога здравља, О, не вјеруј моме свјежем лицу, Што иструли више с' не понавља, — Ја ту чатим моју судбиницу.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Охо-хо-хо, знам ја његове путе: до зоре ће смотати бар нечији нарамак сијена, ако већ ништа друго. — Хоће, вјеруј ти богу — потврди маштовити Ђуро.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: — Пиј, царе, весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија, него кад сам се с тобом састала.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Јели теби мила моја душа? Јел’ ти тврда моја десна рука?“ Мара њему тихо одговара: “Вјеруј Јово, и срце и душо! Дража ми је, драги, твоја душа, Него моја сва четири брата; Мекша ми је твоја десна рука,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Е, мој сердару!“ одговори он лагано, „нема ту лијека. Што је било, било! То је свршено, нити се ја за то кајем, вјеруј ми, но ми је жао оне несретне цуре и оног доброг поштеног старца, што их више нећу видјети... Фала нек је Богу...
Мој Адолф, све је то предвиђено, све је то у ова два писма; једно је грофу, а друго Вири. Вјеруј ми да ће те дочекати као озебли сунца, и да ће те прихватити као мене.
И да би се моји томе противили, не би могли, а вјеруј ми и неће, само кад им се у новац — тога њихова бога — не креће...
Дакле, пријатељу, ето видиш да је до тебе да усрећиш њу, па и мене. А вјеруј ми и себе, јер је то дјевојка, какијех је ријетко.“ Адолф се једва разабрао од првога чуђења.
До сад Црногорац није држао жену, као ја тебе, а и по сад ћу, вјеруј! Но се човјек заборави. А јеси ли ме наједила, као никада до сад, јеси, заиста!“ Она дубоко уздахну.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Једна ријеч, сто ријечи. — Тко пуно говори, мало му се чује. — Не вјеруј ономе који се много куне. — Бучи већма тко мање разлога има. — Боље се поклизнути ногом него језиком.
— Тко говори што хоће, ваља да слуша и што неће. — Не кажи све што знаш, не чини све што можеш, не вјеруј све што чујеш. О УМУ — Цар царује, ум богује. — Ум царује, а снага кладе ваља.
— Лаж истини врата отвара. О ИСТИНИ — Далеко је од чувенога до виђенога. — Слушај што ти се вели, а вјеруј што ти се види. — Истина сунцем сја. — Реци бобу: боб, а попу: поп! — Много ашова треба док се истина сахрани.
Не вјеруј, куме, пасјим устима. — Казала кума куму, којега је нудила да једе, а он се изговарао да не може јер је сит.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: „Пиј царе весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија него кад сам се с тобом састала.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
1880) 116 Л ЗАЛАЗАК СУНЦА 117 ЛИ БДЕЊЕ 119 ЛИИ ЉУБАВНА ПЕСМА 122 ЛИИИ СЕРЕНАДА 124 ЛИВ ЛЕТЊА НОЋ 127 ЛВ НЕ ВЈЕРУЈ...
М. Јакшић ЛВ НЕ ВЈЕРУЈ... Не вјеруј у моје стихове и риме Кад ти кажу, драга, да те силно волим, У тренутку сваком да се за те молим И да ти
М. Јакшић ЛВ НЕ ВЈЕРУЈ... Не вјеруј у моје стихове и риме Кад ти кажу, драга, да те силно волим, У тренутку сваком да се за те молим И да ти у стабла
и риме Кад ти кажу, драга, да те силно волим, У тренутку сваком да се за те молим И да ти у стабла урезујем име Не вјеруј!
на груди моје приљубиш се чвршће, Осјетиш ли, драга, да ми т'јело дршће, И да силно горим огњевима свијем; Тада вјеруј мени, и не питај више!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А што се тиче оних Мама-Јумба, вјеруј ми да их, ко више ко мање, сви имамо. У виду некаквих шашавих фантома, немоћно полетних крилатих гмазова, инфантилних
— Е, Иване, баш си ме обрадовао! Не можеш замислити колико ми је драг овај сусрет!... — И мени, Петре. Вјеруј, одавна не памтим пријатније вечери! Била је зора кад смо устали од стола.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Све је тако... то је истина, али ти не мореш с оним курјаком изићи на крај. То ја знам, и знам зашто .... вјеруј ми. Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: — Пиј, царе, весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија него кад сам се с тобом састала.
Кад поп виђе да већ нема куд камо, онда рече ономе сељаку: — Не буди ти жао, брате, него ми вјеруј да су ми продрти опанци. Зачуди се они сељек, те упита попа: — Ма што опанци требају кад се књига пише?
Ћипико, Иво - Приповетке
Среће ти, ти боље знаш, како се живе тамо? — упита изненада живо. Он ништа не одговори, а она настави: — Вјеруј, зажелела сам се поћи тамо... А како је теби? —Пусти!... — одговори он нехајно.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Трепавице т' дугачке Прекриле их румене, Обрвам, си узвила Кано млада Сарајка. Вјеруј вјери: Боли ме Што те туђом виђох ја; Већ ми ходи лијек дај, С мном ли у гроб лијегај. 1817.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
У парохији нити ће гдје ноћити нити шта окусити. Ни воде неће да се напије из туђе руке. „Не вјеруј 'ришћанину! Превариће, слагаће, облагаће, у крашће, небо га убило!
Ономе си псу јуче крстио дијете... Јеси ли де?! Данас ти рече паре донијети, па, ето, видиш! Ама не вјеруј 'ришћанину, сунце га небеско сагорило! Од силне мржње, пакости, злобе, сав се тресао и дрхтао. Умири се и сједе.
Ћипико, Иво - Пауци
—Неће задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјеакати, нико већ не устави... А ви то знате... Твоја је Цвијета, Павле, вјеруј ти овоме брку, — и ухвати се за њ. —А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску крстити?
— Да, лијепа забава! Пустио бих другоме... Па да је бар к'о прошлих година; вјеруј, сваке године долази на мање и по који изостаје... је ли тако? — окрете се дон Фране црковинару. — Тако је!
— Ваљало би да свакога занима, — одговори. — Тиче се наших невоља и наше сиротиње. — Ти увијек, а вјеруј, нећеш ти свијет преврнут'!
— Нима никога! — опази Пилат. Него свитујте ча да чиним! Ча ми год речете, неће нико знат', за цили свит! — Вјеруј, не знам ни сам! Ваљало би да нађеш адвоката ... — А пинези, ди су? Ја већ не могу одникле добити!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
ВЕЧЕ 2 МОЈ ОТАЦ 9 ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ 10 ГРИВНА 11 МОЈА КОМШИНИЦА 13 НА ПОТОКУ 16 ЧЕЖЊА 19 НЕ ВЈЕРУЈ 21 ПРОЉЕЋЕ 22 ПОД ЈОРГОВАНОМ 23 ПРЕД МОДЕЛОМ 25 ПОД ВРБАМА 26 ПАХУЉЕ 28 ИЗ БОЛНИЧКЕ ЋЕЛИЈЕ 29 ЉУБАВ 33 ЕЛЕГИЈЕ 34 МОЈА
Ноћ сјајна, ко да свила ваше косе Полако шушти по окнима мојим. 1905. НЕ ВЈЕРУЈ Не вјеруј у моје стихове и риме Кад ти кажу, драга, да те силно волим, У тренутку сваком да се за те молим И да ти
Ноћ сјајна, ко да свила ваше косе Полако шушти по окнима мојим. 1905. НЕ ВЈЕРУЈ Не вјеруј у моје стихове и риме Кад ти кажу, драга, да те силно волим, У тренутку сваком да се за те молим И да ти у стабла
Кад ти кажу, драга, да те силно волим, У тренутку сваком да се за те молим И да ти у стабла урезујем име, — Не вјеруј!
на груди моје приљубиш се чвршће, Осјетиш ли, драга, да ми т'јело дршће, И да силно горим огњевима свијем, Тада вјеруј мени, и не питај више!