Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Вук, бр. 2429) — Ако Бог не чува града, узалуд је ограда. (ЛМС, 1860, књ. 102, бр. 1) — Тко се родио за вјешала, од пушке не гине (тј. одашта је човјеку суђено умријети, баш ће од онога умријети, а ни од шта друго). (К-Љ, НБ, бр.
живота, само је привид јер, суштински гледано, он је већ одређен („Мука душе не вади, но суђени дан“; „Тко се родио за вјешала, од пушке не гине“; „Ако враг није разбио колијевку, разбиће гроб“).
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ЂАВО ОПАНКЕ ДЕРЕ Приповиједа се како је ђаво некаквога побратима свога све варао и на зло навраћао, докле га није на вјешала довео.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
И нећеш ми јести артију, него камен! И немо да Дробац с вама закити вјешала... Стефане! (Изађе са сцене. Гина, не без извесне нелагодности, приђе кориту, и почне механички да пере.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ја, Пшенелов питомац, Наполеонов војник, ја да то учиним!? — Никада! — Радије ћу с мјеста на вјешала!“ мислио је сам у себи, а поповима, који га на то наговараху, одговарао би просто: „Ја не тражим милости, стога не
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Газда празних јама. Да га земља не вуче, полетео би. Да га објесе, донео би кући вјешала. Да га човек пошље по смрт, могао би се наживети. Да га човек привије на рану, излечио би је.
— Док смо, нек’ смо, кад умремо, нек’ се спомињемо. — Мртви живима очи отварају. О СУДБИНИ — Ко се за вјешала родио, неће утонути. — Једна коза окози двоје јарића, па од једнога кожа доспије на бубањ а од другога на јеванђелије.
Шкакљив сам око врата. — Рекао Циганин кад су га осудили на вјешала. Да имамо масла, како немамо брашна, па бисмо посудили у селу тепсију, те бисмо начинили питу.
— Приповиједа се како је ђаво некаквога побратима свога све варао, и на зло навраћао, докле га није на вјешала довео, а кад га објесе онда га запита види ли што, а он му одговори да не види ништа осим једног магарца и на њему
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Осуђен на смрт, једним лудо смионим сценским ударом успео се избавити и умачи готово испод самих вјешала. Аутор познатог пуча од петог новембра.
дохакао новом завјереничком превратничком покрету, и, са замјерним одсуством колебљивости, послао његове коловође на вјешала.
оног другог, млађег, прењежна још од колијевке, присјећа се како се прије ритуалног изношења дјетињих колица у шетњу вјешала ван прозора свилена марамица да се по њеним лаким лепршајима провјери не чарлија ли напољу невидљив дашак погубног
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Мучно ћу га научити страху. А био је ту један већ давно објешен, па га нијесу хтели скидати с вјешала, јер су држали да је велико крив, а он је био посве праведан, па се није могао посветити док је год на вјешалима
Ја сам прав објешен, па се нијесам могао посветити док ме ко не скине с вјешала. Ти си ме скинуо, сад тражи шта хоћеш. Мали му рече: — Ја нећу ништа него да се никога не бојим.
Ако батеришеш, ја сам ти у оној старој кући начинио у једној одаји вјешала, па се објеси, јер за тебе није живљење него смрт.“ Затим се отац са мном алали и издахне.
Кад, у кућу уђем, отворим једну одају и видим у њој вјешала ђе о шиши висе. Попнем се на вјешала и намакнем личину на врат и љуљнем се.
Кад, у кућу уђем, отворим једну одају и видим у њој вјешала ђе о шиши висе. Попнем се на вјешала и намакнем личину на врат и љуљнем се.
Попнем се на вјешала и намакнем личину на врат и љуљнем се. Наједанпут се шиша преломи, и ја с вјешала паднем доље, а са шише засуше све алмази. Узмем један алмаз, и одем у чаршију да га продам.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
(Туче јазавца по њушци.) Да Бог да ти, душманине и злотворе мој, вјешала омастио, кô што ћеш и' и омастити, ако у 'вој земљи буде још и мало правде и закона!
Јутрос ми је запријетила! „Ако ми, вели, не донесеш од суда написмено да су тог јолпаза осудили на вјешала или у Зеницу, не иди ми на очи жив!“ Па сад вас молим и преклињем да га што теже осудите...
Тако га свијет зове, а тако му и славни суд позовке писати, ако га данас не осудите на вјешала. Село му се зове Мелина, котар Бања Лука, окружље Бања Лука, а земља, мислим, главати господине, да ће и њему бити
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
тешко; па посједе његова Шарина, а дората води у поводу, привезао Марка за дората, оде право бијелу Ориду, под Оридом вјешала огради да објеси Краљевића Марка..
“ Узе Ђемо три товара блага, води Марка граду Вучитрну, па под градом вјешала огради, хоће Ђемо да објеси Марка. Моли му се господа ришћанска: „Богом брате, Ђемо Брђанине, ту нам немој објесити
“ Узе Ђемо три товара блага, гони Марка бијелу Звечану, и ту Ђемо вјешала огради да објеси Краљевића Марка. Моли му се господа звечанска: „Богом брате, Ђемо Брђанине, Ту нам немој објесити
“ Марко неће да узима блага, већ он њима три товара врати, што су дали Ђему Брђанину. Код Орида начини вјешала, и објеси Ђема Брђанина; па он узе рибе са Орида, оде право бијелу Прилипу те он слави свога светитеља.
Ал̓ му вели Смедеревац Ђурђе: „Слуго моја, Облачићу Раде, иди, слуго, на горња вјешала, отишло је тридесет катана, одвели су двије војеводе, хоће ти их данас објесити; но се моли госпођи Јерини — неће л̓
Кад то зачу Облачићу Раде, он окрену дебела ђогина, оде брзо на горња вјешала, те привикну на катане младе: „Не вјешајте двије војеводе, мене их је Ђурђе поклонио!
Ал̓ ето ти Јерине проклете, с њоме иде дванаест дворкиња, те јој носе скуте и рукаве. Како клета на вјешала дође, та срдито на катане викну: „Шта стојите, те их не вјешате?