Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Не шуми сад платана ред, И не жубори вир. О, чудна ноћ, о, чудан сат, Тајанствен, црн, и глух, У који као вити влат Мој болни дршће дух. Осетим каткад тајни лет Кроз ноћ, док ћути вир; Стресе се лист и стресе цвет, Па опет влада мир.
И ја осећам у тај сат, Тајанствен, црн, и глух, Док као нежни, вити влат Мој болни дршће дух, Да то у тами неки Бог Над светом који мре, Из болећива срца свог Пролива сузе те...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Споља гладац, а изнутра јадац. — Под јагњећом кожом много пута курјак лежи. — Не гледај влат, него клас. — Пауна гледај, али не слушај! — У црној земљи бело жито роди. — Неће хаљина на небо, већ душа.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
дрхтаву светиљку Два ока уплашена ко ласте Да откривам глас — ту биљку Што из белог меса расте И трепери: зачуђено ко влат Кад ветрови га враћају и носе. Отвори: приближи сутон косе Да пут откривам — тај врат По ком ћу да лутам с два прста.
Мотре ме и две птице што се збиле. И лелујава сува влат, понека. Мотри ме зимско небо уврх рама. Мотри ме рука моја, песма сама.
Уз коровски мирис: кише нас умише. Сунце нам у оку куле сјаја зида. Трепти срж борика, дрхти влат и храшће: То стижемо падом ми на ходочашће. НА НЕКОЈ ПАДИНИ Песмо, ти си жедна, а протиче вода.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ПОД ЛЕТЊИМ СУНЦЕМ Како опојно мирише липа И тихе ноћне сени мру, Док црвен бакар зраке сипа И тешко дише влат у сну. Дубоко, немо жеље мру. Груди су тако песме пуне, Да жудно желе суза сласт.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ВИИ Пути за свилу. Блуд блуду свилом у нетраг то, трулежи трулеж на несатрулиму влат. И затурајући, гле, истина буде, о зачну плод. Јер и у подруму мемли бледа се гљива, чедо насмеши.
з Слеп — или погледом мри. Јер и смрти то као живота је мало. Гине ткач, и гине ткање, и влат. Ал’ чудно непогиба мир златали зри, где гинуло се и ткало.
6 Јер и смрти то као живота је мало. Гине ткач, и гине ткање, и влат. Ал’ чудно непогиба мир златали зри, где гинуло се и ткало. НАГРАДА 1 Пече та рана.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Можда је лежао на леђима с длановима под потиљком и гледао вунасте облаке, држећи међу зубима влат. На његовом лицу нису видели страх.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Као да су знали да ће зима бити жестока скупљали су свако зрно, сваку влат. А зима је била дуга и снежна. Страшљиво извирујући у чудесну белину спољног света, размишљале су мравице-мајке о