Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Онда мати узе суху киту босиока што је стајала за иконом, и стакленце с богојављенском водицом што је висило под иконом, покваси оном водом босиљак, па, нешто шапћући, прекрсти њиме собу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
У страху који је личио на лудило, она му је висила о врату, шкропећи га, већ богзна који пут, освећеном водицом и молећи га да се тамо не жени, као што то други чине, да се тамо не истиче, да и њу после позове онамо, да тамо не
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„грешим“, „нечистим“ и опасним, види се по томе што оно, одмах по рођењу, мора да се ритуално „очисти“ (освећеном водицом, обредним купањем, обредом крштења), затим оно се као мало не љуби јер је „погано“, а отац га не држи на крилу све док
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Оце гледат бистро врело, Чини му се невесело: За водицом вода гони, Кô да неко сузе рони; Вода јечи и жубори, Канда цвили, канда кори.
Свако гледа да поможе: Тај водицом сад прискаче, Они опет трти заче Слепе очи, ноге, руке, Ма су залуд њине муке. „По лекара, по лекара!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Млечићи те морем подузеше, Црногорци гором опасаше; састаше се у твоје зидове, окропише крвљу и водицом — те отада не смрдиш некршћу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђа, па опушта дизгине да јахање кроз село овога јутра што дуже траје, да сви виде како се враћа из манастира са, водицом“, и сваком кога види довикне: „Унук ми се родио! Са свим укућанима дођи на част!“ — Чуо сам како плаче.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Свако јутро устајала Раном зорицом, Свој рузмарин залевала Бистром водицом. Зборила му: „Ал’ си красан, Рузмарине мој! На срце ми, у душу ми Пада мирис твој.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
и раширио обадве руке, врат испружио а главу малко погнуо напред, као оно човек кад чека да га поп мироше или покропи водицом — па тако стоји и ћути. Не знам шта ли му је та позитура требала да значи! Или можда се то тако ваља код команданта.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Онда мене исповједи и причести, а осталу војску само благослови и пошкропи водицом. Опреми' се ја за трен ока. Даде ми Партенија своју панцијеру-кошуљу, гереналску кабаницу и ону шкрљачину што је неке
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
о Божићу (СЕЗ, 17, 107; Караџић, 3, 1901, 65), и о слави (СЕЗ, 14, 1909, 196); исто тако и суд са водицом за знамење (СЕЗ, 16, 167) и са богојављенском водицом (ЖСС, 1799; СЕЗ, 40, 1927, 25); њиме се ките и домаће и црквене
3, 1901, 65), и о слави (СЕЗ, 14, 1909, 196); исто тако и суд са водицом за знамење (СЕЗ, 16, 167) и са богојављенском водицом (ЖСС, 1799; СЕЗ, 40, 1927, 25); њиме се ките и домаће и црквене иконе (в. нпр. Браство, 9—10, 442).
, 263). Место где је неко убијен громом ваља »молитвити«, тј. пошкропити богојављенском водицом, и окадити босиљком, ч., и длаком бика без белеге (»да се не би убијени укварио«, иб., 391).
Ћипико, Иво - Пауци
потребу припомоћи са стране владине за поправак старе сеоске цркве, још из млетачке добе, и, шкропећи пред њим светом водицом, уведе га у цркву.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
он пристао да им да то су три нове тежинове кошуље и три пара опанака од телеће коже, све то добро пошкропљено светом водицом, окађено тамјаном и обилно посуто пепелом од глоговине. Знао сам шта ми ваља чинити.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Напослетку уђе у собицу, и пре но што ће лећи, окваси очи богојављенском водицом. То му је Ристана оставила некако у аманет.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Зар издаде цара на Косову?“ Ал' говори слуга Милутине: „Скин' ме, госпо, са коња витеза, умиј мене студеном водицом, и залиј ме црвенијем вином; тешке су ме ране освојиле“.
Скиде њега госпођа Милица, и уми га студеном водицом, и зали га црвенијем вином. Кад се слуга мало повратио, пита њега госпођа Милица: ,,Што би, слуго, у пољу Косову?
Ког јунака у животу нађе, умива га лађаном водицом, причешћује вином црвенијем и залаже лебом бијелијем. Намера је намрила била на јунака Орловића Павла, на кнежева
Измиче га из те млоге крвце, умива га лађаном водицом, причешћује вином црвенијем и залаже лебом бијелијем. Кад јунаку срце заиграло, проговара Орловићу Павле: „Сестро
руку; догна вранца пред бијелу цркву, па говори остарилој мајци: „Скин ме, мајко, са коња вранчића, умиј мене студеном водицом, а причести вином црвенијем“.
Хитро га је мати послушала, скиде њега са коња помамна, па га уми студеном водицом, и зали га вином црвенијем; па га пита остарила мајка: „Што би, сине, у земљи Талији?