Употреба речи водом у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

и да га није Лаза биров прихватио, би пао онесвешћен на земљу; и тек се онда повратио, кад га мало попрскаше хладном водом. — Метите га до после подне у хапсу!

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

” Видећи га дервиш у тако жалосном состојанију, заборави своје аргументе, притрчи с водом и с сузама у очима. „Аман, кардаш,” — викне — „што је то од тебе?

Вичу људи споља: „Воду, воду!” А онога изнутра стане вика: „Не идите ми с водом на очи, да вам Божић на зло не дође! Вина мени!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Да видите, децо, да је попа цели дан говорио, не би тако ућуткао као мог оца неколико речи. Сви ућуте као да водом сваког залијеш.

Зар ти хоћеш да ми ово злато са шешира и сабље скинеш?” — Ја останем као што сам казао: „И опет вам кажем, да не смем водом покрај Београда, да ме Турци у̓вате; него молим да ми се отвори колеба да контроманцирам, па ћу онда проћи на Јаково и

” — „Лако ћу, господине, лако”, виче Катић, „јер сам овде за водом и преварен, ал̓ чућеш ме сутра на Врачару!” пак окрете се Турцима и рече: „Чујте, и дахијски и царски Турци, идите и

Живковић изађе повисоко и оде сувим у Оршаву, а ми дођемо водом на скелу у Оршаву, ал̓ ето ти Живковића и једног Србина обрштера.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Чим сретне, било жену било девојку, тек само прогунђа нешто, па заобиђе подаље а покломпи се као водом поливен. ГЛАВА ШЕЋЕРА Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крннћа измиче с празним колима из Ш.

! Ко теби рече да ти копаш ноћас оно дете? Симицу чисто као да неко посу врелом водом, па у оној забуни поче муцати: — Ја, ја, господине, богами, ето... нисам ја, него они...

Кад буде сунце на смиривању, изведи га на дрвљаник, па га мало умиј овом водом по челу, по прсима, по рукама и по ногама, али унакрст. Подај му преко ватраља нек се напије мало.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Њих двојица се распасаше те повезаше појасеве; једним појасом привезаше чобању па је спустише и напупише водом... Онда Јовица поли Јовану и Станку, а Станко опет њему.

Не смеш ти волети оно што они не воле!... Ивана као да неко опрљи кључалом водом. Он осети колико су истините Маринкове речи. Знао је попа колико уме да мрзи. Он виде очима провалију која их дели...

Освијести се, човјече!... Али Милош ни маћи... Крушка викну пандуре. Ови утрчаше и стадоше га поливати хладном водом. Он поче долазити себи. Диже се полако и поче трљати чело и зверати око себе... — Устани! — рече му Крушка.

Потрчаше да воде донесу. Суреп рече Јовици: — Ходи и пази на ове!... А он приђе, узе врг, па стаде Алексу водом кропити... Наслони му затим врг на опечене усне и пусти неколико капи...

— заграја са свију страна. — Ронци ми требају. — Сви смо! — рече Заврзан. — Онда... Ево вас осморица!... Ударите водом, допловите до турских шајака што су на оној страни... Ти, Дево, рече да имаш алат? — Ту је!

Чељад прену из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије. Устадоше и старији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде поливати. — Ако је по зори судити, дан ће бити необично леп! — рече Алекса. И заиста!

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

— Сама врба стоји... САТ Дан болестан, мутан, небо непрозирно. Над безбојном водом мир вечерњи беше. Часовник невидљив негде изби мирно: Тад потоње руже лагано помреше.

Прах сунчани трепти над испраним песком, И сребрни галеб понекад се види, Светлуца над водом. И миришу хриди Мирисом од риба и модријем вреском. Све је тако тихо.

На водама лежи крв вечерњег сунца, Дими се, и хлади, и мрзне полако. Албатрос је један кружио над водом, Залутао амо ко зна с кога мора.

Ја сам део ноћи. Над водом и хумом Кад јутрењи ветри својим благим шумом Погасе лагано беле звезде њене — Она шуми збогом у одласку наглом,

Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

киту босиока што је стајала за иконом, и стакленце с богојављенском водицом што је висило под иконом, покваси оном водом босиљак, па, нешто шапћући, прекрсти њиме собу.

Гледа га, гледа — па онда тресну о земљу. Нико не мишљаше да иде својим послом. Сви прискочише, попрскаше га водом. Дама с кучетом и зембилом тури му некаке капљице под нос. Брзо га повратише и дигоше на ноге.

— Госпођице, овај је прст мој болесник (нега је била опарила кључалом водом. Ја сам јој, пошто је прснуо мехур, мазао раствором сребрног нитрата), ја имам право да га у свако доба прихватим и да

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.

Ту је, даље, у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој је поп Спира хладио вино и лубенице. Уз бунар је стајао ног валов око кога се непрестано гуркала и џакала

— А благодарим! — Али коштајте! Аја, не трпим устручавања! — Могу, напослетку — попушта гост — али само с водом, онако к’о стари философи грчки... — А, та ман’те их бестрага! Како су радили онако су и прошли.

’Рâно моја! Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар па се уми ’ладном водом. Јула је пољуби у руку и оде. — Како је, сирота, хаглих и осетљива!

Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио. Стала је као окамењена, па није знала ни речи да каже.

И поздрав’те мога милог дику: Да не броди Тисом водом ’ладном, Поломиће моје беле русе, Натруниће моје очи чарне!« — То изрече, у Тису утече!

их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

И тако ишла за њим стешњавајући га у какав кут док не би дошла до њ, узела за руке, одвела у његово собче, тамо водом освежавала, умивала, полагала у постељу увијала и остајала да стоји уза њ док се он не би потпуно смирио, престао да

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

На обали Се срца згрчише. Међутим она брзо изби, стресе се, задржа мало над водом одржавајући се рукама па је опет нестаде, али задуго.

Африка

млечне даљине мора и небескога азура, у коме као бели пожар гори сунце, оних које јатима излећу, ситне, и лете над водом, све док им се крила не осуше, оних које наше очи не виде. Брегови банана; гри–гри на све стране.

Насред трга врло млада девојка прска своје голе груди, голе и чврсте, пре но што ће дићи суд са водом. На покривеној пијаци лечник продаје гомиле корења, брегове ђинђува, афричке шафранске и индиго боје.

дрвени полукружни мостови, што све као да личи, са свеже зеленим пољима, урођеничким кровињарама, растуреном водом, више на пејзаже Тихога но Атлантскога океана.

На дну крокодил изгледа успаван и полумртав, хипопотам потопљен водом; ноћу, човек се близу њих сети геолошких доба када су се џиновски гмизавци вукли шумама осветљени месечином и када је

До пред подне скоро небо је тешко, сумрачно, од силних испарења; над водом врела и загушна пара као у купатилима. Ова убиствена светлост облачног екваторског неба уништава фотографске плоче

Тако се разочарано враћам кући. Јутро студено толико да се, сасвим преко воље, преливам хладном водом. Таман сам се обукао у најлепше бело одело којим ћу изненадити госпођу Беде, кад ми њен бој донесе писмо.

Неколико сати раније ја сам први пут у животу чуо за Ман. Ујутру поливање водом од које се јежи. Кинин. Доручак обилан као да се руча. Дуги разговори са госпођом Франсис Беф.

Фетишер је изнео неки кавез са тигровом мачком у њему, играо око овога, певао икантације, умио се водом са нарочитога извора и после тога обишао све своје сељане у круг, разгледао их дуго, и означио тро јицу као кривце.

Последњи окрајци џиновских шума, оних страшних шума у којима је вечита ноћ, огледају се над водом. Наги дерани ускачу у пироге, грубо утесаним у стабла, и полазе на риболов.

“ за час се више није чула иза нас; већ само покаткад који наш корак под звездама. Ујутру, док се још поливам хладном водом, сувише хладном у ова хладна јутра, Н. долази да види да се нисам успавао.

На речици у дну густог растиња, међ жбуњем, голе и мокре, тетовиране, жене пуне огромне канарисе водом. Ћупе су џиновске и јединствено ишаране. Вода се слива низ облине канариса и низ савршено нага женска тела.

тумачу, — да су спремни да кроз десет минута идемо даље. Људи остају лежећи крај калбаса и канариса са водом; гледају нас ћутећи, а онда један нешто каже. Тумач преводи: — Он каже: „Не иде се!“ Н. само пребледи.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Прве три препоне, од шибља, у мањежу, чиниле су се Павлу лаке, одстојање, међу њима, добро. Два јарка, са водом, исто тако. Више препоне нису биле више, него Енгелсхофенове, у Темишвару. Зид, међутим, штрчао је увис, вратоломно.

Теодосије - ЖИТИЈА

Обрадоваше се душом веома и прославише Бога, који није презрео мољења њихова. После мало времена породише га водом и Духом, просветливши га божастевним крштењем, и дадоше му име Растко, и у Господу веома добро Богу узрасте.

А љубљени син припаде на свечасно лице очево, и место топлом водом врућим сузама ово уми, а тако исто и преподобне му руке уми многим сузама.

стојали и ишли да виде шта се догодило одмах видеше како се мраморни гроб светога, благодаћу Светога Духа, миром као водом наводнио, и како одасвуд испуњаван као поток отиче и цркву обагрује и облагоухава, и чудом ужаснути одскочише да јаве

Крст свети и часни омивши, том освећеном водом и топлом молитВом брата напоји, и свега га окропи, полажући руке своје свете на часну његову главу, и ову грлећи са

тада било лето И пошто је веома палила жестока врућина, хтео је свети да жеђ од, поста угаси са мало вива И студеном водом, и јави краљу да му пошаље леда да се расхлади.

и свршавајући на навечерје Богојављења свету службу, дође на свету купку то јест на крстионицу, и читаше над водом молитве освећења, и када је крстообразно благосиљао воду, раздељиваше се вода у купци и опет се састајаше.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Кад се пољем пође запахне труловина од трске и црне тресетне земље. Чести су „окриди“ ц мутном водом. Мочари су легла маларије. 1915. године су покушали да Дрим регулишу и да мочаре оцеде, и у томе се доста успело.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- пропела се на прсте и ставила ми шаке на рамена. Како је месец растао над водом, лавеж паса с друге стране реке постајао је све јачи.

Гњурала се као да тренира за подводни риболов, или за шампионат остајања под водом. Ту нисам могао да је пратим. После шест или седам секунди ја сам губио дах и вода ме је, као пиво запушач, сама

Неколицина њих је урадила то исто, али је Меланија још била под водом. - Тамо, лево! - рече неко кад се на површини воде појави чуперак косе, а затим ју је неколико руку ухватило и

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Матилда зарумени, а Лујза побледи, почне се нијати и падне у несвест. Поливају је водом. Отац мирно удали се. Кад је дошла к себи, опет чита писмо, и она и Матилда, опет, десет пута, не могу да се начуде

Црњански, Милош - Сеобе 1

На другом прозору старог здања видео се Вук Исакович, у кошуљи, и војник који га је заливао водом и прао му главу. Честњејши Исакович пробудио се, зачуђен сликама над главом, сатом који му је, мада опсова, одсвирао

Када је први пут пао, полише га водом и гурнуше даље. За тренут, вода што му је пљуснула у лице, на главу и груди, врати му вид и снагу и он као безуман,

који повија кишу, по рекама, лађа Аранђела Исаковича, пуна коња, што беше на путу, преко, к Турцима, би захваћена водом и преврнута. Једва га извукоше, већ укоченог.

Кад се преврну чун, зидине Београдскога града, над водом, извртоше се и, за часак, у очима му остаде само небо. Затим, један трен, протицала му је под очима река, али

Кад се опет појави, у светлости над водом, међу коњима побеснелим од страха, није могао да виче, јер су му гркљан и уста били пуни песка и воде.

као у бунилу, при преносу кући, он је осећао, победоносно, како се, у гужви коњских сапи, ногу и њушки, појавила, над водом, и његова глава.

Ћутала је упорно, проводећи дан за даном код прозора, над водом. Ту, сем ретких, шарених лађа што су одлазиле и долазиле, није се ништа мењало и сем рогова лађарских дубоког,

Велику, огромну зграду од камена, са магазама и подрумима, у брегу, над водом. Није хтео више ни да чује о повратку у Турску, још мање о некој сеоби у Русију.

Најпосле, пред подне, спусти руке и предаде се судбини, плачући дирљиво, док су је даме и слушкиње заливале водом, трљале, облачиле, припремале за сутрашњи пут, доносећи јој поруке од младога графа Паташича, о коме се говорило да је

трчи по гунгули и пуца из пиштоља, идући према Мајнцу, или зидинама Лујевих утврђења, која су се јасно оцртавала над водом, док убијени падају и остају на земљи; и други који мирно, као сенка, корача крај њега и гледа и ћути.

Хтео је да поживи, као под неком зеленом, бескрајном водом, у којој би ублажена била светлост дана, у којој би му тело кретало се као у сну, по којој би могао да се испружи, да

Са тим блатом и водом што јој се беху натопили на грудима, она се сети свог разврата и својих љубавника и са њима и свога мужа.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

да би била лепа и за момка неодољива, када устане ујутру на какав светац, говори ову басму: „Ја се не умивам гором ни водом, већ Божијом јакости, сунчаном сјајности, и јуначком милости (...).

Ево једног примера: „Жена узме чанак с водом, и стане под какву греду, или под кутње рогове, где пада црвоточина, а муж њезин чим тешким удара у греду или у рог,

У околини Шапца млада „још пре доласка сватова оде на воду, и колико година жели да не роди, толико пута напуни судове водом, па их проспе“, пише Милићевић.

Пред венчање невеста извади из огња неколико „живих угљенова“ (жеравица) и онда их угаси водом. Ако жели да нема деце извесно време, она онда погашено угљевље замота у мараму и стави у сандук са девојачком спремом.

Исти смисао има и, у Шумадији забележен, обичај магијског разбијања судова (негде с водом) на свадби.⁶ Када млада ступи у нови дом, обичај је да згази јаје или да раздува перје са тањира, да би јој и порођај

² Уобичајено је, ипак, да неко из куће (најчешће муж) узме у десну руку суд (боцу или земљану тестију), напуни га водом, обавезно стави у грлић киту босиљка, па однесе попу да свети водицу. Он тада каже: „Нашло се дјетенце...

⁶ При повратку, онај ко носи кући „водицу“ мора добро да пази да нигде не спусти суд са молитвеном водом, јер ако њиме додирне земљу, може земља узети дете пре времена.

⁹ Иначе, верује се у народу да дете треба окупати „студеном водом“, да би било доброг здравља.¹⁰ Купање хладном водом јесте архаичан обред који је код Морлака забележио још Фортис у 18.

⁹ Иначе, верује се у народу да дете треба окупати „студеном водом“, да би било доброг здравља.¹⁰ Купање хладном водом јесте архаичан обред који је код Морлака забележио још Фортис у 18. веку.

Да би мајка своје дете после три дана задојила, она је морала прво да се умије „молитвом“ а затим да се окупа водом донетом „са три бунара“.

У исту сврху се користи и ритуално купање новорођенчета посвећеном водом. У Ресави, пре купања мајка пљуне у воду у којој ће окупати дете.

Зато породиља строго пази да не дође у додир са основним изворима живота — храном, земљом, водом, и да их својом нечистоћом не „упрља“.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Онамо зацијело не бјеше броду приступишта! Бескрајан, црн, густ облак закрио бјеше васколики западни зреник над водом, те се полако ширио ка нашим крајевима. Поп Марко рече: — Снијег овога ће пута од мора! Ето га прије ноћи!

Затијем извади танку стаклену цијев са љевком, заиска од Милице ракије разблажене водом, рече рањенику да се окрене на бок, па, увукавши малко цијев у рану, стаде сипати ракију.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Свакога дана кад пере руке он насапуни сестри лице, и прска водом канаринце, и с нашом мачком игра жмурке. У овој породичној идили, ваљда зато што се осећа периферијска, радничка

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

равнотеже у духу, пуст и пометен, и Вук Караџић, који је са њиме друговао, писао је за њ да је пошкропљен »лудотворном водом«. ОПШТИ ПОГЛЕД. — Сима Милутиновић је био слављен као ретко ко од српских песника.

Милићевић, Вук - Беспуће

Дани су му. били исто тако пусти и безбојни. Диже се око девет сати, расхлади лице водом и силази у башту, гдје лешкари у хладу, док се сунце ломи кроз грање шљива и јабука.

на босанску страну: кроз воду провиди се шљунак, а над воду избија старо, изглачано камење, а поред њега друго под водом, зарасло топлом и меком маховином.

— Ово је мјесто које ја волим, — рече она. Он се спусти поред ње. И с ногама над водом, с осмјехом у очима, они су причали много и весело, као пријатељи који се познају годинама, док је вријеме јурило као

и веселу и са тужним осјећањем оне вечери кад ју је видио уплакану и несрећну, и онда гдје лагано махаше ногама над водом, и гдје корача преко камења унском обалом, а он хита за њом, не одвајајући поглед са њезиног струка, ни са плећа која

провиди блистава вода која благо шуми не реметећи кротку тишину свечаног дана, кога не буни бучно окретање витлова с водом, која пршти и расипа се у пјени на све стране, ни пуцкање с брда, и лом рада, ни поклици, ни свађе.

и застрше планине; просуше се јесенске кише, и Уна се замути, набуја и прели се преко својих обала, напунише се јаруге водом, а брдски потоци, носећи лишће, земљу и камење из планине, ваљаху се низ водојаже и слијеваху се с хуком у Уну.

Он се испљуска хладном водом, али не могаше да растјера чаму и да заборави пријекор који се будио у њему. Он осјећаше сву студен овог неразумљивог,

Сремац, Стеван - ПРОЗА

»Сад ћу те ошурити!« подподвикне му тек госпоја Каја, па дохвати лонац с врућом водом, а Јова беж’ из кујне. »Нисам ја твоја шефовица!« А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.

Једно дете је дуго миловао по глави док се мало умирило, а једно је, бога ми, морао Пуја и водом поливати да би себи дошло.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Колико сам пута превесео Са друговим' у лађицу сео, Заватио веслом и десницом, Отиснуо с' водом и матицом, Ни се буре ни громовне буке Поплашиле поуздане руке, Кад гром рикну, када муња севну, Тада млађан

громовне буке Поплашиле поуздане руке, Кад гром рикну, када муња севну, Тада млађан понајслађе певну, Север дува, водом пољуљива, Вода бурна у чун запљускива, Вал за валом у часак нагрну, Лати чамац па га и преврну, Све у воду — ао

Оста јадна Мила на земљице, Прискочише њојзи другарице. Па је зови, тари, водом скропи, Докле јадна очи не отклопи И угледа опет бела дана И његова сунца огрејана.

“ мала тица поје, Јер је нема нико да растави: Са тицом би весô певô јако, А са водом тужан бија плакô. (3) Лисни гају, ти за ме нејака Дикојега одгаја полетара, Тамо-амо ја весело скака, Брањен

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Дјед је грдио Петрака и „његов бенасти коњски мјесец“, мама ме је умила леденом водом, а кад то није помогло, пришила ми је двије-три уз образе, па сам се примирио и слатко заспао.

Здесна је шкорави каплар Јово, а слијева помоћни жандарм, Ђурајица Рашула. Пред њима је ракија, бокал с водом и отворена школска свеска.

Тамо је за пола сата већ читав вашар: шерпа с млијеком, хљеб, салама, кашике, ручНици, суд с водом. С дјететом у крилу, коњокрадица гњечи кашиком удробљену средину хљеба и прича: — Е, мој драги ...како ти је оно име .

Сјећаш ли се? — Сјећам — каже путник само покретом усана, јер ту, пред водом, излишан је сваки звук. — Најприје сам се опростио од својих питомих зечева — почиње дјечак.

просиједи путник и себи и свом недораслом саговорнику, смијеши се опроштајно и с разумијевањем над глатком спасоносном водом, која смирено покрива све њихове тајне.

Под том смиреном разливеном водом ћутало је његово дјетињство са свим својим тајнама, несташлуцима и непоновљивим чарима.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

У двориштима поливеним водом, испод дудова и лозинака*, на асурама лешкарају старији луди. Сунце греје и све пржи. Осећа се омарина и велика жега.

Опасао би се, стег’о јаким кајишем појасеве и чакшире, ушио би минтане, и наквасив косу водом он је руком углади и потапка. Али чим пође, крочи, руком мане, све се то раскопча, расклимата и одвеже.

у ћупче, па кад виде да у њему нема више кита, шану јој нешто, она скочи, узе од девојчице оно ћупче и поче прскати водом из њега све остале. Јер која буде том водом попрскана биће скоро удата. И она их прскаше.

Јер која буде том водом попрскана биће скоро удата. И она их прскаше. Под пазухом јој ћупче, задигла шалваре, шамија јој пала, коса се

Шта ти нису радили, само да га замилују са женом, али ништа не помаже. Прскали га неком водом, чини ми се од татуле, давали му биља, водили манастирима и међу врачаре, али он никако да постане разговорнији, живљи

— Ама доста, не плачи. Не бој се. Проћи ће то — храбраше је он натапајући водом бразде и слушајући како она грца, плаче и бунца... СТАНОЈА Цела га је чаршија и доња махала знала.

Марика, зајапурена од рада, ништа јој не одговори, већ, пошто остави тестије с водом које беше унела, обриса руке и руковавши се са мном поче по соби, око Мите, нешто да ради, растребљује: да исправља

— Шта је, Анице? — питају је и поливају је водом. Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца. — Шта је? Да те који није уплашио, шта ли? — Ништа!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Овај рашири силу ватрену и донесе заиста за девет тренутака воде с Јордана. Цареви узму воду, поспу водом по онијем ранама, куд је царевић расјечен био, кад поспу, ране се саставе, и царевић скочи на ноге те оживи.

дознати да ли се заиста више зна кад се наново проживи, па заповеди да и њему одсеку главу, и да га девојка живом водом проживи.

— Здраво, хвала богу, како сте ви? — Хвала богу. Питаше се за јуначко здравље, и путник напуни тикву водом, да би му било успут, па упита овог на коју ће страну, и кад овај каза, рече да иду бар у друштву.

Кад то чује анђео, прекрсти штаком, а поток потече водом као и пре, па онда рече ономе брату: — Није то за тебе; иди ти под крушку, па чувај крушку.

Пошто изнесу хлебац пред госта, донесу тикву с водом, па кад стану пити, а то у тикви вино. Онда анђео прекрсти штаком колебу, и на ономе месту створе се царски двори и у

Кад краљ разумије, пушти га у камару ка ђевојци, а он нареди те је окупљу оном водом. Кад прође дан и ноћ, ђевојка остаде чиста и здрава од губе.

стадоше говорити како се излијечи краљева шћи: — Ваљада нас је — рекоше — неко слушао кад смо говориле да би се овом водом иза нас излијечила. Може бити да нас и сад ко слуша, пођимо виђети.

— Ог мене до бога милога! Ето одоше ми коњи, а ја остадох за водом. — Ајде, море, и ти за коњима. — Не смијем, господару, бог а божја вјера, ја туда за живот прећи!

— Чуо сам да има такових јунака у Сарајеву, који се пуштавају бричити без сапуна и вруће воде, но само студеном водом, је ли истина?

Берберин га намаже само студеном водом без сапуна, па бритвом о послу. Ови момак почне од тешке муке стискати зубове, врцати с усницама и зажимати очима, па

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАГА: Ето, не стоји ми лепо шкуртељка. НИКОЛА: Па обуци оно што ти лепо стоји. МАГА: Не знам, ето, што ћу с водом. НИКОЛА: Опет она. Та иди једанпут, црницо! Еј, куку мени! МАГА: Е, ти се срдиш.

) ДАМЈАН: Откуда је то да човек, кад зло ради, нимало се не стиди; а како се најмање у чему увати, канда га врелом водом поспу.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Спутајте моћне крме, Газите тихим ходом! Опело неко шапћем у подне пуно срме Истопљене над водом. Ту где на дну шкољке, како рече песник, Сан уморан хвата, лежи брат до брата, Леже златне сенке, знакови

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Када бих при руци имао нешто чашу ружице, подигао би је у ваше здравље; овако ћу само са водом! Докле, наздрављам вама, нашој новој олигархији и вашим девизним рачунима — наздрављам вашем тајном злату у

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Поподне светли мудро, старославно, под живом водом с Божијега трона, у жаркој јези Врховног тринома, из чијег вира, уздрхталог вално, тек крхка форма труди се да

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Над водом страши висока брина, вије се стаза низ камен крти, испод ње клепет дивовског млина, кашикар точак хитро се врти: ка

Ово је виле водене крај. Обали другој над самом водом јабука расте са златним плодом, жари се, блиста, драгуљи сами, путника тужног у пропаст мами.

Небо се мрачи у руху мрком, олуја силна долази трком. Док вјетар водом бразда и рије, над малом барком галеб се вије, познаје бурне дане, види Мачак у пропаст лети, па, оштро виче:

На небу зора јавља се сива, по мору капа Мачкова плива. Пусто је на све стране ... Тужно се јутро над водом рађа. Куд ли је твоја отишла лаћа, јуначки капетане?!

Кад вика јекне над бучном водом, лукав се пацов смешка под водом. „О, лењи Тошо, носачу бува, крај ће ти бити тужан и мрк, реп ће ти миши однети,

Кад вика јекне над бучном водом, лукав се пацов смешка под водом. „О, лењи Тошо, носачу бува, крај ће ти бити тужан и мрк, реп ће ти миши однети, слутим, а нека птица у гнездо

Пролећа једног, у јутро тихо, док златан дрен је на сунцу цвао, млин је три пута уздахнȏ тужно, пљуснуо водом, а затим — стао. Смирен је жрвањ још топал био и мирисао на брашно меко.

“ „Зато и ја с њима кличем: Здраво, друже генерале!“ НОЋ УОЧИ ПРОЛЕЋА Пролеће сву ноћ водом пљускало под старом трулом браном, сву ноћ по нашем крову куцкало шљивином голом граном.

“ Шаљу га, веле, копном и водом, стићи ће к нама најбржим бродом, најбоље момче под плавим сводом. Пуна ми кућа шарене раје, двориште пуно веселе

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Људи протерују стазама мазге натоварене вином. Жене проносе на главама велике ћупове са водом. На једној заравни десетак дерана дигли грдну ларму играјући се војске.

У непосредној мојој близини акватично биље диже се из воде. Својим дугим лишћем оно дише ваздух над водом и својим стабљикама воду. Рибе пропливавају кроз стабљике.

и сада одједном звучно издвојен једини, једини је присутан, једини у овој природи, над црвеном крвљу коју губи, над водом, над биљем, у гашењу метеора. То може исто тако бити жена или човек. Снажно створење.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

У корену је посечен празник и сунце као храст паде преко нас. Барјаке смо под водом разастрли и копља су падала по дну као свеће, у реци је гром још синуо и тада угледах своје војнике: не туку се

Други су је тражили према звездама као да је острво и налазили је у кладенцима где с водом родне речи гргољи. Храбро сам поднео смрт, но каква је у томе врлина? Остаде врат мој ко суви пањ у пољу.

Очекујем нови сабор к њему иде можда та девојка што носи чаброве с водом и казује како се зове биље какав труд и звонак говор далеко ли је Ариље?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

А нека црна слутња и неспокојство овлада људима. Господари су они на суву... Али неугодно је имати посла са водом... Бојажљиво се распитују који уме добро да плива... Онда лежу поред пута и зуре у ноћ. — Пази, месец! — вели један.

А музика свира... Али чамци се никако не држе на води. Сасушени на сунцу, а сада расточени, пуне се одмах водом, те их хитно извлаче на обалу, и затињу кучином и вуном.

— Вала, поднаредниче, чим се смркне, идем у село да докотрљам једну бачву — вели Јанкуљ — и да је напуним водом. Сунце се изгуби међу шеваром и свеж ветрић пирну са Саве. Отворених уста дишемо. Али је још видно...

Отворених уста дишемо. Али је још видно... Рајко јечи и вапије за водом. Паљба се утишала, те Јанкуљ изјави да ће ићи за воду, макар погинуо.

Збијени у Мачви, опкољени водом са свих страна, јурили су пукови с једнога краја на други, да би одолели навали. Шуме су исечене, цркве порушене, куће

Пројурисмо кроза село, онда се сручисмо десно, на једну пољану. Пред мојим водом се наједном створи нека гомила. Возари у последњем моменту једва обиђоше и у пролазу видех само згужвану масу од

Други су се већ враћали, претоварени чутурицама напуњеним водом. А позади рова, на једно двадесет метара, протезао се готово паралелно други и овај је са првим био спојен

Одмах се топе. Још тамо где има траве, остаје проређен беличаст застор, тежак и мутан, натопљен водом... Поред осматрачнице прође понеки пешак, мокар и каљав до гуше и замиче у село, тражећи дувана за себе и своје

Ја се још једно два пута накретох преко врата коња... Тада ми лакну. Ађутант ми додаде чутурицу са водом, те испрах уста, а остатком се умих. Сада сам био потпуно трезан, и испричах му шта се догодило.

А киша је лила, па им се цеди низ лице и одело, које је већ давно било засићено водом. Саветовао сам им благим и пријатељским гласом да се врате, док не стигне попуна. Колико да скину одговорност са себе.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

их једна слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким од трешања. Разговор се води само о школском раду.

Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто. — Е положила си испит за домаћицу. Алал ти вера!...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Тај елегантни официр завршио је као генерал Павелића. Пред његовим првим водом парадирао је тада оберлајтнант Мушицки, чврст и црн, са малим брчићима, увек мало насмејан. Уштогљен.

То значи да је много муља и да нам се мрежа сад провлачи кроз морске траве и гмизави живот морског дна. Мрежу над водом држи неколико флаша што плове по површини. Море је прешло у боју дубоког ултрамарина.

Сад, здам да је све у вези, и да покрет милоште моје руке напуни водом горке потоке. Као што, кад рубови долина, увече, задрхте од додира небеса, која се спуштају над њих, то проспе по мени

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Стигнем до обале. Две велике реке мирно протичу и умивају својом водом градске бедеме. Сетим се да ми је отац нешто причао о једном чувеном граду где су наши пролили силну крв, а као кроза

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Као да нас поли хладном водом. Али куд се све чекало сачекаћемо и до сутра. Освану недеља. У девет часова дотрча момак из телеграфа с једном

Полазећи од куће са радницима, чича Пера се помоли Богу, узе стакло са богојављенском водом и сркну из њега три пут, очену гранчицу суха босиљка, што га је донео са гроба светог краља, па је задену за појас,

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине. Не чита, него их, мислиш, гута. Дах му застао, не трепће!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Кости постају еластичније и богатије водом, као што је случај и са другим морским рибама. Кад та метаморфоза буде потпуно довршена, јегуља је спремна за велики

то су неизмерно простране равнице покривене слојем мокрог праха сличног ономе што се добија кад се цемент покваси водом, пре но што се стврдне. Тај се прах ту слаже вековима, а потиче из разних извора.

Такав је, на пример, случај са водом Суецког канала која је несавладљива препона да се могу међу собом мешати организми два мора везана каналом, јер

Експерименти су показали да су течности у унутрашњости ткања дубинских организама, у комуникацији са околном морском водом, са којом се аутоматски, осмозом, постављају у равнотежу, а ова чини да ткања не буду ни у чему измењена спољним

да се из жељеног слоја воде узме и извуче на брод потребна количина воде за анализу, а да при том не буде мешавине са водом других слојева.

се разуме да се, због огромног воденог притиска у дубинама, не може мислити на обичне гњурце, који могу издржати под водом највише 40—50 метара дубине, и то само врло изузетно толико.

и укорењена код урођеника, да ни један од њих није смео скинути набодену јегуљу са копља и пренети је у рупу са свежом водом, коју смо били ископали на обали да би јегуље сачували неко време у животу.

Он путује заједно са трансгресивном водом тражећи непрестано такву температуру, не излазећи никако ван таквих вода. У пролеће, после мрестења, он се налази на

У пролеће, после мрестења, он се налази на пучини Марока и Гибралтара; у мају, заједно са трансгресивном водом, доспева на пучину наспрам Португалије, па крајем маја улази у Гаскоњски залив, пошто обиђе Рт Финистер.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

с пуно сунца, с две големе воде, Где шлепови ниски укотвљени стоје И бродови пуни у даљину броде, Где над мирном водом, у вечери вреле, Бде старинске куле с мрке цитаделе... ''Никад!...

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Хулитеље имена Христова да крстимо водом али крвљу! Тријебимо губу из торине! Нек пропоје пјесна од ужаса, олтар прâви на камен крвави!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије, једнако натеже тестију са водом. И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.

А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.

је тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, која је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала.

Магда, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.

Испраћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.

Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.

са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.

И жене око Софке дигоше се. И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама. И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући заједно са њима. Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.

А Софка је знала да то код ње није. И зато јој теже падало. Готово сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши како заједно са паром гута речи тих песама.

баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча овамо на тершене код Софке и дигнувши руке,

А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обичају, Софка не сме да прекорачи, догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа који ће део од имања,

од пола литре чаше од старинског једва опраног и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Под је застрт био простим, дебелим ћилимом. Пошто се уми студеном водом и очешља, навуче чизме, обуче калуђерске аљине и натаче камилавку.

здрав бити као дреновина цијеле године; жене и дјевојке припремише омаје и свакојака биља (да то у воду ставе па том водом да се окупљу, да их се мане свако зло и неваљаштина); дјечица да се изваља по зеленој пшеници, да се пшена појми и

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Благослови могу да буду озбиљни и шаљиви. Нарочито се често чују кад се напија (Срећан био и куд путем ходио, и куд водом бродио!). Шаљиви благослови дају се обично са злурадом жељом (Синове женио, ’леба желио; кћери удавô — земљу продавô).

бајалице шапућу неке врсте молитава, преклињања и слично. Или се болестима прети водом, ватром и другим средствима.“2 Бајаличка „басма“ је обично молитвеног карактера.

“ (Сузе), „Решето је решетало, / Из решета нешто пало; / Што решето решетало, / То све водом постојало?“ (Лед, град и циганчићи), „Колико је поље намерено, / На њему су овце небројене, / Пред њима је

— рече се у Црној Гори, кад ко учини какво одлично јунаштво. Срећан био и куд путем ходио и куд водом бродио. Срећан ти пут и од њега се похвалио! Срећан уранак, миран данак! Срећна уранка, а бољег вазданка!

Тешко томе кога воде, а још горе кога носе. — Одговори у шали онај који се водом понуди. Штакара на двије ноге. — Одговори се у шали ономе који запиткује: шта?

— Рекла је жена мужу, кад је карао и био што се била један дан опила. Неко пољем — неко морем, неко водом — неко гором, неко у гроб — неко у дом! — Овако је казала баба куги, кад је неђе срела, а куга је питала: ђе су људи?

мало воде захватио и тако више да би начинио, али уједанпут напуни се чанак воде, и млијеко помијешавши се с осталом водом изгуби се сасвијем. Скупи брке, сад ћеш путовати. — Рекао косац гладан кад му је у кашику скакавац натрапао.

И ВРАЧАЊА (да би се остварила каква жеља) ДЕВОЈАЧКА 1 (Девојка, умивајући се рапо ујутру, говори): Умивам се хладном водом, јарким сунцем, и мога драгог зеницом!

Устук мали и големи! Ако си водени, с рибом у воду да идеш; ако си горени, у гору. Зубима ћу да те изем, водом ћу да те удавим; Устук, мали и големи! (и онда забоде нож у земљу). 3 Издат комендат! Устрељниче! прострељниче!

Аласима (рибарима) Све се њиве зелене, а аласке црне, Алас капу накривио, у ме’ану гледи: Чунови му водом плове, а исполци звече, Кесеге му коло воде, а гргечи гледе, Кечиге му њиву ору, а моруне влаче, Сомови му жито

(Наочаре) 128 — У нашега солдата дудук од злата, ко год му приступи, дудук му пољуби? (Крчаг с водом) 129 — У огњу гори, огња се не боји? (Котао) 130 — Цару на глави сједи, а никад не бесједи?

(Ветар) 208 — Брат и сестра родише се, вазда скупа путоваше, један другог не виђеше? (Понедељак и недеља) 209 — Водом иде, воду разговара; гором иде, гору разговара? (Одјек) 210 — Гором иде, не шушка, водом иде, не брчка?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Шта је?“ — „Од мене до Бога милога! ето одоше ми коњи, а ја остадо за водом.“ — „Ајде море и ти за коњма.“ — „Не смијем, господару! Бог и Божја вјера, ја туда за живот прећи.

Како свлак стане горети, одмах њега стане врућина обузимати, а оне га све водом поливај и тако остане жив. А кад га попусти врућина и прене се од сна, он осети смрад од свлака, па скочи на ноге и

да ли се заиста више зна кад се наново про- | живи, па заповеди да и њему одсеку главу, и да га 89 девојка живом водом проживи.

” Кад то чује анђео, прекрсти штаком, а поток потече водом као и пре, па онда рече ономе брату: „Није то за тебе; иди ти под крушку, па чувај крушку.

” Пошто изнесу хлебац пред госта, донесу тикву с водом, па кад стану пити, а то у тикви вино. Онда анђео прекрсти штаком колебу, и на ономе месту створе се царски двори и у

” Кад краљ разумије, пушти га у камару ка ђевојци, а он нареди те је окупљу оном водом. Кад прође дан и ноћ, ђевојка остаде чиста и здрава од губе.

и стадоше говорити како се излијечи краљева шћи, „ваља да нас је” рекоше, „неко слушао кад смо говориле да би се овом водом иза нас излијечила. Може бити да нас и сад ко слуша, пођимо виђети.

Мало времена за тијем постоји, ал ето ти лисице с водом и са травом. Како дође пред кошару стане по обичају на вратима танко говорити: „Кобо, кобилице!

Цареви узму воду, поспу водом по онијем ранама, куд је царевић расјечен био, кад поспу, ране се саставе, и царевић скочи на ноге те оживи.

Шта је?“ — „Ог мене до Бога милога! ето одоше ми коњи, а ја остадох за водом.“ — „Ајде море и ти за коњма.“ — „Не смијем, господару! Бог а Божја вјера, ја туда за живот прећи.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Они који хоће штогод да окусе, то јест од сочива квашеног водом и сировог неког зеља и воћа, а пиће је врућа вода смешана са кимином.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

СОФИЈА (служи га слатким и водом). ВЕЛА (сипа у шољу каву, прави цигару и меће је у муштиклу и приближује). СОФИЈА и ВЕЛА (односећи леген, ибрик,

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Свака башча има свој бунар с преизобилном водом; рекао би да у свој тој земљи на неколако фати дубљине ништа није него вода, коју свако јутро и вече чрез малене

А кад се пробудимо по десетом часу, видимо прекрасни дан и угледамо бело море од смешенија с Водом дунавском, у који после подне и уљеземо.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— А каке су оно тице што лете тамо амо над водом? Онакијех нема у Зврљеву! Повише су од голубова, а оштријех и дугачкијех крила. Сад, гле! гле! гле!

— рече Осињача, а забашури своју забуну кашљем. Цонтрона запоји Чмањка три пута оном водом у којој бјеше гашено угљевље и отиде однијевши за свој труд врч вина.

тури пиштољ за свој коноп, па хитро распори мантију гвардијанову и резну му мишице на два мјеста, па га попрска водом и нареди да га пренесу у собу.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Прште труле замке што нас вечно лове. Гледај: наше главе разбацано плове Утрином и водом, брдом, уз пут козји. Слободни нас пусти ветар целе скида. Велико нам плаво небо прошлост брише.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Лакну му кад уђе у собу која га је увек чекала загрејана, боље осветљена, с топлом водом за каву. Споро откопчавајући гуњ, спусти се на миндерлук с модрим јастуком. — 3на се!

Под њом, повијеном, у плитком дрвеном шафољу с топлом водом њене руке свађале су се с посуђем. Не смирујући руке, она му окрену лице: „Зна ли он?“ „Зна.

Ех, боле сам мислио о његовој памети него што она заслужује. Устали су. Вукашин га поливао водом из тестије. Последњи пут. Брзо се и он умио, бацио ковчег на леђа и пошао за оцем на станицу. После...

Видела га је случајно и зачудила се, била се нагнула над дрвену кофу с бунарском водом, густом од бистрине, и читавог дана га памти и осећа.

шубару на главу, огртао гуњ, из зелене тестије уклештене између колена, као да гуску коље, сам себе поливао и пљускао водом по лицу.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

« — Умиј се водом из потока! — шапну јој. — Прогледаћеш! Сребрна плесачица замочи главу у воду и кликну: — Па, ја видим! Видим!

— Ко си ти? И чега да те ослободим? — дечак се трже. Испред њега била је ливада поплављена месечином као сребрном водом. Изнад ње, као сребрни чамац, пловио је у струји месечине врх планине.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Онда би искрсавао тај Турчин, стражар, са светиљком: благих очију, заливао је водом из легена земљу под Јевремом, да буде што влажнија, што хладнија, да му се кости и жиле што пре згрче.

Натенане су му савијали кости, пекли удове, напајали га затрованом водом. Најзад су му набацили онај спасоносни гајтан.

Рига је радије остајао на палуби, сам са ветровима, небом и том непредвидљивом водом. (Стражаре није примећивао.) Слушао је, у себи, немир који ће ускоро, слутио је морати да се стиша, и пре тог коначног

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ј. Дучић ЛXXXВИИИ САТ Дан болестан, мутан, небо непрозирно. Над безбојном водом мир вечерњи беше. Часовник невидљив негде изби мирно; Тад потоње руже лагано помреше.

То се буде гробља под широком водом! Почиње опело... Ноћ под црним сводом Шуми псалме, палећ' свеће у висини... Ј. Дучић XЦИИ 5 Виторог се месец заплео

Прах сунчани трепти над испраним песком, И сребрни галеб понекад се види, Светлуца над водом. И миришу хриди Мирисом од риба и модријем вреском. Све је тако тихо...

„Хајд'мо - ја рекох - „Тимоковом врелу! Ено окомка крај обале ове! Ту ћемо сести окружени водом, Слушати жубор и сањати снове!“ „Не“, - рече она - „страшим се тог врела! К'о гробни задах да их њега пири!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Коцита ће плачевни валови тамо потећ са водом нечистом мученија неба отпадниках, а за њиме Флегетон и Менте са љутошћу ада неситога; међу двије противне стихије

Мир ћу груби овај Земља назват. Биће она водом изобилна, цијела ће бити засјејана разног рода произрастјенијем; на њу ће се животне породе, у воздуху, води и на

са проклетством тамо оплакују у сузама и у риданију; нек тијела своја препитају са билијем и њиним сјеменом, водом хладном и са животнима.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Како и где?“ „Е, сад ћу ти показати.“ Демокритос оде у своју кућу и донесе оданде један земљани ћуп, напуњен водом, и један дрвени чанак пун чисте соли.

О томе сам се уверио помоћу кантара. „А шта се десило са водом? - И она се разделила у ситне делиће, ситније но иједна кап и дигла се у ваздух.

брајко“, рече му један од другова, „живот ће ти, сам од себе, припремити кључало купатило, а затим те полевати леденом водом, док се не рашчвариш као попара“.

У том правцу далеко се одмакло. Механичар Ктезибиос конструисао је поуздане часовнике, покретане водом, а велики геодет, физичар и геометар Херон Александриски правио је одличне апарате за премеравање дужина и углова; у

Нареди да му се спреми када, напуњена свежом водом из извора кримитских брегова. Пошто је скинуо своје одело, Архимедес закрочи у каду да се у њој испружи.

Да би, дакле, одредио запремину круне, потребно је заронити је у суд, напуњен до обода водом, па измерити онај део воде који прецури преко обода. Да, у то не беше више сумње.

Но сада, када су Римљани ушли у варош, они ће га поново водом напунити; зато се морамо пожурити. Баш поред моје куће налази се једно окно којим се улази у олук водовода, ту ћемо

Тај део апарата обухватио сам левкастим судом, напуњеним водом, да њоме спречим свако сувишно отицање ваздуха“. Узех његов цртеж у руке и погледах га.

„Тако је. Ја сам онда мислио да је врло лако из бурета испразнити ваздух. Напунио сам то буре прво водом, а његовом доњем дну наместио шмрк за воду и почео да је црпем.

спроведох је кроз прозор првог спрата своје куће доле у двориште у чабар који је стајао на тлу дворишта и био напуњен водом. Вода се попе из тог чабра и напуни мој испражњени реципијенат.

У соби у којој се породица била окупила налазио се један часовник, покретан водом која је, кап по кап, цурила из једног малог отвора и, падајући, својим ударцима правилно покретала казаљке сата.

Напуните молим Вас, ову посуду оксиженом!“ Масело напуни ту посуду до горе водом, поклопи је стакленом плочицом, обрну је и стави је, у том положају, у једно корито напуњено водом.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

А доле, у равни дави се варош у потопу магле, и само штрче кипариси и џамије, и пропињу се као над водом високи кровови с димњацима, као у поплави.

да гледа овог човека и да га загрли и да му каже: ето, равно четири ноћи шибају га да не спава, дрмусају, поливају га водом и ударају нечим у слабину и пеку му табане кад год им се чини да ће заспати.

Она је испунила водом свој бљештави суд, па журно ишчезла за вратима доњега стана, али се вратила одмах, застала непомично, и у заклону

је наш батаљон вршио самосталан задатак у Љуми, поручник Гавриловић био му је придодан и засебно је командовао једним водом своје батерије. Тај одред тада није на задовољство извршио свој задатак.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Чине као кад се умивамо из лавора: пљускају се увијек оном истом водом по образима. Они су причали и причали, а моја се пажња неопазице ископчавала.

Шљунак на стазицама пискутао је као послије кише, натопљен морском водом којом су гасили пожар. У зраку је још лебдио мирис ароматичних уља и пржена шећера. Све је било обављено без нас.

Треба се свакодневно умивати сумњом, као водом. Да, пријатељу. Једна сама основна полуга, једна сама унутрашња жица, то је ипак премало, пресиромашно.

Нека мноме протјечу осјећања, нека забљесну осјети као рибице што сребрнасто стругну водом па нестану. Голо осјећање бивствовања. * Да, нека потраје тако, нека само потраје тако!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му пандур, па изиђе и забрави врата. Ово последње објашњење као да није ни

Саже се под један трн и стаде да чека. Сељак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неколико пута хладном водом, па онда полако пређе поток и ступи у поље.

Очи му се засветлеше неком необичном радошћу, и он гледаше, не дишући, како се Станка сагнула, па кваси хладном водом своје вреле, једре образе.

Она баци пушку пред Ђурицу, обрте се хитро и једним мушким скоком прескочи речицу; узе судове с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, који иђаше на воду.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Та је земља сва опкољена водом, па ако ко и пређе воду и на земљу корачи, тога ти њени џинови одмах осете и свег растргну.

Овај рашири силу ватрену и донесе заиста за девет тренутака воде с Јордана. Цареви узму воду, поепу водом по онијем ранама куд је царевић расјечен био. Кад поспу, ране се саставе, а царевић скочи на ноге те оживи.

Виде дивови да му не могу ништа, па се другу ноћ договоре да га прелију кључалом водом. Но старац опет учини као и прву ноћ, а кад дивови поново заспу, старац уклони самар а он леже на оно мјесто.

дознати да ли се заиста више зна кад се наново проживи, па заповеди да и њему одсеку главу, и да га девојка живом водом проживи.

Кад краљ разумије, пусти га у камару ка ђевојци, а он нареди те је окупљу оном водом. Кад прође дан и ноћ, ђевојка остаде чиста и здрава од губе.

— Ваљда нас је — рекоше — неко слушао кад смо говориле да би се овом водом иза нас излијечила. Може бити да нас и сад ко слуша, пођимо виђети.

Мало времена затијем постоји, ал̓ ето ти лисице с водом и са травом. Кад дође пред кошару, стане по обичају на вратима танко говорити: — Кобо, кобилице, отвори ми врата;

Шта је? — Ог мене до бога милога! Ето одоше ми коњи, а ја остадох за водом. — Хајде, море, и ти за коњма. — Не смијем, господару, бог и божја вјера, ја туда за живот пријећи.

ЕРЕ ПОЈЕ ВРБУ Ишло дванаест Ера путем, па дођу на неку воду, и ту угледају криву врбу нагнуту над водом. Онда ће један рећи: — Ене, другови, ожеднела она врба па не може да дохвати воду. Хајде да је напојимо — севап је.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Да л' сте с Југа родом? Кад бисте ми рекли, маленкост би моја: — Купајте се, госпо, често ладном водом. Али шта му драго — ја пожаре волим. — Ватру који гаси, тај се и опече; — Сад се клањам, госпо; видећу вас, молим?

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Иначе, био је убеђени ”хидропатиста” и одушевљено је пропагирао лечење водом уз одговарајућу дијету и потпуно уздржавање од алкохола и дувана.

Своје учење је успешно примењивао у свом заводу за лечење водом. Посао му је ишао добро, а завод му је био веома познат.

Ћипико, Иво - Приповетке

простране пучине по којој лагано плови барка и носи у непознати крај онога морнара што га је она јуче, жедна, до сита водом напојила...

Чујеш ли, опаки гријешниче: само његов осјен! Али хоћу да се боље изразим: као што се водом гаси онај наш обични огањ, тако њиме могао би се гасити онај страшни паклени, што је теби праведни бог намијенио!

Илија и комшије мирно гледају како жена дреши конопац са живота му, и после како му водом испира рану на глави и брише му згрушену крв са образа.

Окупише се око њега радници. Шкропе га хладном водом, и то поможе: маче се, отвори очи и дође к себи. Најпре гледа уоколо као у чуду, — не зна шта се то с њиме догодило; а

Заробљени Арнаут, везаних руку позади црвеним широким појасом, пред водом паде ничице и, прилегом, халапљиво сркну неколико гуцаја, па се нагло окрете, те у страху хвата поглед српском војнику

—затежући одговори заробљеник. —Рат, брате, рат нема душе! — рече Миливој за се. Арнаут, онако пред водом, клечи. Погледа у земљу и затражи хлеба. —Зар си гладан? —Гладан! Миливој седе.

И слано је, не ваља пити! Ваљда на њему не поје стоку? Сироти волови! Жена се над водом слеже и захвати крчагом. Миливој не може да је загледа у лице, јер је заклоњено широком марамом.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

уломом по средини: (1) „А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, ↓ те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и богзна шта се учинило, можда читава кућа запалила”;

који повија кишу, по рекама, лађа Аранђела Исаковича, пуна коња, што беше на путу, преко, к Турцима, би захваћена водом и преврнута”.

Догађај очигледно служи и за мотивисање доста необичног опажања: „Кад се преврну чун, зидине Београдског града, над водом, из вртоше се и, за часак, у очима му остаде само небо”.

трчи по гунгули и пуца из пиштоља, идући према Мајнцу, или зидинама Лујевих утврђења, која су се јасно оцртавала над водом, док убијени падају и остају на земљи; и други који мирно, као сенка, корача крај њега и гледа и ћути.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Политика уме ловит’, Уме вешто словословит’, Уме с’ вити и довити, Водом јахат’, сувим пловит’. Политика уме копат’, Ломит’, гулит’, сећи, цепат’; Политика уме претит’, Уме гладит’, уме

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

О тужни северу тела небо од четири ветра претвори у пару над широм отвореном водом која је разнела таму ока по целоме телу. Жару невесели када песме у мени пронађу мрачно обиље што ме мори глађу.

са будућношћу Истраживачи под земљом, у смрти, војници и рудари Истраживачи у ваздуху, певачи и икари Истраживачи под водом, песници несвеснога Тражите, нађите, претражите сва блага, Све могућности и сва имена свом Југу Који саветује

Сунце је болест и слабост је стрела У сну одвојени водом док се мрзну. У висини ватре хладно је без тела. Ко поједе своје срце тај се дрзну Да песник буде пределу без

Краков, Станислав - КРИЛА

Логор се будио. — Посилни... Војници су цикали и пљускали се хладном водом. Конопчићи од шатора затресали се. Нове чупаве главе помаљале се. Кувари су вукли на моткама тешке казане са водом.

Конопчићи од шатора затресали се. Нове чупаве главе помаљале се. Кувари су вукли на моткама тешке казане са водом. Јутро. У трави су ћурликале жуте препелице, куварска магарад су њакала, а чупаве војничке груди се нечем радовале.

Командант је наредио да се уз школу, а ту је становао, ископа заклон, и да се у зору пробуди. Потом је опрао хладном водом ноге, и опет легао у кревет са даскалицом. Потом је одједном зажмурео и захркао. Тога вечера је пио много вина.

И умирали. Прљави сељак је терао путем мршаво магаре. Прошли су кроз село, на газу су испљускали кола водом, и сада су ишли неравним каменитим путем. Једна је гума пукла, и кола су стала.

Само је тамо била радост. Велики бели брод је ишчезао, само се његов дим још вукао над водом. Са мола се један по један од тужних губио. Већина их се потом опет нашла код ”Флоке”.

Петровић, Растко - АФРИКА

млечне даљине мора и небескога азура, у коме као бели пожар гори сунце, оних које јатима излећу, ситне, и лете над водом, све док им се крила не осуше, оних које наше очи не виде. Брегови банана; гри–гри на све стране.

Насред трга врло млада девојка прска своје голе груди, голе и чврсте, пре но што ће дићи суд са водом. На покривеној пијаци лечник продаје гомиле корења, брегове ђинђува, афричке шафранске и индиго боје.

дрвени полукружни мостови, што све као да личи, са свеже зеленим пољима, урођеничким кровињарама, растуреном водом, више на пејзаже Тихога но Атлантскога океана.

На дну крокодил изгледа успаван и полумртав, хипопотам потопљен водом; ноћу, човек се близу њих сети геолошких доба када су се џиновски гмизавци вукли шумама осветљени месечином и када је

До пред подне скоро небо је тешко, сумрачно, од силних испарења; над водом врела и загушна пара као у купатилима. Ова убиствена светлост облачног екваторског неба уништава фотографске плоче

Тако се разочарано враћам кући. Јутро студено толико да се, сасвим преко воље, преливам хладном водом. Таман сам се обукао у најлепше бело одело којим ћу изненадити госпођу Беде, кад ми њен бој донесе писмо.

Неколико сати раније ја сам први пут у животу чуо за Ман. Ујутру поливање водом од које се јежи. Кинин. Доручак обилан као да се руча. Дуги разговори са госпођом Франсис Беф.

Фетишер је изнео неки кавез са тигровом мачком у њему, играо око овога, певао икантације, умио се водом са нарочитога извора и после тога обишао све своје сељане у круг, разгледао их дуго, и означио тро јицу као кривце.

Последњи окрајци џиновских шума, оних страшних шума у којима је вечита ноћ, огледају се над водом. Наги дерани ускачу у пироге, грубо утесаним у стабла, и полазе на риболов.

“ за час се више није чула иза нас; већ само покаткад који наш корак под звездама. Ујутру, док се још поливам хладном водом, сувише хладном у ова хладна јутра, Н. долази да види да се нисам успавао.

На речици у дну густог растиња, међ жбуњем, голе и мокре, тетовиране, жене пуне огромне канарисе водом. Ћупе су џиновске и јединствено ишаране. Вода се слива низ облине канариса и низ савршено нага женска тела.

тумачу, — да су спремни да кроз десет минута идемо даље. Људи остају лежећи крај калбаса и канариса са водом; гледају нас ћутећи, а онда један нешто каже. Тумач преводи: — Он каже: „Не иде се!“ Н. само пребледи.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Ту чивитарску, каишарску крв! Кол’ко да нађеш згодан изговор, Сву драгу ноћ си коњски радио Да сопствен чамац водом напуниш. „Па ето, вид’те!... Нема чамца! А ја бих драге воље возио!...“ Е, хе, та знам те ја!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Гле како лежи овај кукавац, до њега тиква с водом, а у пешкиру комад хлеба и прегршт кувана кукуруза; ово није низам. А гле, другога Черкеза. Да дивна, вита стаса!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

После два часа лутања и спотицања преко мртвих и кроз читав рој од куршума, вратили су се са водом... Мислио сам тада, а и данас ми то пада на памет, како наши људи имају чудну моћ да се снађу под разним околностима.

Шињел ми је био сав натопљен водом и већ сам се ваљао у блату. У неко доба наиђоше и телефонисти. Тек су малопре успели да ухвате везу са командантом.

Јаој, мајко!“ Бојовић се довуче до мене и полако проговори. — Видиш онај ћувик лево. Чим падне мрак, иди са својим водом да га поседнеш, јер нам отуда могу заћи за леђа. Тај ћувик био је удаљен од нас око три, четири стотине метара.

Обузео ме је сад страх да Бугари не потисну остатак чете, који је остао десно од нас. У том случају ја бих са целим водом био заробљен. Чим тамо отпочне паљба, ја са напрегнутом пажњом ослушкујем.

Кад је видео погибију моје, а нарочито друге чете, он се реши да не прелази. „После вас ни риба водом није могла да прође“ — говорио ми је.

Поред њега лежале су пуне чутурице са водом. Враћао се у ров, па сео да се одмори и присетио се родног краја. Кад ме угледа, он стави свиралу у џеп и дохвати

— Где вам је командир? — Господине капетане, командир је на суседном положају са првим водом. Овде је са нама био господин поручник Бранко, али он је погинуо. Пред командиром појави се један наредник.

И он нам одвуче женску. Иначе да не беше њега, она остаде. Војник стави на сто јагњеће печење и флашу са водом. Капетан узе флашу и окрете се према светлости лампе. — Ово неко нарочито бело вино?

Драгиша оставио свој кофер и показује нам флашице са колоњском водом. Као да први пут удишемо мирис, сипамо течност на руку и размазујемо по коси.

Морао је неколико пута да испразни хладњак, и наново да га напуни водом. Јер сада настаје још већа узбрдица. Напунили смо и наше чутурице, и термосфлаше, да бисмо уз пут доливали воду, и

Шофер опет заустави. Гледали смо забринуто у мотор. Затражио је и наше чутурице са водом. То су биле последње резерве воде. ОД сада ћемо са неспокојством посматрати само термометар на мотору.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Одзив мени из горице с плачем одговара, Зефир ми се међу лишћем на жалост претвара. И потоци с хладном водом сви са мном уздишу, — Проливајте, очи моје, горких суза кишу. 1793.

оштро прети, Сећајте се — ето зиме, деца ће вас клети, Без топлине течност мерзне, овде ко у Нишу, И потоци хладном водом сви са мном уздишу.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Срце је гађô — Ма није, дете, било суђено Да тако млађан живот изгубиш, — Ево ти листак од жиловлака, Перући рану водом смлаченом Њега ћеш трипут само привити — Зарашће рана... А њим сам многе И опасније ране лечио...

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

— И отворише им се очи. (Матеј ИX, 29, 30) Глас је Господњи над водом. Бог славе грми. (Псалам 29, ст. 3) Благо народу који зна трубну поклич. (Псалам 89, сг.

Спутајте крме моћне, Газите тихим ходом! Опело гордо држим у доба језе ноћне Над овом светом водом. Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата И на мртве алге тресетница пада, Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,

У име свесне поште Клизите тихим ходом! Опело држим, какво не виде небо јоште Над овом светом водом! (1917) СОНЕТИ И О, стара је прича да носимо маске И сви да смо глумци бољи или гори И за лаж да Господ сам

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

АНЂА: Па лепо, 'ајд' да разговарамо људски и паметно о томе. МАРИЦА (дочепа флашу с водом. Одлучно): О чему? О коме? АНЂА: О... Ђоки! МАРИЦА (остави флашу): Ша да говоримо?

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Мине он као сен: и тлом куд прође он, рођени не зна га траг. ВРАЧАЊЕ ПРОРОЧИЦЕ ИЗ ЕНДОРА Ом. Ом. Ватром и водом, Речју и дахом, Погледом и слухом, Сломи везе твог корена, Скрши печат што затвара урну, Појав’ се, појави.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

). Мирисање сувог б. помаже очном виду (ГЗМ, 6, 800). Водом којом је гашено угљевље и у којој је стрљан б. запаја се уречено дете (ЖСС, 301). Б.

кора, утуцана, саставни део облога за жену кад је боле сисе (ЗНЖОЈС, 9, 49). Водом у којој су прокуване б. жиле испира се место оболело од црвеног ветра (СЕЗ, 40, 233).

Вид се сматра као сигуран лек од очију, и због тога га на Видовдан бацају у воду и том се водом умивају (ібид., 373; СЕЗ, 14, 67.

У једној народној песми спомиње се да испод в. виле воде коло (Софрић, 69). Водом у којој је скувано лишће од в., трешње, јагоде и љубичице испирају главу они којима опада коса (СЕЗ, 13, 1909, 361). В.

(СЕЗ, 19, 93). Ако су је »савладале бабице«, онда се треба да окрене истоку, па је у три пута полију водом која је донесена са реке у коју је (поред осталога) метнут и з. (СЕЗ, 19, 99). ЗЕБРИЦА Мауерпфеффер (ѕедум ацре).

зауставља се крв кад се извади зуб (ЖСС, 320); да би жена лакше родила, завајају је водом са срцем из зове (ЖСС, 193); з. кора је лек кад се забоде трн под нокат (СЕ3, 40, 235); з.

У селу Кулине (околина Ниша) постоји свети извор, и поред њега јавор, о који болесници, пошто би се умили изворском водом, вешају пешкире, мараме, крпе од одела, конце и сл.

Остало се ради као и у Срему. Болесник се, поред тога, заложи медом и напоји водом и вином. Коме јасенак није начет, неће оздравити. Често болеснику вила саопшти лек у сну.

Кукурек. К. има у себи извесну супранормалну снагу. Њега додоле мећу у котао с водом којом прскају чељад (Караџић, 3, 1901, 204). Када се с пролећа јави к.

Против шуге ваља се купати у води у којој је био потопљен корен к. (Караџић, З, 1901, 222). Од зубобоље перу се зуби водом у којој је скуван корен од к. (СЕЗ, 19, 222). К. се нарочито радо употребљује при »затрављивању« коња.

К. каша употребљује се за топле облоге (ГЗМ, 12, 1900, 150). Ко има жутеницу, тога купају неначетом водом у којој је био потопљен црвени к. (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 163); три зрна црвеног к.

је сродна са »лек« (Беговић, 229). Девојке на Божић преду жицу на л. младицама које су тога јутра пре сунца с водом донесене. И те младице зову се бадњак (Беговић, 89 и 96). Према веровањима нашег народа, л. је и дрво мудрости, знања.

Ћипико, Иво - Пауци

Локве, гдје се вода између стијена сакупља, безмало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.

— И љутит, гунђајући, отишао би старац к мору. Да се никому не моли, Мрсе се задовољаваше „ боцатом” водом, што извираше близу његове спиље из овеће рупе.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

каце биле празне с мало устајале водурине на дну, уместо да буду до врха пуне бистром, хладном и пенушавом изворском водом која разгаљује упаљена, сува непца и струји низ грло као божија благодет.

Па да, све је редно: жена је дочекала свога мужа, посула га млаком водом да се окупа од прљавштине и крви, извадила из ковчега чисто рубље, помогла му да се пресвуче и сада га онако чистог и

измаљало црно дрвеће с белим жилама, шћућурена најежена бића, паперје магле што се у хропцу вуцарала дуж обала и над водом, све је то било предсказање смрти; једино је спруд песка живео и радовао се и мени се тада учинило да свако зрнце

На Ђавољи клик још нико се није испео. Људска нога онде није крочила. Пљускам се по лицу и грудима свежом изворском водом, гргољам и штрцам је кроз зубе.

После се све одвијало сувише брзо да бих ја то могао да разумем. Најпре је она њега пљуснула водом. Нагнула се мало у страну, захватила у длан из вира мало воде и пљуснула га по лицу. Ето. Озбиљна жена. Властелинка.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Ритови, њибе и врбљаци Наоколо се шире свуд, А кад се поглед водом баци, До спруда пешчан стоји спруд; И чак далеко, сред планина, Где прибежишта тражи звер, Кâ горда слика исполина У

Дигнувши напитог кмета, под орах гранати оде, Скиде му одећу горњу и онда донесе воде И хладном водом га поли. Кмет само издиже веђе, Па онда истија тако у страшно хркање пређе, Да заспа кô мртвац прави.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

собе са широким меким креветима, у купатилима, каде обложене јасписом; поред кухињских просторија, рибњак са морском водом и рибама и раковима.

Рибе, уловљене у Дунаву, долазиле су, непосредно оданде, право на ватру. Најтеже је било са пијаћом водом: бунарска није ваљала, а дунавска је била толико замућена да се морала цедити кроз филтер, образован од великог ћупа и

Предузео сам да том резервоару дадем такав облик да, напуњен водом, буде у свима својим деловима и правцима подједнако напрегнут, да има, дакле, свугде исти отпор и савршен,

Поток ју је оквасио водом. Она се котрља, расте и носи у себи све утиске свога пута, историју свога живота. Котрљање ове лопте снега, то је

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Улази Стана, уноси све што треба: свећу, кадионицу и жар, тањир са водом и босиљком. МИРОН (кади. Затим »Благословен Бог наш«... и чита нечујно.

МИРОН (кади. Затим »Благословен Бог наш«... и чита нечујно. Потом узима босиљак и шкропи водом по соби, око себе, а највише по Ташаниној глави). (Услед свежине воде, Ташана се сасвим умирује.

ТАШАНА (једном руком грлећи га, придржава Парапуту, другом га прска водом по челу и лицу): Напиј се мало. (Узима од Јована тестијицу и меће на уста Парапути да пије.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

После два дана вратио се стари у благодејање, са два мала сандучића ствари и с богојављенском водом. Слабости су нагло опхрвавале новог благодејанца. Квасио је светом водом и очи и уши и срце и ноге и руке.

Слабости су нагло опхрвавале новог благодејанца. Квасио је светом водом и очи и уши и срце и ноге и руке. То га је умарало, па би тек једно или друго заборавио.

На жалост, између та два мира никакве везе. Небо се у том крају не сече са земљом, водом, и људским стаништима. Оно лебди отсечено, далеко, туђе.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

— (по Вуку = стабарка, у Срему) бућка, бућкалица, дрвена посуда где се мете, бућка масло; (код Домановића) буре са водом за расхлађивање и кондензацију алкохолне паре при печењу ракије ТАКИ (покр.) — одмах, сместа ТАРОК (нем.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

скрива и открива Студену провидну истину На дну ове воде Сија биљурна вучја глава Са дугом у чељустима Умивање овом водом Лечи од сваке смртобоље Гутљај ове воде Од сваке животобоље Бистро око у камену Отворено за свакога Ко црну своју

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Девојка од порцулана имала је једну лепу особину: кад се упрља, може се убрисати или чак и водом опрати. Отуда и долази, ваљда, да се код тих порцуланских девојака никада и не виде мрље у животу.

Било их је још врло много. Колико сам пута, на пример, нове новцате очеве ципеле везао канапом за ушицу, напунио водом и вукао као колица.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Научило за турског земана да роби, а сад не може. Онај мали Арнаутин принесе суд са водом. Стари скиде кондуре и у присуству нашем поче да пере ноге... Најзад опра и руке.

Најзад, ускликну од среће. Нашао је пакло чаја, те нареди да се пристави казан са водом и скува чај за официре и војнике. Али ко ће да нађе воду на врху ове планине...

дугачке трепавице сенчиле су њено лице... Најстарија дохвати судове са водом, и пођоше. При пролазу оне црне очи као да ме ошинуше. Устрептао, чекао сам неће ли се окренути. Застадоше.

Командир те батерије није се хтео повући, но са једним водом штитио је повлачење наше пешадије. Наши су измицали један за другим као гусенице.

Смејао се. — Воуѕ éтиез тгèѕ гаі!2 — говорио је смешећи се и трљао моје лице колоњском водом. Рекао сам му нешто у знак захвалности. Онда сам се мало придигао да расхладим леђа.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

ноћ кад све спава, Док звездани слап слива се на жито, Јулије Цезар, мој пријатељ кроз векове, Погледом ме као светом водом крштава, И припрема на дела јуначка. О пролеће дивотно, све са тебе полуди!

Хтео бих умити га свежом водом још једном, Ал залуд (не могу више помоћи ни покретом, ни сном). То тада почех да дишем правилно и дубоко: Мало спаса

жуђаше да ме види; Погођен мојом патњом, седе и плакаше, Он, који негда рече да ми на срећи завиди, Тешком, студеном водом тихо ме сад умиваше: Некад смо се, ко дечаци, по истој речици гњурали, А затим, под врбама, за истом девојком, плакали.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Радана низ леђа као да неко прели леденом водом. — Како сам те могао звати, кад не знам ко си? — заврте дечак главом, а човечуљак се насмеја и пође ка дечаку.

Мајке у кући није било. 3атим је угледа како издалека носи посуду с водом, сва повијена од терета. »Време би било да почнем копати бунар!« — помисли.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Око икона ките сувог босиљака од шкропења светом, крштеном водом, и венчићи од духовских црквених трава. Под је застрт великим ћилимом са везеним Соломоновим словима.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

листом зачиниле; онђе Марко окренуо Шарца, с њега сјао, за јелу га свезô, наднесе се над бунар, над воду, над водом је лице огледао, а кад Марко лице огледао, виђе Марко кад ће умријети; сузе проли, па је говорио: „Лажив св’јете, мој

Кукају ли сиње кукавице? Има л’ траве око воде Саве? Иду л’ Савом водом болозани? Сију ли већ Турци лубенице? Намећу ли Шокци воденице? Је ли веће јање за заклање? Може ли се по гори ходити?

Старовлаше Павле, зелене се лугови посавски, и кукају сиње кукавице, има траве око воде Саве, иду Савом водом болозани, сију веће Турци лубенице, и намећу Шокци воденице, јесте веће јање за заклање.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Ево ти степеница па се извуци. — Нећу! Куд је упао у јаму, туд је Стриц поквасио и тур у кујиној здјели с водом, па га је сад још више било срамота да се покаже напољу, пред Луњом.

неко грање на које је нагазио одједном с праском попусти и пољар се стропошта у кујину кућу, бубну право у здјелу с водом и тек ту доврши започету реченицу — ... пропали! Истог тренутка одјекну страшан арлаук.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

уједно с оном блудницом женом на Христову прилику коме год свештенику или путнику, из далека госту, опрати ногу ни водом, а камоли сузами својим, и меште својих коса, бар крпом да отрем.

Ја ти у томе не чиним кривде нити ти што заносим, него промену од тебе иштем. Припи ти к мени из бунара студеном водом, а ја ћу пак напити к теби вечним здрављем.

Ево, твој и мој створитељ с телом је к теби дошао... Од света јасније сунце у Јордану се купа, те се умива с водом — и ватра у води се разгорева.

И тадар се је крстила с Христовом крвљу и водом кад је Христос прободен био и два млаза — крв и вода — истече. А откуд она глава онде дође (само гола кост!)?

А откуд она глава онде дође (само гола кост!)? Кад сав свет водом потопљен би, дигла ју је из земље била вода, претеривао ју је ветар овам, онам по води, и онде је донесе.

Зачуди се о тому и полакоми што се оно свиде и таки сметну са себе оружје и одело своје, потрча онамо водом к њима и паде ома њему на главу виђено се она коруна небесна.

Утом дође из града жена за воду. Кад захвати воде из бунара, запита од ње Христос дати му тестију с водом, што ли је било, да се налије.

сам може ходити по води, тако и другим врстан је то даривати да могу с његовим повељивањем одзгор држећи се ступати водом! А друго пак, и жељаше хитро се, пре осталих апостола, код њега наћи...

Виде јер га обдржа: не пође му нога дубље доле у воду. Оде тако водом њему се приближујући. Ето ти, тим махом, јачи и већи ветар духну, узе га море с таласом њихати врло горе, доле.

И једанпут, идући му водом, потопи се лађа и све му до новца оде из руке и његово и што је туђе било код њега. Пак саде лежи затворен у тамници

Добро је врло кратко, а зло је сасма дугачко. Док смо, да смо. Посеј мало да ти много роди. Сваки пливач водом, близу је утонућа. Удовичке сузе преко божијих дланова теку. Бог и веђама гледа; његове обрве истезују људске снове.

Ко се заповеди боји, тај не пати и здрава су му леђа. Бог венца ником на празно не даје. Сузами ка из кабла с водом. Што не може морска дубина загасити, то трне мала суза. Поред суха дрвета и сирово гори. Вид коња плаћа.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.

Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет година радио.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности