Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
! — Децо наша, зар ми самохране да се бијемо! А једна отворила вратнице и виче: — Народе, војско, носи, носи све, боље ви него непријатељ! Али војници пролазе погнуте главе и нико ништа не узима.
Народ је на путу галамио. — Куда, војско? — виче нека жена. — Зар нас жене остављате да се бијемо! Али ни ми сами не знамо куда идемо, и докле ћемо.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« растеривала. А био је сила онда. Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо! Силна војско! Цивили напоље!« а свет бега. Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Зар на сељаке, Србе, поштене грађане што бране своја права, зар на своју браћу и очеве? Чујеш ли ме, војско? — Аћимов глас се губи у вреви пушчаних окидача.
Пре него што је стигао да исправи своју стрељачку грешку, официр паде и крикну: — Пали у месо! — Не, војско! Станите, децо!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Чеда муза, одабрана војско ума, ја ћу са вама да васпоставим царство Александра Великог! „За то сам вас из свих покрајина тог некадањег царства
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
будна стражо, што у мрачну даљину упиреш брижне испитујуће погледе и ослушкујеш сваки шушањ ветрића; за тебе уморна војско, што сад у дубоком сну под ведрим небом одмараш своје уморне кости.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
од поготка стари лавор којим се штитила она домишљата стрина, а однекле из близине зачу се дрека пољара Лијана: — Војско, повлачи се! Побише камењем! — Напријед, нема повлачења!
Запуцкета и плану лишће и сасушена папрат, диже се увис лаган дим. — Навали војско! Непријатељски логор гори! — кликну кнез Ваљушко. Један по један дјечак падали су у шаке нападача.