Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
У МРАКУ 93 ЧЕЛНИК 94 СИНГЕР 96 ПРОРОЦИ НА КОСОВУ ПОЉУ 97 БАЛАЧКО ВОЈВОДА 98 ТРИ ВЕКА У ОБРЕНОВЦУ 100 УЗИМАЊЕ УЖИЦА 101 ДРУГИ ЈАДАЦ 103 МИШУ 105 КРУНИСАЊЕ БУНДЕВЕ 106 ТАМНИ ВИЛАЈЕТ 110 ИСТИНА
Кажу нама, који знамо да је већ било. БАЛАЧКО ВОЈВОДА Једе, гледај га како једе, не једе само рукама, него и ногама, с говеђине се на овчетину баца, меша посно са
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
године постао војвода). Како се Србија наново побунила, он пређе у Србију, и књаз Милош учини га одма војводом, но он јуриши са Дринчићем на
нације као краљ, а добро се пази са принц-Карлом, а принц Карл сада је над свом војском у нашем царству најстарији војвода. Пишите њима двојици или генерал-команди у Варадин, не би ли се за вас подузели; молите се”.
— „Ене га сад! Ја не кажем да си неверан мени и народу. Но кажем да си луд. Зар ти је мало други̓ људи, макар и војвода, да шаљеш, а не ти собом да идеш сам” итд.
тројицу, турске удворице, који воле Турцима него својој браћи Србима; а ово нека буде (руком на Милоша Стојићевића) војвода Милош Поцерац, Милошу Обилићу на место!
А ти, војвода поцерски, ако моје заповести не испуњаваш, овим ћеш трагом проћи.” Поклони се Милош и пође му руци; он не даде руке,
бригу носити, а наипаче о својој нахији; да ће свакога праведнога заступати и бранити, а крива, био он комендант, војвода, буљубаша, поп или калуђер, или кмет, без разлике и лицемерија, кривца великога за његова дела у синоду јавити, синод
месеца, Никола Мариновић, Земунац, бивши добар познаник, а можно да и ортак покојнога Милана Обреновића, поручи да војвода Милош Обреновић, што пређе може, на кленачки према Шапцу чардак дође: „Имам му нешто важно казати”.
поручи да војвода Милош Обреновић, што пређе може, на кленачки према Шапцу чардак дође: „Имам му нешто важно казати”. Војвода Милош, не хотев сам ићи, зовне и мене; пређемо оба, гди запита Мариновић: „Како сте с Турцима?
Јовица оде својој кући, а ја са оно момчади на Забрежје, гди се народ у Цесарију превози: куда је и војвода Милош Обреновић на дан пређе био дошао с војводом Јефремом Ненадовићем (а није, као што Милутиновић каже, са својим
” пак бежи натраг колико се скочити може. Овако ми је књаз Милош Обреновић, који је онда био војвода, са великим смејом казивао. „Сваки нам је, вели, скок од Лауданова шанца до у Мокри Луг по сто дуката вредио”.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он је био човек свога доба. Јуче млеко мајчино, данас љути рис; јуче миран ратар, а данас велики војвода!... У тренутку се решавао на све. И, мећући све на коцку, он је морао победити...
Онако данас не говори један научар како је тада говорио ратар. Полуписмени попа постаде дипломата, обичан ратар војвода, а један марвени трговчић геније! А ма који од њих је два да је видео два-три села више од свог рођеног места!...
Почеше наједаред ницати чете као из земље. Стојан Чупић стави се на чело свима. Он поста војвода и стаде постављати старешине, које ће му чувати дринску границу. На Мишару те исте, 1806.
Светло, велико, пусти оно своје сјајне зраке, те обасја пољану росом орошену... — Чупићу! — рече Станко. — Ти си наш војвода. И ја, као твој млађи, молим те: пусти ме до куће!... Зажелео сам се свога крова, својих укућана!...
— Па шта је било с Луком? — упита поп Милоје. — Зар погибе? — Ко?... Војвода Лука?... Не гине тај лако! — рече Станко. — Још ће он многом Турчину запржити чорбу!
— рече одушевљено поп Милоје. — Ја после нисам ту био — настави Станко — али чуо сам, пронео се глас, да је војвода Лука погинуо... Видео сам Чупића како се заплака... Кажу да су и војводи Ђорђу сузе удариле!... И већ ожалише га.
Тринаест рана на њему! — Тринаест?! — Јест, тринаест, али ништа то! Посла га војвода Ђорђе у Орашачку аду да се вида! И извидаће се...
Страшна је сила ударила па Лозницу. Весели подрински војвода, Богићевић Анта, затворио се у шанац са 1200 својих јунака. Шта ће, један, са „шаком јада” против толике силе?!
Ја чувам људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. Станку заигра месо. — Ја ћу му сутра на мегдан изићи! Војвода га загрли. — Хвала ти, јуначе!... Јесте Мујага страшан, али страшније твоје очи севају!...
— Заплакао се љути рис за својим другом... Турци се беху сасвим повукли... Војвода Анта, видећи да се опет почињу прибирати, довикну Зеки: — Врати се у шарампов!...
То је био страшан лом, који се не да ни опричати!... И ту Дева седе причати о борби, о доласку војвода и Вожда, о јунаштву Кара-Ђорђевом и о томе како је собом нишанио и палио из топова...
Није се говорило гласном речју него шапатом. Свако чело беше натуштено. Чупић, као војвода, нареди кметовима да нејач склањају у збегове. И опет оживе Дренова Греда. А опустеше лепа села.
Теодосије - ЖИТИЈА
И одмах дозвавши једнога од својих војвода, рече му: — Знаш колики је бол од љубави према деци и огањ што вазда гори и никад се не може угасити.
“ А војвода узе писмо и са благороднима отпуст измоли, па на силне коње уседоше, што је више могуће дан и ноћ гонише, и ништа не
па на силне коње уседоше, што је више могуће дан и ноћ гонише, и ништа не успевши стигоше у славни град Солун, у коме војвода би примљен са чашћу. Предаде писмо ипарху и исприча жалост господина свога.
Устаде игуман и с њиме младић, и одоше у цркву на молитву. А устаде и војвода са благороднима, да стоје у цркви, јер га нису смели пустити са цвојиx очију.
А војвода заустави узбуну и рече игуману и монасима: — Каква је ово неправда и бешчашће према нама од вас, о оци?! Ми, дакле, ст
“ А војвода са оним благороднима примивши одозго бачену ризу и чистотне власи са писмом, и положивши их пред себе, оплакиваху живог
Онај војвода раније помињани и благородни момци који у Свету Гору гонећи достигоше светога, а пошто су били надмудрени, као што реко
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Задруге се непрекидно деле или распадају; инокосне породице се множе. У почетку су једино деца војвода и трговаца, нарочито посрбљених Цинцара, добивала више образовање.
Чим изиђе из колевке дете почиње „трчати за славом и споменом“, каже Марко Миљанов, славни војвода кучки. Младићи сањају да женидбом уђу у јуначки род, ако не непосредно, а оно бар преко неке од најдаљих рођака
Изнад торбешког села Присојнице има развалина од града. Мијаци причају, да је одатле војвода Дамјан отишао у бој на Косову. Имају и песме о зидању српског манастира Хилендара у Светој Гори.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Види, па ти би могао да будеш наш војвода! — досјети се нешто миш домаћин. — Сасвим си бијел, пророк си, а још имаш за пријатеља једног мачка.
Бираће се, каже, мишји војвода. Кад Миш пророк стиже с мишем домаћином до старе пастирске колибе, око ње је све врило од кућних и пољских мишева.
— повикаше мишеви. — То је заиста мудар савјет. Да није јуначких ногу, нико од нас не би остао жив. Живио наш војвода! — Мишу пророче, а како ћемо чути да мачка долази па да на вријеме побјегнемо? — упита један млади миш.
Брашнов и Сланинко само се згледаше. — Сироти наш војвода! Можда ће га унутра напасти читава коњица. ДВАНАЕСТА ГЛАВА Састанак у кући — Слобода и сланина — Велика гозба — Јаши
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Бре, нећеш спавати, ти си војвода, дуго ми је време, преклапај ма шта. Дрма Чамчу, не дâ му спавати. Чамчи није на ино, разбере се, и почне опет
изванредне лепоте, која је својим утицајем код краља, Јевреје у Вавилону спасла од покоља који је припремао краљев војвода Хаман, због чега је пао у немилост и обешен етикеција, етикета (фр.
Црњански, Милош - Сеобе 1
кроз Баден и Хесен, да ударе на Француску, не заборављајући да им је у леђима остала страшна и гвоздена Пруска. Војвода бечког двора, Карло Лотариншки, нити је журио нити је хтео да води те масе.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Неки од најпознатијих легендарних јунака епске поезије (Милош Обилић, Марко Краљевић, Војвода Пријезда, Бановић Страхиња и други) уједно су, како то показује једно истраживање, и најомиљенији ликови међу нашом
Матавуљ, Симо - УСКОК
Данас има: Петровићâ, Поповићâ, Кустудијâ, Радоњићâ, Жутковићâ. Владика је од Петровића. У сваком племену има војвода, кнез, сердар и барјактар. Ми обашка имамо и гувернадура. Ето ти! — Ма је ли владика као краљ њеки, као принцип?
Стево уздахну дубоко и настави: — Ту нам погибе и војвода Стано Ускоковић, а иначе не изгубисмо много људи, а њиховијех погибе око три стотине и педесет.
Овај одговори: — Још од какве! Овај је Јанко, ђедо, гроф, а то је више но војвода! Он је по роду мало мањи од Долгоруког. — Лијепо, ваистину! Биће мило владици...
Бјеху дошли: из доњега краја кнез Илија Ивановић и барјактар Јоко Шпадијер; из Бајица сердар Ђико Мартиновић; са Кчева војвода Мићо Перка Шалетина и сердар Гардашевић; из Цуцâ Шуто Пешикан; из Бјелицâ војвода Марко Милић; са Ћеклића кнез Јован
сердар Ђико Мартиновић; са Кчева војвода Мићо Перка Шалетина и сердар Гардашевић; из Цуцâ Шуто Пешикан; из Бјелицâ војвода Марко Милић; са Ћеклића кнез Јован Вицковић; са Његуша сва три брата владичина, кнез Драго и Лазар Пророковић.
Благосиљај, владико свети. — Добро нам дошао, оче игумане — прихвати владика. За игуманом уђоше: бјелопавлићки војвода Марко Бошковић; пјешивачки сердар Мркоје Контић; пиперски сердар Марко Пилетић, барјактар Павао Бојовић и њеколико
их је ђакон нудио редом, али владика, одједном, из небуха рече: — За крв међу Катуњанима нека суде игуман Ђорђе и војвода Бошковић. Ријечанима и Катуњанима приморци Крсто и Вуко. Ријечанима и Црмничанима: сердар Мркоје и Радисав Контић!
Цетињани одведоше већину „извањаца“ на вечеру и ноћиште; у манастиру остадоше Његуши, два Приморца, острошки игуман, војвода Бошковић и сердар Пламенац; остадоше разумије се и онијех десет војника што смијенише ону шесторицу.
Игуман Ђорђе и ђакон Иво надметаху се у шалама, сердар Пламенац причаше о своме путовању у Русију и у Париз, војвода Бошковић заподјену разговор о догађајима у Србији, о Бјелопавловићима који се налажаху с Јованом Добрачом.
Главни су људи у сватовима: стари сват, десни и лијеви дјевер, првијенац, барјактар, кум и војвода. Ту сви вечерају и преноће; ако нема мјеста, разреде се по кућама браственијем.
и посједају: у прочеље стари сват, с десне му стране кум, првијенац и барјактар и сви сватови, редом, а у заставу војвода. С лијеве стране совре сједа стари сват од дома, па редом браственици и својте. Е, онда почињу здравице.
“ Тада сви устану, војвода напије седму здравицу дому, братству и роду, и то се зове: „Здравица с ногу“. Тада сви излазе, редом како су улазили,
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Скупштина је одређена за први мај; ту ће се поновити наша стара права, избраће се војвода и патријарх, и установиће се војводина српска! ШЕРБУЛИЋ: Охо!
5. ЛЕПРШИЋ, ПРЕЂАШЊИ ЛЕПРШИЋ (пева): Ура, ето плода, Дошо нам је војвода! ЗЕЛЕНИЋКА: Нећаче, нећаче, зар сам дочекала да ме змија из руже народности уједе, да ми сунце потавни онда кад сам
Ко јошт забрањује народу писати и читати? ЛЕПРШИЋ: Освануће и њима црни петак, јер је приспео војвода. ЗЕЛЕНИЋКА: Шупљикац дошо? Па нема ни илуминације! ЛЕПРШИЋ: Чини ми се, слабо смо и с њим погодили.
ЗЕЛЕНИЋКА: Шта, шта? То није војвода! ЛЕПРШИЋ: Ко је куповао барут досад, куповаће и одсад. А видимо да из Русије све иде.
Да он није дошо да буде војвода коњма него људма. ЗЕЛЕНИЋКА: Шта, највећи родољупци — коњи? ЛЕПРШИЋ: Ето, тако нам ствари стоје.
ЖУТИЛОВ: Мислим да се ми држимо Маџара. ЗЕЛЕНИЋКА: Шта, како? ЛЕПРШИЋ: Кад може српски војвода, зашто не би и ми? ЗЕЛЕНИЋКА: Готово имате право. ЖУТИЛОВ: Било је битке. ЗЕЛЕНИЋКА (живо): Је ли? Гди?
ЗЕЛЕНИЋКА: Та је ли то истина, забога! СМРДИЋ: Тако ми солдат каже. Но умро нам је војвода. ЗЕЛЕНИКА: Слаба штета кад није родољубац да ваља. Пешта и Будим важнија је за нас вјест.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Много ствари тога херојског доба он је лично видео; као писар у Совјету био стално поред главних војвода и вођа народних, затим живећи неколико година у Бесарабији са српским емигрантима, он је много штошта записивао, и не
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' од мене чујде му имена: Њега зову војвода Милета, Младо момче од двадесет лета, Благо чеду која му се нада!... Ал' о томе доста је засада.
Давно старац одрвô се санку, Радује се госту на уранку. Ал' већ стиже војвода Милета, Већ травицом до старца дошета, Жива Бога њему је назвао И у руку јоште целивао.
Свирац свирну, за срдашце лати, Те се коло пред црквом увати: Коло води војвода Милета, За пас му се уватила Цвета. Ала, брате, дивни двоје људи!
Јоште беше, брате, шеста чета, Ту предњачи војвода Милета, А за њиме Миленко је нагâ, Обојица кâ два брата драга. Уз Миленка још је један пристâ, Сам он самцат,
Хеј Турчине, куд си се нагнао? Та већ те је ђаво потковао! Ману мачем војвода Милета, Дочекао Нетен-бега клета. Ој Турчине, лоше си срећице, Испаде ти сабља из деснице!
Опазио војвода Милета, Опазио Турчина проклета, Шкрипи зуби од силнога гњева, Жури зеку, мач у руци сева, Гони коња Рустану крвник
Било мало, дуго не трајало, Ал' Турчину на јаде се дало: Ударио војвода Милета Баш по глави Турчина проклета, Раздвоји га на том седлу бојном, И седло му на коњицу гојном, И коњица на
виде, не море се тако, Он окрете преваром инако, И нареди лажне гласоноше, Те донеше Цвети гласе лоше, Е погину војвода Милета. Ал' витешка не плаши се Цвета.
Цика, звека. .. Купе се сватови! Кум и девер и друго остало — Ко сте, да сте, што нам до вас стало? Младожења војвода Милета, А младица, то је дивна Цвета... Црква, попа, причест и венчање, Коло, шала, винце и играње...
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
КЋИ КНЕЖЕВА ВЕЗЕ Што мужеви нису могли да спасу зар ја да спасавам? Јадан ли сам војвода под некрстов чадор изгнана немушта и сама!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
А ја лего, да поспавам, Проговори бела вила: “Устај горе, млад војвода, Отуд иде чудно чудо, Чудно чудо невиђено, Страота је погледати, А камо ли дочекати!“ 17.
71. Пуче пушка, ето коњаника, Пуче друга, ето и другога, Пуче трећа, ето и војводе. Наш војвода, камо ти сватови? — Остали су на мору возећи. — Наш војвода, ко возар бијаше?
Наш војвода, камо ти сватови? — Остали су на мору возећи. — Наш војвода, ко возар бијаше? — Возар беше госпођа девојка; Све сватове на венцу превезе, Младожењу на струк’ рузмарина. 72.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
у Европи, крај свега тога, у то доба, била је толика, да је, на пример, врховни командант србијанских трупа (војвода Путник) дошао, на лечење, у једну аустријску бању, тог лета.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СТЕФАН ЈАНКО ЂУРАШКОВИЋ, сердар РАДОЊА ВУКОТА„ ИВАН ПЕТРОВИЋ КНЕЗ РАДЕ, брат владике Данила БАЈКО РОГАН ЈАНКО НИКОЛА ВОЈВОДА ДРАШКО МИЛИЈА СТАНКО (Љуб.
Помоз, Боже, јаднијем Србима, и ово је неко знаменије! ВУК РАСЛАПЧЕВИЋ На што мјериш џефердаром, Драшко? ВОЈВОДА ДРАШКО Хоћах убит једну кукавицу, а жâ ми је фишек оштетити. ВУК РАСЛАПЧЕВИЋ Немој, Драшко, тако ти живота!
Паде Милош, чудо витезовах, жертвом на трон бича свијетскога. Гордо лежи велики војвода под кључевма крви благородне, кâ малопред што гордо иђаше, страшном мишљу прсих надутијех, кроз дивјачне тмуше
Смрад ухвати лафа у кљусама, затрије се име црногорско, не остаде крста од три прста! ВОЈВОДА МИЛИЈА Чујете ли коло како пјева? Кâ је она пјесна изведена, из главе је цијела народа.
Удри врага, не остав му трага, али губи обадва свијета! ВОЈВОДА СТАНКО (ЉУБОТИЊАНИН) Имаш разлог, војвода Милија. И дабогда траг нам се затро кад под овом живјели марамом!
Удри врага, не остав му трага, али губи обадва свијета! ВОЈВОДА СТАНКО (ЉУБОТИЊАНИН) Имаш разлог, војвода Милија. И дабогда траг нам се затро кад под овом живјели марамом! Што ће ђаво у кршћену земљу?
А без њих се пословат не може; наједно се боље разбирамо. ВОЈВОДА МИЛИЈА Отишли су на станак Турцима да некакво робље мијењају; ема сам им послâ поклисара: тек се врате, да овамо
Него удри докле махат можеш, а не жали ништа на свијету! Све је пошло ђавољијем трагом, заудара земља Мухамедом. ВОЈВОДА БАТРИЋ (кнезу Раду) Имаш разлог, али не толико.
ВУК РАСЛАПЧЕВИЋ Како су ме длани засврбили, да се хоће ко ђе посвадити, бисмо глобе големо узели. ВОЈВОДА МИЛИЈА Тешке пушке, игђе ли икога! Кâ је носиш, Бог-ти-братска, Станко?
ВОЈВОДА МИЛИЈА Тешке пушке, игђе ли икога! Кâ је носиш, Бог-ти-братска, Станко? ВОЈВОДА СТАНКО Теке, брате, што се дерем њоме, ево неко доба не ваља ми. СЕРДАР ЈАНКО Како сам се синоћ исмијао!
Те ја узми троструку канџију, ужени јој у месо кошуљу: враг утече некуд без обзира, а оздрави снаха Анђелија. ВОЈВОДА БАТРИЋ Турци браћо, — у кам ударило! — што ћемо ви крити у кучине?
ВЛАДИКА ГА ЧИТА. ЗАМИШЉЕН. ВОЈВОДА БАТРИЋ Каж', владико, што ти везир пише. Већ нећемо да се крије ништа, сви ако ће окрилатит Турци!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ опет ће ђакон. Драго Мартиновић, смијући се, уљезе. „А соколови од крвава Чева на Крајини! Војвода Мићо, турска крвопијо! Стеване Перка Шалетина, господско кољено! Улазите људи; жељкује вас Владика свети!
Не бојим те се, љута змијо, Пешикане Шуњо! Не бојим те се, Цуца; иако од тебе дршћу никшићки Турци! А ни тебе војвода Милићу, ни вашијех Цуца и Бјелица равнијех...
А ни тебе војвода Милићу, ни вашијех Цуца и Бјелица равнијех...“ Перјаници да се искидају од смијеха; а ни војвода Вуксан ни Шуњо не могоше се одржати — тако је смијешно ђакон изговори он „равнијех“ а изговарајући одигао своје
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ПРАВЕ ЗАГОНЕТКЕ 318 В) ЗАГОНЕТКЕ-ПИТАЛИЦЕ 332 ВИИ ПРИКАЗИВАЊА 340 И ИГРА 341 ИГРА С ПРСТИМА ДЕЧЈЕ РУКЕ 342 ВОЈВОДА И ДВА УЛАКА 343 РАСЦВЕТА СЕ ЖУТИ ДРЕНАК... 345 ЖЕТЕЛАЧКА ИГРА 346 ОВАКО СЕ БИБЕР СИЈЕ...
— Кад нијесам имао чиме госта да угостим. 11 Питали Дробњаци војводу Шуја: — Пошто би, војвода, продао џевердан, бога ти?
“ Онда краљ прогледао, и на оном мјесту начинио Дечане. ВУЧИТРН (Војвода Вук из Херцеговине). Приповиједају да је некакав војвода Вук из Ерцеговине ишао с војском на Косово у помоћ кнезу
ВУЧИТРН (Војвода Вук из Херцеговине). Приповиједају да је некакав војвода Вук из Ерцеговине ишао с војском на Косово у помоћ кнезу Лазару, па га ту срели војници, казали му да је војска
смрт Марка Краљевића различно се приповиједа: једни веле да га је негдје у селу Ровинама убио некакав каравлашки војвода Мирчета златном стријелом у уста, кад су се Турци били с Каравласима; други казују да му се у таковоме боју заглибио
И да ти у ови дом повратка више не буде; већ ако гостом кад дођеш! 6 ВОЈВОДИНА ЗДРАВИЦА (Војвода од дома војводи од сватова) Фала, друже, десни а у бога сретни, вазда здрав био и у сватове 'одио, С десне стране
(Мравињак) 150 — На царевићу без узла кошуља? (Јаје) 151 — Наш војвода воду пије, А над њим се барјак вије; Круну има, краљ није, Сабљу има, војник није; Оструге има, војник није?
А највише порастао овај у среди што је рекао: да чекамо. ВОЈВОДА И ДВА УЛАКА Одаберу се тројица од играча који лепо певају. Један од њих буде војвода, а друга двојица улаци.
ВОЈВОДА И ДВА УЛАКА Одаберу се тројица од играча који лепо певају. Један од њих буде војвода, а друга двојица улаци. Остала деца поређају се у један ред.
Један од њих буде војвода, а друга двојица улаци. Остала деца поређају се у један ред. Војвода и улаци удаље се од остале деце за двадесет до тридесет корака.
Остала деца поређају се у један ред. Војвода и улаци удаље се од остале деце за двадесет до тридесет корака. Војвода се окрене улацима и почне певати: Ид’те, ид’те, два улака, Два улака, два јунака, Доведите лепу Мицу (или како било
поклоне војводи, па иду полако ка реду деце и кад се приближе поклоне се и почну певати истим гласом: Послао нас наш војвода, Да нам дате лепу Мицу, И уз Мицу кондир вина, И огледало, и огледало!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
(„Писме“ о тијем двама јунацима, „како их спивао фра-Качић“, слушао је Бакоња више пута од Лиса.) Затијем војвода Бакоња опет појаха дора од мегдана, и крену се пред својима на дивове.
Иду, иду преко ширине, све тутњи пусто поље под њима. Кад се бјеху одмакли, сјети се војвода да је и фра-Срдарина међу војницима, па га стаде тражити, а кад га нађе, ижљуби се с њим, и смјеста га постави за
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ говораше он нишчима духом који не посташе књажеви и војводе. И кренух ја њему с намером да постанем војвода. Вршаји су ми у срцу били а ноге сам имао на сва гувна да стигнем. У Крагујевцу, без куршума, поведосмо с нама војску.
Остадох сиромах. Од бруке се више никад у село не вратих. Моја рачуница овако је казивала: ломио сам се по бунама — војвода не постах, рударих за благом богат нисам. И наставих ти ја, Адаме, да газим по овој нашој каљогажи између три реке.
Беше кратко, али жестоко. У Тој буни нисам желео да постанем војвода. Распричао сам се, а жалост ме салеће. И жури ми се, скоро ће ноћ. Време ми је да прегазим Мораву. Чуј ме, наследниче!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
је сваки Србин имао свога Турчина: у разговору са Турцима, преговарачи су предлагали једнога; у разговору са Србима, војвода Лука Лазаревић, другога. Иако је то било питање без веће важности, узбуне се и Срби и Турци а преговори пропадну.
Сав неспокојан, Прота измоли од Турака да се бар војвода Чупић пошаље да извиди у чему је неспоразум. И Стојан Чупић пође натраг, међу Србе, а Прота остане међу Турцима.
И Стојан Чупић пође натраг, међу Србе, а Прота остане међу Турцима. Војвода прелази Дрину, још сигуран и у себе и у то да ће брзо отклонити неспоразум.
Откуд то, питали су устаници из Ваљева, да војвода остави њиховог Проту Турцима, а сам се избави? Да нису Стојана Чупића толико смутили турски дарови да је и образ бацио
За трен, све се окренуло наглавце; устаници су га сумњичили као да он није више војвода Стојан Чупић, до устаничких вођа као да није могао да стигне, а Карађорђе је ћутао.
Стојан се ипак надао. Војвода који се нада није била само улога коју је за себе одабрао, у тај час, иако је била и улога.
Прота Матеја и Милош Обреновић покупили су своје преостале ратнике и отишли. Војвода Чупић је, све луђе, тражио смрт а она га је, све брже, заобилазила: очигледно је имала, ца њим, другачији распоред.
Мокар, сав у блату, Змај од Хоћаја је опет био ништак кога ни смрт неће, издајник самога себе, војвода наг од пораза. Кад је, са својим голаћима, погинуо и Зека Буљукбаша, Стојан је, у црној тишини, препливао Засавицу и
У Ваљеву, где су се састали, Стојан је гледао у Милоша, који се такође био изменио: то није био онај млади војвода из Првог устанка, не много значајан, ни онај очајник који га је разумно напустио на Равњу.
То је био војвода који зна да је, једини, остао, у невољи, са народом; то је био лукавац који служи Турцима да би се окренуо против њих.
Помало расејан, Добрача који је у историји остао забележен као војвода у другом српском устанку, застаје испред самопослуге на углу Васине и своје улице, али не гледа у излог.
Испред своје невелике војске, тај је нови војвода изгледао као недостижни велможа и стајао је, одевен свечано, прав. Тада је изговорио речи које су постале чувене: да
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
завршио беседу о Карађорђу и његовим борбама против Турака, жене би запевале песме у којима се слави храбри Карађорђев војвода Хајдук Вељко, који је са шаком Србијанаца бранио Неготин од велике турске војске под Мула-пашом.
То је за њега била највећа срећа у животу. Али војвода од Девоншира, верни Кембриџанац, поклонио је Универзитету велику суму новаца за изградњу зграде и набавку опреме за
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
На другом су трему кнезови, прваци из градова и нахија, свештенство и манастирски војвода Омер Џанковић, који непрестано срче грку каву за кавом, кроз шалу куди Колашинце, а уверава игумана да воли Светога
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
-слов.—црквенословенски.) Абуказем, тако се потписује познати српски књижевник др. Илија Огњановић. Антипатер, војвода Филипа и Александра Маћедонског. Он победи Атињане код Краноне (322), па заузе и расели Атину. антипод (грч.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
АКТ 35 ТРЕЋИ АКТ 36 ЧЕТВРТИ АКТ 57 ПЕТИ АКТ 74 СТАНОЈЕ ГЛАВАШ ЛИЦА ГЛАВАШ СТАНОЈЕ, бивши војвода СУЛЕЈМАН ПАША, везир београдски СТАНА, удовица војводе Ђукића СПАСЕНИЈА, кћи војводе Ђукића а пасторка Станина
С тобом ћу ићи! С тобом Станоје! Кô сенка нека духа дивијег На кораку те сваком сећајућ: Да си војвода! Србин! Осветник!
Онда ће рећи момче некакво: „Данас се жени Ђукић војвода!...“ А ја, да старцу пошту учиним И да се чета вина прихвати, У сватове сам ваше дошао... Сећаш се сад?
„Кроз хладан сутон горе зелене Гредô сам данас живим очима Насиља турског ремек жалостан: Помамној чети махнит војвода Кроз гору вуче танку кошуту; Она застаје...
ИСАК: доцкан је све, У крви својој лежи војвода! СПАСЕНИЈА (поражена, гледа немо у мртво тело): Мртав је он!... Грозни су они што га убише! РАДАК: Осветимо га!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
„Командант одреда!“ — рече ми десетар. Ишао је усправан поред ровова војвода Вук. Ја се подигох да му изиђем у сусрет. Мало сам претрнуо када сам се исправио.
Силна ће борба да буде... Грр-у! Гру! Командир треће чете, војвода Динић, подигао се и виче: — Шта се чека?! Треба јуришати!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
су дошли светли Д’ови, Подигли се бели свати, Кум с невестом и девером, Младожења с старим сватом, А пред њима тај војвода Са чутуром накићеном; За њима су енђебуле Са везеним рукавима, И сватова ред дугачак; Подигли се бели свати
А кад било пола ноћи, Кум намигне на војводу А војвода на младенце, Одведе ји до вајата, Па забрави овом врата. Село Момче голобрадо, А до њега Цвет-девојче, Обоје се
јунак крилат, То је Реља од Пазара, — Он је, душо, стари свате; Девер нам је дете Грујо, — И њега ћеш тамо наћи: Војвода је Богдан јунак, Љутица му име даше, — И он ће нас дочекати; А Маргита Сланкаменка, И лијепа Иконија, — Лепо су
у то доба још страстан читач старих немачких часописа и антикварско цуњало; Рајић је написао и неки сатирични спев, Војвода Шиподер, и штампао га у календару Ружици за 1834. год.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КРАЈИШНИК: Шест тисућ’ војске, све Анадолије, удрило је јутрос зором на границе наше. Војвода Топузовић истина их је српски дочекâ, али је до сада ваљда погинуо? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ти ниси Црногорац!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Поврви војска, народ, за мном кô, не буди примијењено, овце на солило. Код млина неко повика: — Стој! Ко је? — Војвода Симеун Пејић Рудар, ђак од намастира Гомјенице и његова ордија — јави по команди барјактар. — А ко сте ви?
Какав то војвода: кô каква швапска гереналина... капетанина! Збиља, да то није капетан с Кадине Воде? — Ама, какав капетан, какви
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
уз њихову епску идеализацију, представља својеврсну исповест али и усмени, епски начин мишљења или поглед на свет: "Ја војвода Павловић од Радосала, господар и кнез ове земље, лежим овде у овом гробу.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(СЕЗ, 14, 115). Онај који позива у сватове носи чутуру вина и закићен је венцем од п. (Београд). »Војвода« о свадби носи око врата венац п., а за капом позната апотропаја, (опор. нпр.
низ трпезу домаћин свадбе, дјевер, кум и војвода« 26, 1977, 246). У Алексиначком Поморављу ј. је саставни део обреда са колачем званим »саборник«, који меси уочи
и спушта у недра, и чини то исто и код младожењине куће (ГЕМ, 25, 1962, 149 ид), а за време ручка чауш или војвода суд са водом и ј. у њој окрећу пред сваким сватом и прскају га »као ваљавичар у ваљавици« (ибід., 152).
обичај у Доњој Лепеници да стари сват (или девер) прстенује снаху пошто је наведе на ћилим стављен преко сена (које су војвода или домаћин прострли уврх совре) и обрати се присутнима: »Опростите и благословите, куме и сватови, да снаху
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Од како је млади карташки војвода Ханибал почео да осваја по Хиспанији, може сваког часа букнути рат између Рима и Картаге, а од тога нека нас Зевс
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Не, Каица Војвода више ниси! Болани дојчин можда само. Или ти је срце птица што је ногом везана за грану У мраку: Сваки час труди се да
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ПРОПАСТ ЦАРСТВА СРПСКОГА 265 18 ТРИ ДОБРА ЈУНАКА 270 19 МУСИЋ СТЕВАН 271 20 ЦАРИЦА МИЛИЦА И ВЛАДЕТА ВОЈВОДА 279 21 СЛУГА МИЛУТИН 282 22 СМРТ МИЛОША ДРАГИЛОВИЋА (ОБИЛИЋА) 286 23 КОСОВКА ДЕВОЈКА 290 24 СМРТ МАЈКЕ
КАЈИЦЕ 424 41 ОБЛАК РАДОСАВ 436 42 БАНОВИЋ СЕКУЛА И ЈОВАН КОСОВАЦ 440 43 СЕКУЛА СЕ У ЗМИЈУ ПРЕТВОРИО 446 44 ВОЈВОДА ЈАНКО БЈЕЖИ ПРЕД ТУРЦИМА 451 45 ПОПИЈЕВКА ОЛ СВИЛОЈЕВИЋА 454 46 ПОРЧА ОД АВАЛЕ И ЗМАЈОГЊЕНИ ВУК 458 47 ДИОБА
и свима другима за шта су све кадри презрени балкански чобани, каква се физичка и умна снага крије у њима. Војвода Момчило живео је у XИВ веку.
Изгледа ипак да Турци нису потпуно сатрли српско-босанску војску. Вук Бранковић је успео да се спасе, исто тако и војвода Влатко Вуковић: страдао је, према томе, највише центар српске војске.
За смрт Марка Краљевића различно се приповиједа: једни веле да га негдје у селу Ровинама убио некакав каравлашки војвода Мирчета златном стријелом у уста, кад су се Турци били с Каравласима; други казују да му се у таквоме боју заглибио
Сиромаси момци моле Марка да их спасе беде невиђене. И он пође. С њиме је и Милош, и војвода Јанко, и Момчило, и дете Грујица, и Реља Шестокрили.
Милош је једва померио калпак, војвода Јанко га дигао до колена, Момчило више колена, дете Грујица до појаса, Реља Шестокрили до „белог грла“, а Марко га
Једино се одржала покрајина Ново Брдо... Зета је била поштеђена од ратовања. Њоме је управљао војвода Комнен, намесник деспотов у Бару.
Нека и нема изгледа за победу, нека је противник безброј пута надмоћнији, свеједно — они се боре. Војвода Пријезда (у песми Смрт војводе Пријезде) умире да се не би осрамотио уступајући тиранину сабљу, коња и љубу.
Чубриловић — „надалеко прочуо са својим другом Јуришом. Последњих година XВИ века Иван је један од највећих сењских војвода. Одликовао се приликом освајања Клиса 1596. и Петриње 1597.“ Године 1602.
целе у дијалогу: Марко Краљевић и бег Костадин, Диоба Јакшића Старина Новак и кнез Богосав, Маргита дјевојка и Рајко војвода и др.
Кајице, Секула се у змију претворио, Битка на Крбавском пољу, Женидба Максима Црнојевића, Маргита дјевојка и Рајко војвода, Иво Сенковић и ага од Рибника, Смрт Сењанина Ива, Женидба Милића барјактара, Ропство Јанковића Стојана, Предраг и
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Врло разгледајте грозљиви зглед, Телеснога стаса зглавке, те кажите, Који је био који јунак, војак, војвода ли, Просјак, ил' му на гласу кмет, И врли бољарин богат?
Прође коњ испод њега, а он оста висећи за косе о дрвету. Смотре га Јоав, војиштански војвода, и преко Давидове заповести заказате, ако падне шака им не убити га, него жива к оцу довести, (хеле он за то није
Доведоше га пред фелмаршала и сам они хрсуз Ахар, поче на се исказивати што је учинио. Овако рече Исусу: »Господине војвода, доиста ево, ја сам тај човек што сам згрешио пред господином Богом Израиљевим!
Толико их тушта бијаше тако да и педесет је стачило било на једнога Грка. Ама војвода их, по христјани поборница, пречиста владичица, скора дозивљућим ју помоћница, [то учини] те снапоља прва грчка стража
Милостива она душа милост и достаде од вишњега Бога. Ал' по њему опет наста онде лукави и злочести бег Михна војвода. О злу поче Максиму радити а и с Маџари нешто имаше, неку заваду за Хердељ.
другога ослобођача по гласу Исаијину, тај не по налици Исуса Навина бити ће сенки приличан у закону Израиља поглавит војвода, него јаки цар прави истине вере и закона нова приводац, нити пак протопопа по Исусу Седекову за неко време, ама