Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Под притиском догађаја аустријски двор је пристао да с установи српска Војводина са Темишваром као средиштем. Али је 1860.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Скупштина је одређена за први мај; ту ће се поновити наша стара права, избраће се војвода и патријарх, и установиће се војводина српска! ШЕРБУЛИЋ: Охо!
СМРДИЋ: Цела истина. ЛЕПРШИЋ: Инквизиција за протоколе маџарске у војводини српској?... Знате ли ви да је војводина потврђена? ШЕРБУЛИЋ: Како? ЛЕПРШИЋ: У Карловцима била је скупштина. Изабрали су патријарха и војводу.
Само да не изиђе откуд инквизиција. ЛЕПРШИЋ: Шта ви ту снивате о инквизицији? Војводу имамо, војводина је потврђена, сад јошт барјак на цркву, па готов посао!
Ено, ни Чивути јошт нису протерани. СМРДИЋ: Што се Чивута тиче, нека јошт мало постоји. ЖУТИЛОВ: Знате ли ви да војводина мора бити чиста; знате ли? СМРДИЋ: Ми је чистимо колико је могуће; но што се Чивута тиче, овако је боље.
ГАВРИЛОВИЋ: Јесу, али наши нису гледали који је крив, него који је богат. ШЕРБУЛИЋ: Нека памте кад је била српска војводина! ГАВРИЛОВИЋ: Ако смо зато устали тражити Војводину да се пљачка и отима, боље да је нисмо ни тражили.
ШЕРБУЛИЋ: Каже да се једно прошеније на цара потписује, у коме Србљи сами признају да нас је мало и да за нас није војводина. СМРДИЋ: Е, гледај ти, шта код нас неће бити! И Србљи то потписују!
ГАВРИЛОВИЋ: А ви, јесте ли потписали прошеније да нам не треба војводина? ЛЕПРШИЋ: Ком не треба војводина? ГАВРИЛОВИЋ: Ево, Шербулић и Смрдић погодили се с једним страним за педесет дуката
ГАВРИЛОВИЋ: А ви, јесте ли потписали прошеније да нам не треба војводина? ЛЕПРШИЋ: Ком не треба војводина? ГАВРИЛОВИЋ: Ево, Шербулић и Смрдић погодили се с једним страним за педесет дуката да ће потписати прошеније како је
Ево, Шербулић и Смрдић погодили се с једним страним за педесет дуката да ће потписати прошеније како је излишна војводина. СМРДИЋ: Е, мислите не знамо ми да је то ваше масло било? ШЕРБУЛИЋ: Само сам тако рекао да вам учиним радост.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Србима у Аустрији после 1849. била је дата нека врста националне самоуправе, такозвана Српска Војводина, али тако удешена да су Срби у њој били мањина, и тако управљана да су били и политички и национално притиснути,
Педесетих година, када је Војводина отцепљена од Угарске, Пешта губи значај који је некада имала за Србе. Нови Сад постаје средиште духовног живота
Извесне његове патриотске песме (Где је Српска Војводина..., Хеј, трубачу с бујне Дрине... Са Авале ор̓о клиће...) постале су популарне патриотске химне.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Тако знам: докле је дошла година, шта је до сада стигла да скупи, како је родила Војводина, и какво је стање у Жупи. Ротквице, шаргарепе, патлиџани, зелени лукац, грашак рани. Пролазе године као дани.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
И да ти у ови дом повратка више не буде; већ ако гостом кад дођеш! 6 ВОЈВОДИНА ЗДРАВИЦА (Војвода од дома војводи од сватова) Фала, друже, десни а у бога сретни, вазда здрав био и у сватове 'одио, С
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Па га песма занесе као да је у Колашину и као да ту нема Турака: војводина нога, у не знам каквом опанку, стаде цару испод грла.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
крајева, у којима су се налазила најважнија културна, политичка и привредна средишта оновременог Српства: цела Војводина и највећи део дотад ослобођене Србије, док је Караџић писао својим родним ијекавским говором, раширеним у западној
У једном погледу Караџићева победа остала је непотпуна. Србија и Војводина, са чврсто укорењеном књижевном традицијом, нису се показале спремне да екавски лик свог књижевног језика замене
Само у српским земљама које су се тада налазиле под влашћу Аустро-Угарске (Војводина, Босна, Херцеговина и српски крајеви у Хрватској) немачки су културни и књижевни утицај и даље осећао.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Заиста је крађа и препада у оно доба било почесто. Војводина је богата, сви воле новац и узимају га како могу. Тачно је било, код Лазарићевих, да се у обе половине куће из по