Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
четири дахије Фочић Мемед, Кучук Али, Мула Јусуф и Аганлија на лодках побјегли низ Донај; за которима наш вожд послал војводу Миленка у Адакале, погубил всја четири”. — „Прочим Турком визир что здјелал?
главама, који воле Турцима него својој браћи Србима; тако ћете и ви сви који одсад не узаслуша овога мога и вашега војводу Милоша. А ти, војвода поцерски, ако моје заповести не испуњаваш, овим ћеш трагом проћи.
) Коње потпунимо који су изгинули и отменим буљубашама. Поставио Алексу Поповића из Субјела за ужичке нахије војводу. Огласимо да сваки Србин слободно долази у Ужице — а чаршије нема, јербо је све изгорело — и ко има шта продавати.
известимо и о истини уверимо, вратимо се натраг на баир у наше шанчеве, кажемо самим војводама, и договорно одредимо војводу Милоша Обреновића и буљубашу Петра [Јокића] Тополца, да узму све коњике који се онде находе и да трче мензилски ону
следује Аксентије [Миладиновић] кнез београдске нахије, и после оде кнез Аксентије са [Али-агом] Шерчесмом и преда војводу Милоша и проче. Ја пређем на Купинову. Чујем да је Верховни Вожд у манастиру Фенеку.
се бранимо, јербо знамо док шанац сверше да ће све исећи; како многи људи по шумама и горама бегају, и да су посекли војводу Протића, и да је везир Милошу говорио и заклињао га тајно, да му буде веран, и да га не изда, јербо имамо — казивао је
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ако нас опет буду напали, бранићемо се; али ја мислим да ће они пре преко Дрине него на нас!... Зека послуша војводу и повуче се са својим људима у шанац... Те ноћи Суреп се крену са Станком и Заврзаном на Дренову Греду да их вида...
Није шала, брате, толико време не виде он дружине своје, не нашали се шалом јуначком. И дочекаше га као војводу. То беше прави дан славе. Сваки ти то хтеде да се приближи и пољуби са Станком. И Станко се љубио са свима.
Теодосије - ЖИТИЈА
Када је ипарх прочитао писмо, веома се ожалости због тога, јер је велику љубав гајио према њему. и пошто је војводу с благороднима љубазно почастио, одмах написа писмо проту Свете Горе, говорећи: „Пошто ствар није обична када се ово
“ И тако отпусти војводу. А посла с њима људе који ће их уз почаст провести до Свете Горе, давши им написано писмо. Када су ушли у Свету Гору,
и развеселивши се загрли војводу, уверавајући га да ће са њиме поћи. А призиваше Бога тајним уздасима за помоћника у напасти, и смишљаше и он дело
Своју замисао рече игуману и замоли га да се с вечери почну јутарње песме и да се начини велики пир да игуман почасти војводу с благороднима, а младић је ове и сам својим рукама служио и веселио.
И тако ућутавши опколише кулу, чувајући стражу. Када је дан стао да свиће, он опет нагнувши се с куле позва војводу и благородне (момке), и јави се свима анђелским иночким образом украшен.
и тако се старац радовао у Господу, видећи сина као некаква борца или искусна војводу, где се за њега подвизава, и сматрајући синовљево за своје, имађаше добру наду због овога.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Али ако би се његови потомци изметнули, одрасли племеници би се скупљали око „зборне главице“, збацивали би старог „војводу“ и бирали новога. Свако је племе подељено на братства, која проистичу од заједничког претка.
год., војводу Путника. Знатан број професора университета у Београду су пореклом из ових крајева, многобројни су још професори средњи
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— У срећки број два стоји опомена: „Глас народа треба послушати.“ Буде ли ме хтио мишји народ, примићу се за војводу — скромно рече Миш пророк.
Њега треба да изаберемо за свога војводу. Тај ће нам показати како треба да се чувамо од мачака. — У срећки број три стоји мудри савјет: „Бјегунова мајка не
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Кад је „парадно” био обучен, цео изглед му је био за циганског војводу, што није замерити, јер те војводе редовно импозантно изгледају, па као они, и господар Софра, носио је дебео, подужи,
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
хиљада фамилија преведе патријарх Чарнојевић под окриље аустријско, народ добије лепе привилегије; имао је свога војводу, свога патријарха, своје магистрате; сад нема ништа. Ко је томе узрок? Говорите, ко је томе узрок?
ГАВРИЛОВИЋ: Како наше? ЛЕПРШИЋ: Поставићемо нашег војводу, наше министре, наше власти и судове, па мир. Кад је Србин до великог ГАВРИЛОВИЋ: То није добро.
ШЕРБУЛИЋ: Како? ЛЕПРШИЋ: У Карловцима била је скупштина. Изабрали су патријарха и војводу. Што не вичете „живили“? ШЕРБУЛИЋ: Ако нас, међутим, овде окупе Маџари за протоколе? ЛЕПРШИЋ: Ха, ха, ха!
ШЕРБУЛИЋ: И треба да буде. Само да не изиђе откуд инквизиција. ЛЕПРШИЋ: Шта ви ту снивате о инквизицији? Војводу имамо, војводина је потврђена, сад јошт барјак на цркву, па готов посао!
добили смо равноправност свију народа, добили смо патријарха, добићемо и војводу, па куд ћете више! СМРДИЋ: Бре, само да се једанпут сврши, па макар како било!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Полу земље Турци му узеше, но пошто је сву облише крвљу и пошто му брата изгубише, змаја љута војводу Уроша, на широком пољу Ћемовскоме.
Обилића, Кастриота Ђура, Зриновића, Ивана, Милана, Страхинића, Рељу Крилатога, Црновиће Ива и Уроша, Цмиљанића, војводу Момчила, Јанковића, девет Југовићах, и Новака — поради халака, и остале наше витезове!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— А који је то био, бож’ја ти вјера? — Кад нијесам имао чиме госта да угостим. 11 Питали Дробњаци војводу Шуја: — Пошто би, војвода, продао џевердан, бога ти?
— Ма откуда ти знаш? — Чуо сам када сте изабирали новога сердара и војводу пред војском на Косову, пак рекоше наши стари: ко од нас докаже да је у свом вијеку учинио какво јунаштво, њих ћемо
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Уверени да се смишља нека замка, Турци пођу да врате, међу своје, и Проту и војводу. Сав неспокојан, Прота измоли од Турака да се бар војвода Чупић пошаље да извиди у чему је неспоразум.
Као да је траг радости, заборављене, ошинуо војводу. Можда је све ово било само искушавање? Вратио се у Мачву и мрва наде је засветлела у њему: позивао је људе а они цy
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
он је својој погубној намјери све полкове своје обратио, Адама је на зло превластио (од вас чином млађега војводу) и легион његов многобројни.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Мој отац је био кнез неколико пута. Попови и народ бирали су своје духовне и световне старешине, патријарха и војводу. Ми смо били слободни, независни власници земље.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
А кад било пола ноћи, Кум намигне на војводу А војвода на младенце, Одведе ји до вајата, Па забрави овом врата. Село Момче голобрадо, А до њега Цвет-девојче,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
прстен јабуку, прескаче три коња и на њима три пламена мача, познаје по браћи Роксанду, побеђује троглавог Балачка војводу и уништава латинске катане.
јабуку, прескаче три коња витеза и на њима три пламена мача, познаје по браћи Роксанду, побеђује троглавог Балачка војводу и уништава латинске катане.
Милош Војиновић у латинском граду Леђану правио је чуда од јунаштва, погубио је чак и троглавог Балачка војводу. Милош Обилић је као од шале пребацивао буздованом латинске цркве, хвалио се пред туђинцима бројем и лепотом манастира
отмице жена, али облик у којем имамо ову песму и који је чврсто везан за Марка Краљевића (Марко се умеће на ујака војводу Момчила, кога убија и чијом се сестром Јевросимом жени краљ Вукашин, Марков отац) морао је бити редигован упоредо са
Кад одоше свати из Леђани, краљ дозива Балачка војводу: „О Балачко, моја вјерна слуго, можеш ли се у се поуздати да рашћераш цареве сватове и да отмеш Роксанду ђевојку?
тече Тара валовита, она ваља дрвље и камење, на њој нема брода ни ћуприје, а око ње борје и мраморје; већ ти отруј војводу Момчила, ил' га отруј, или ми га издај, ходи к мени у приморје равно, бијеломе Скадру на Бојану, узећу те за вјерну
С њом лијепи пород изродио, породио Марка и Андрију, а Марко се тури на ујака, на ујака, војводу Момчила. 3 ЗИДАЊЕ СКАДРА Град градила три брата рођена, до три брата, три Мрљавчевића: једно бјеше Вукашине
Кад то виђе господа латинска, уватише војводу Милоша, бацише га на дно у тамницу. Често Милош кроз прозор погледа, не би л' могô кога угледати; ал' угледа Косту
стране старог Југ-Богдана, и до њега девет Југовића; а с лијеве Вука Бранковића, и осталу сву господу редом; у заставу војводу Милоша, и до њега дв'је српске војводе: једно ми је Косанчић Иване, а друго је Топлица Милане.
Кад то зачу царица Милица, проли сузе низ бијело лице, пак још пита Владету војводу: „Још ми кажи, кнежева војводо, кад си био на Косову равну, не виђе ли девет Југовића и десетог старог Југ–Богдана?
“ Расрди се војвода сибињска, па ишета пред шатора свил'на па дозива војводу Кајицу: „Од', јуначе, да с' надстрељујемо, да бијемо нишан за облаком!
срећа приступила, те не гледа стреле у Маџара, већ он гледа нишан за облаком: запе стреле од Сибиња Јанко, и устрели војводу Кајицу на зло место, баш под сису леву, токе разби, срце му расече; земљи паде војвода Кајица, врисну јунак као соко
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
У неко доби штукну напамет Давиду цару те посла свога војводу да му све људе по царству преброји и донесе на хесап с писмом њему.