Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
и храбрим јеја витезовом и чадом и богопомагајему их Војеводи Господину Георгију Петровићу посвећена. Востани, Сербије! Востани, царице! И дај чадом твојим видет твоје лице!
Востани, Сербије! Востани, царице! И дај чадом твојим видет твоје лице! Обрати серца их и очеса на се, И дај њима чути слатке твоје гласе.
И дај чадом твојим видет твоје лице! Обрати серца их и очеса на се, И дај њима чути слатке твоје гласе. Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди и Сербље возбуди!
царску главу горе, Да те опет позна и земља и море, Покажи Европи твоје красно лице, Светло и весело како вид Данице. Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди!
Дивјег јаничара терај са Врачара, Који свог истога сад не слуша цара! Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди!
небесна воља, И сад ти се показује судбина боља, Сви ближњи твоји теби добра желе И даљни се народи твом добру веселе. Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди! Востани, Сербије! Мати наша мила!
Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди! Востани, Сербије! Мати наша мила! И постани опет што си прије била!
Мати наша мила! И постани опет што си прије била! Серпска теби вопију искрена чада, Која храбро војују за тебе сада. Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди!
Ко тебе ненавиди, не боји се Бога, Од којега теби иде помоћ многа. Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди!
Гора, Далеке државе, и острови, мора, Сви теби помоћ небесну желе Све добре душе теби се веселе И согласно веле: Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди! 1804.
(Орфелинова) најбоља песма... У инспирацији може се поредити с њом само Доситејева Востани, Сербије, а у коректности форме и од његове је боља, тако да је то најбоља песма што је дао XВИИИ век код православних
је онде штампано, из једне рукописне песмарице преузето овакво објашњење о њој: „Состављена стихами на подобен ,О востани, душе моја, грехми помрачена’, или на подобен ,Органи, играјте!