Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Нађоше мени мачванске кочије. Ја се возим, а Турци једнако окружили око кочија. Дођемо у Црну Бару. Опазимо нашега кнеза Кедића, и Цинцара Јанка, попа Николу
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— А шта си сањала, 'ћери? — Сањала сам кô ја у некој великој вароши, па кô неке велике, велике куће: па кô ја се возим на златним колима; па се све љуљају као владичина!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за осам него за шест сребра! Размисли се поп Спира и после подужег размишљања, шетања и цењкања, пристаде
а зато вас и возим по пô. А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваком белају од времена. А ваљда је право да и ја, што
А да смо »немеши«, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим. А и »немеши« баш, ал’ су и они прокопсали! Та ено Раде Карабашева, па он је бар немеш, па и он кочијаши!
Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а бар господу пароке возим! Него, боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи! — Та како не би било кôлâ у толиком селу?! — праска гђа Перса.
Ја му кажем: скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — »Узмите кога, па ћу јефтиније да возим.« — Па нађи кога, кажем му ја. — »Не могу, — вели он.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Рђо, зарђала, због твојих мачјих лоповлука остаћу сам на свијету, јер као што видиш, возим те да те бацим у воду — гунђа Тришо и окреће се џаку. — А зашто ме ниси бацио одмах из млина, па право у воду: пљус!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
И док тако возим испод њива мојих предака, почињем да се смејем као луд, сећајући се, шашаве лекције о софистима и оном филозофу који
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Сада, кад немам ни филера, живим исто: пушим „Драву“, пијем ружицу, возим се трамвајем и опет сам без лове ... Значи, ствар није у лови, као што мисле многи аматери, јер шта ти вреди лова до
— Али нико није савршен — казао ми је још његов шофер. Има и он својих мана! На пример, када га возим, не смем ни за живу главу да укључим радио, јер чим случајно чује да свира неко коло, одмах виче: „Застављај ауто!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Журиш се, тата? Шта ли нам носи гвоздени коњиц твој? — Погледај, синко, поклони сами! Возим невиђен број! Рудари шаљу из црног окна поклон за снежне дане. Дајемо, кажу, угљено брдо за наше малишане!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
На своју руку, или раздељен по задругама, које после деле рибу. На једној старој барци возим се дакле до бродоградилишта рибарских чамаца у Журкову.
Велим, Србин. Он врти главом. Сутрадан, пред вече, возим се колима, као да идем у Иланчу, једном драгунском пуку (ако ме сећање не вара, бр. 14) и стижем у мраку.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
А он, сећајући се нашег ранијег сусрета у Балтимору, рече: ”Познајем ја професора Пупина и велика ми је част - да се возим истим лифтом са два истакнута човека који имају много изузетних академских одликовања.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сунчеви зраци шаљу му свој последњи пољубац и обасјавају поносни храдшински град. „Скоро сваки дан возим се горе, у град, прича нам наш домаћин. „Овде се окупља свакодневно сва дипломатија и племство.
Ја већ сада живим у тој лепој будућности; возим се са Вама по романтичном Месечевом језеру, пењем на Гајсберг, разгледам његову околину и сва њена језера, путујем у
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Јесу још јака, али су стара, отрцана, а ја, знате и сами, сваки час морам да се возим до суда, до грунтовнице, до адвоката... срамота је, на онако излизаном сицу, и на оним препотопским ниским осовинама.