Дучић, Јован - ПЕСМЕ
На очи јој ударише сузе радости и усхићења. Кад се враћаху у град, био је већ пао мрак. Локве у пољу биле су пуне звезда и жаба.
Теодосије - ЖИТИЈА
бејаху с њим, са стидом се кући враћаху, и страхом обузети у теснацима путеве за собом од Стефана зазиђиваху. У таквом непријатељству и прегањању између
А многи долажаху да виде светога, и сви поучени и благословени од нега весело се враћаху својој кући. После тога и сам пропутова по целој земљи народа свога, све утврђиваше учењем у вери, а у свима
Матавуљ, Симо - УСКОК
Није, дакле, чудо што се тога јутра помишљало да је „принцип“ утекао!... Опћински главари враћаху се зловољни. Конте Пијеро започе: — Чусте ли безобразника?
Момци се осмијехнуше, али нико не одговори. У томе зачу се крцкање шибља и кораци. Дођоше два најмлађа што се враћаху са страже, а то бјеху: Јоле Раков и Грубан Стијепов, обојица голобради, стидљиви, као дјевојке; од неспавања и
Милићевић, Вук - Беспуће
Он не налажаше ни једне ријечи да јој каже, и они се враћаху ћутећи преко дјетелине, подалеко једно од другога, као нечим раздвојени, још више туђи једно другом него што су били
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Веља им објасни куда ће проћи, па се потом, проговоривши још неколико речи, руковаше и растадоше. Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сунце таман грануло бјеше кад се они враћаху. Дан бјеше ведар и свјетао, прави Ђурђев данак. Из једанаест цркава Његушкијех, народ је врвио.
Ћипико, Иво - Пауци
Спуштала се блага летна ноћ, кад бијаху на догледу села. И други тежаци — сви уморни — враћаху се са поља, и свуда се чула пјесма младости. Иво се бијаше подао угодним мислима.
Исељеници што се отуда враћаху нијесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве приповиједало се „ружних” ствари. У задњу говорило се да је био
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Те кад се пак Јевреји од сиријскога плена враћаху натраг у своју ту земљу, врло мрзаху на њих, јер тек како полутани вером бијаху и ни јести уједно шњима Јудеји нису
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!... Било је време већ. Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с мердевинама да пали фењере, а патролџије лепим редом пролазе главним