Употреба речи врдну у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— А ти, рођо, мало у пљачку, а? Сељак опет врдну постранце. — Друже мој мили, јесу нас опљачкали ови доље душмани, право ти кажеш. Нећемо им вратити да сто руку имамо.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Ко има сеченице у пушци? — викну један. — Ја, — одговори Радоња, добар ловац и нишанџија, па пружи запету пушку. Врдну пушком и десно и лево, па се у пола диже. — Не види се ништа, пос му његов! — рече и узе да циља.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Њих четворица. Па нека ти синци мајчини само врдну. Управник је опет сазвао све потпоручнике. На десном крилу био је капетан „Фикус“...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности