Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Љубавне чини су најефикасније када се изводе у одређеном преломном тренутку временског годишњег циклуса: Ђурђевдан (пролећни празник, бујање вегетације и оживљавање плодотворних сила), Ускрс (симбол
Игра је и у временском погледу одвојена од свакодневног временског тока. Свака игра има неки свој почетак којим се сигнализира: „пажња, сада почиње игра“.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Јер свака се истински велика физичка љепота транспонира у нематеријално, тежи да изађе из уских граница појединачног и временског, и пребацује се у безгранично и свеопће — у илузију вјечнога, непропадљивога, апсолутнога.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Али је то епилог који би, ако се придржавамо обичног временског и логичког следа, требало да буде на почетку, као пролог. Шта је постигнуто оваквим композиционим поступком?
Растко Петровић се, уосталом, још једном 1921. године послужио огледалом као деус ех мацхина у улози временског пребацивача.
Није, наиме, проблем једино у понављању које, поред знатнога временског размака, није на висини свога песничког узора из истога језика и књижевности: под знаком питања је стављена искреност,
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
208 Са данашњег временског одстојања ми можемо јасније од Скерлића видети да у српском роману ХХ века „скретање ка унутра” заиста почиње од