Употреба речи врлетне у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Волков ће му рећи све остало. Је ли разумео? Исакович је стајао као занемео. Иако је мало школа учио и само неке врлетне букваре видео, мало књига срицао, знао је географију.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Затим је опет настајала густа шума, горе у планини, а за њом, као огромне камените завесе, стење, врхови, врлетне зидине.

Милићевић, Вук - Беспуће

Њега је гушио тај ваздух. Чинило му се да ће да одахне кад угледа врлетне планине, с голим главицама на којима увече умире сунце; суре шуме са пропланцима на којима овце наличе на бијело

Ћипико, Иво - Приповетке

Не осврћући се, мимоиђе окрајне куће; дохвати се врлетне стране над селом и, замакавши, заклони се иза једне големе, устрмљене стене, с које чобани пазе на стоку.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

331 Динамизам Вуковог опажања Црњански је још на један занимљив начин мотивисао: свом је јунаку дао да кроз врлетне пределе пролази лежећи, готово све време, у колима.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

у гроб, осим њега и неколико млађих жена, које се убрзо разудаше; и све пропаде, ишчезну, свега нестаде осим худе и врлетне земље, коју немађоше нико више обрађивати и зиратити, и осим празних и загушљивих стаја, из којих заудараше задах

Знам ја Змијање, знам ја ћуд нашије' планина и ове наше зле'уде, врлетне земље: све то потајно и подмукло режи! Наједном се ненадано задрмаше у врховима јеле и оморике јаче, силније, а јака

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности