Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И док носим жељу отровану своју, Као плес злих вила живот шуми, врви; И све има ритам моје жедне крви, И све мојих снова има страшну боју.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
као гром — Стреле, копља, бојни мачи, Јунак бије, а коњ тлачи, Звека, Јека, Вриска, Писка, Гором, долом, јунак врви, Гора, дола, сва у крви.
Бој се тежак бије без престанка, Све од јутра до мрклога мрака Звека ножа и цика пушака, Низа кланце Црногорац врви, Јô Турчину што удара први!
Све златнима и све руменима, Како, брате, када сине зора Ил' се сунце смири иза гора, А уз брдо силан свет ту врви, Сваки оће да је горе први, Свак се пење, жури се и труди Да изблизу чуду се начуди.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Зато, ваљда, мајци игра тежак осмех, и очи је почеле да сврбе гледајући кроз капију на улицу, по којој свет врви, промиче испред наше широм отворене капије, а нико у њу не улази, те нам двориште и кућа пусти и тужни.
А са гробља у варош води још и друм широк, прав, по коме врви свет. И због тога још уплашенија, све уза зид брзо иде. Али већ испред Итине касапнице мења ход.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А мачку Марку казали неки: мачор је тамо господар први, сланину крка и сирац меки, а миша има, све од њих врви. Тамо и облак иде планином огрнут, каже, тешком сланином.
„Води нас вило — тихо ће Жућа — у бајно царство Великог Зеца. Зечева тамо армија врви, све је под сивом зечијом пеном, обучен зека одраног јури, варен се зека смеје печеном.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДАРА: Сваки дан хапшења, рације, стрељања, а ви се овде играте позоришта! ТОМАНИЈА: Србија врви од избеглица из Босне! Оћете можда њима да глумите? ДАРА: Јесте ли видели вешала на Житној пијаци?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Одустајем. Писаћу, врло кратко, о позориштима. У њима врви свет, и гледа тоалете. На галеријама се љуби. Уосталом, у томе има традиција.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Са страхом, с тешком слутњом у груди Забринут народ лута и блуди По улицама, Тиска се, врви Около Храма Ал не на принос пасхалне крви Већ да молитвом наду окрепи: Хоће л сванути? — шапће и стрепи...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране. Никакав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Кеј је на пристаништу претрпан сандуцима и балама робе. Дуж кеја врви послован свет, а пред вече се ту излази у шетњу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Бира као медвед гњиле крушке. Бос као пас. Ведра ноћ као рибље око. Вири као миш из брашна у мутваку. Врви војска као челе из улишта. Вредан као пчела. Врти се као лептирица око свеће. Вуче се као пребијена змија.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
које нема већ више од столећа; промакне ту где је сада простор под травом и шибљем, ни парк ни сквер, и где врви од пролазника. (Кад су, на истом месту, 6. априла 1941.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Са страхом, с тешком слутњом у груди, Забринут народ лута и блуди По улицама; Тиска се, врви Около храма; Ал' не на принос пасхалне крви, Већ да молитвом наду окрепи... „Хоће л' сванути?“ - шапће, и стрепи.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Као и остали Банат, Идвор углавном живи од пољопривреде и у време жетве у њему врви као у кошници. Стари и млади, људи и стока, сви се усредсређују на жетвене радове.
Ћипико, Иво - Приповетке
И никако да се поврати кући. Стоји на једноме мјесту и замишљена гледа. А око ње врви свијет, но она као да га и не види: мисао је далеко води, и хтјела би даље да пожури.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Нека заспи с пјесном мојом, доста за крат први, Овако ћу задјети јој мрежа мојих врви; Те дај данас, те дај сутра, — серце ми се нада, Неће проћи ни пет дана да се мном облада; Да питома тако буде, да ју
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ја и покојни Партенија — вјечна му памјат — стојимо горе код кошарâ, па гледамо... Врви Крајишник кô да из земље изниче! Стали ми, па бројимо...
Ћипико, Иво - Пауци
У пристаништу, испод начелникове куће, још врви свијет. Од вреве одвојила се гомила сељака окићена вином; на махове застане и запјева једну китицу пјесме, па даље
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Онај велики простор који лежи између Марсове и Јупитрове путање није празан. Туда врви цео рој малих планета, или планетоида од којих неке прекорачавају далеко и Марсову и Јупитрову путању.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
и хука: Упоред иде срећа и мука, Суза и смијех; Чедност и гријех Једно уз друго стоје, И све се комеша чудно И врви. А тамо, гори, на лазилима зграде, Зидари раде.
И у мојој крви Овај грдни повор ја ћутим гдје врви, И од мога жића све остаје мање. И њихову кобну пјесму: тика-така Ја слушам, и срце све удара тише; И ја видим