Матавуљ, Симо - УСКОК
али тога крвавог дана изнијеше ногу пред другима и мудром управом одвојише: Саво Марков Петровић, гувернадур Вуко Станков Радоњић и цетињски сердар Ђико Мартиновић! Што јест, јест. Је ли овако, браћо? Сви старији потврдише.
Весело као на свадбу кренемо се с владиком опет у Приморје. Он с једнијем дијелом војске узе Будву; гувернадур Вуко Радоњић с другом војском разори тврдињу Тројицу и опколи Котор; сердар Саво Пламенац с трећом војском опколи Нови и
— рече смијући се Јанко. — А реци ми, молим те, какав је човјек овај садашњи гувернадур, како му је име? — Вуко Станков!
— Него сав овај разговор ишао је на то да те на крају замолимо да нам покажеш како се по науци сијече! Донеси, Вуко, два јатагана с оружнице! — Нека те, ђаволе ђетињи! — викну стари Мргуд!
Од Црмничке нахије: сердар Саво Пламенац и прото Андрија Ђуровић. Из Приморја: Крсто Калућеровић и Вуко Ивановић. Ђак додаде: — Уз главаре је дошло доста Црногораца и десет војника који ће остати у манастиру.
Ријечанима и Катуњанима приморци Крсто и Вуко. Ријечанима и Црмничанима: сердар Мркоје и Радисав Контић! Пиперима и Бјелопавловићима: Перко Шалетин, Гардашевић и
— Ја мним ништа друго није, но се човјек зажелио својих домаћих и својих адета — рече Рако. Вуко придаде: — Ама за чудо ми је што од њеког времена не мари ни за своју нову кућу!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Он бабе познаје из Подграђа: „Здраво да сте Вуко, Магдо и Јошко! Ма... шта се с овим старцем догађа? Па... није ваљда... дотле дошло?
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
СКИТНИЦА: Гледам, пљунутā она! Потрчим за њом, оборим неке куфере, носачи псују, псују путници, вичем Вуко, Вуко, она ништа! Стигнем, а она жива премрла! После се досетим зашто. ИКОНИЈА: Ниси јој осто у лепој успомени?
СКИТНИЦА: Гледам, пљунутā она! Потрчим за њом, оборим неке куфере, носачи псују, псују путници, вичем Вуко, Вуко, она ништа! Стигнем, а она жива премрла! После се досетим зашто. ИКОНИЈА: Ниси јој осто у лепој успомени?